Srpski
English
Japan. Zemlja izlazećeg Sunca sa oko 130 miliona stanovnika, u kojoj je skoro 100% stanovništva pismeno. Zemlja čiji vozovi dostižu brzinu od 300 km/h, mobilni telefoni služe i kao kreditne kartice (osaifu-keitai), a u restoranima možete očekivati da vas usluži robot.
Zemlja u kojoj je nezaposlenost manja od 4 odsto. U Japanu se deca podstiču da uče druge o stvarima koje su savladali, kako bi upamtili 90% gradiva. Takođe, deca se nakon svakog održanog školskog časa zahvaljuju nastavniku na znanju koje im je pružio. Možda je to razlog zbog kog je čak 15 Nobelovih nagrada otišlo upravo u Japan.
Japan je zemlja u kojoj se znanje visoko ceni, a međusobno uvažavanje i poštovanje je deokulture. Sve to je doprinelo da se Japan istakne kao lider na mnogim poljima, uključujući i kongresni turizam. S tim u vezi, o ovogodišnjim ICCA rezultatima, savremenim tehnologijama na događajima i budućim planovima, imali smo zadovoljstvo da razgovaramo sa Margaret Mann, menadžerom Kongresnog biroa Japana u Londonu.
Ovogodišnji ICCA statistički izveštaj pokazuje da Japan i Tokio zauzimaju visoku poziciju. Kako komentarišete ove rezultate?
Japan je globalno priznat kao lider u različitim industrijama i akademskim oblastima. Zahvaljujući reputaciji koju ima kao centar znanja, on predstavlja atraktivnu destinaciju za udruženja iz svih oblasti koja žele da svoje članstvo upoznaju sa novim idejama i inspiracijom koji potiču od mnogoljudnih resursa znanja i talenata u Japanu. ICCA rang lista
stavlja Tokio na prvo mesto, još tri japanska grada nalaze se u 100 najboljih, a devet gradova ove zemlje ubraja se u prvih 200 u svetu. Ovo odražava snagu japanskih regionalnih gradova i prikazuje raznovrsne mogućnosti koje Japan može da ponudi udruženjima.
Koje su to četiri ključne prednosti Japana kao destinacije koja je ostvarila ovakav rezultat?
1. Znanje: Ugled japanske akademije i industrije predstavlja ogromnu prednost za udruženja. U Japanu se nalazi velik broj akademskih i istraživačkih institucija sa naprednim istraživačkim i razvojnim kapacitetima koje mogu da posluže kao uporište za događaje sa eminentnim izlagačima, inspirativne obilaske lokalne industrije i razmenu znanja na visokom nivou.
2. Kultura: Jedinstvena kultura Japana pojačava njegovu atraktivnost kao destinacije za okupljanja koja organizuju udruženja. Iskustvo različitih kultura i dalje je jedan od glavnih razloga zbog kojih ljudi putuju na konferencije. Konferencije u Japanu je retka prilika da doživite stvari koje nećete naći u drugim delovima sveta: od jedinstvenih nastupa na gala
večerama do interaktivnih sesija tokom pauza za kafu – japanska kultura može da prožima ceo program događaja i to privlači veći broj delegata.
3. Infrastruktura: Japan ima dvanaest globalnih kongresnih gradova koje je država prepoznala zahvaljujući njihovoj infrastrukturi i povezivosti koje omogućavaju organizaciju međunarodnih okupljanja i događaja. Organizatorima događaja je na raspolaganju raznovrstan portfolio namenskih kongresnih centara i visokokvalitetnih hotela. Uz pet međunarodnih čvorišta i mnoštvo regionalnih međunarodnih aerodroma, pristup iz celog sveta je prilagođen standardima dugih putovanja, a sistem brzih pruga šinkansen povezuje sve veće gradove, što olakšava putovanja unutar zemlje.
4. Iskustvo i stručnost: Japan je bio među prvim azijskim zemljama koje su osnovale kongresni biro. Japanska turistička organizacija sarađuje sa lokalnim stručnjacima iz pokrajinskih kongresnih biroa i na taj način pomaže organizatorima događaja da maksimalno uvećaju vrednost koju Japan kao destinacija dodaje njihovim događajima. Svaki od naših dvanaest globalnih kongresnih gradova ima sopstveni kongresni biro koji blisko sarađuje sa
našim iskusnim kompanijama za destinacijski menadžment i profesionalnim kongresnim organizatorima.
Šta smatrate da je sledeći veliki tehnološki trend u industriji organizacije događaja?
Mislim da tehnologija nikada neće moći da zameni sastanke licem u lice, ali verujem da će najuspešnija tehnološka rešenja unaprediti angažovanost pre, za vreme i posle događaja. To može da se desi uz pomoć nosive tehnologije, kao što su nosivi komunikacioni uređaji
koje je Panasonic predstavio na prošlogodišnjem CEATEC-u, ili možda korišćenjem veštačke inteligencije ili interaktivnih aplikacija. Japanske tehnološke kompanije stalno smišljaju kreativna rešenja koja u kombinaciji sa potrebama industrije mogu da se razviju za praktičnu primenu.
Pošto je Japan poznat po posvećenosti visokoj tehnologiji, da li možete da navedete najčešće primere upotrebe moderne tehnologije na događajima u Japanu?
Pored softvera koji su kreirani u cilju podsticanja nesmetane organizacije događaja, brojni prostori u Japanu koriste savremene tehnologije koje promovišu održive događaje. Na primer, PACIFICO Yokohama je jedna od lokacija koje su prve uspostavile tehnološku saradnju sa lokalnim univerzitetima radi poboljšanja održivosti. Pored toga, u Japanu se održava veliki broj vrhunskih svetskih sajmova i konferencija, što doprinosi usvajanju novih tehnologija.
Možete li da nam kažete nešto o planovima za budućnost?
Japan je 2016. godine ugostio rekordnih 24 miliona posetilaca, a naš cilj je da pomerimo taj broj na 40 miliona do 2020., godine u kojoj će Tokio biti domaćin Olimpijskih i Paraolimpijskih igara. Kongresna industrija ima ključnu ulogu u ostvarivanju ovog cilja. Gradovi širom zemlje nastavljaju da ulažu u kongresnu industriju novim prostorima, saobraćajnom infrastrukturom i primenjenom tehnologijom. U toku je dalje proširivanje već bogate ponude za organizatore događaja širom Japana – trenutno se rade novi kongresni centri i prostori u Jokohami, Nari, Nagasakiju, Kumamotu i suptropskoj Okinavi.
Posle uspešne saradnje sa vladom na implementaciji ubrzanih procedura za konferencijske delegate, unapređivanju programa za oslobađanje od poreza za posetioce i pojednostavljivanju viznog režima, Japanska turistička organizacija sada blisko sarađuje sa gradovima na otvaranju važnih kulturnih lokacija za korišćenje kao jedinstvenih prostora koji će upoznati delegate sa Japanom.
