Profit, iskorišćenost kapaciteta i zaposlenost ljudi koji kongresna industrija uključuje, nameće potrebu za objedinjavanjem, povezivanjem svih njenih učesnika i rad na njenom razvoju.
Kongresna industrija je mlada, dinamična industrija koja rapidno raste i sazreva.
Region Jugoistočne Evrope tek treba da se postavi u svest evropskih i svetskih asocijacija i organizatora, kao destinacija za kongrese, pa možemo reći da je ovo tržište u začetku razvoja (u odnosu na razvijena svetska tržišta koja diktiraju trendove), ali sa veoma dobrim i bitnim preduslovima, kao što je geografski položaj na svega par sati leta od većine evropskih metropola, sa dobrim odnosom cena/kvalitet (mada na ovom parametru uvek treba raditi), sa infrastrukturom u koju su uloženi i ulažu se bilioni, iskustvo iz prethodnog perioda, i uz sve to, tržište Jugoistočne Evrope predstavlja novu, neistraženu i neistrošenu destinaciju, što je takodje njegova prednost.
Obzirom da imamo dobre preduslove da postanemo evropska destinacija za kongresni turizam koji donosi veliki profit i poboljšava međunarodnu reputaciju same destinacije, nije uzaludno uložiti vreme i trud za proširivanje saznanja o ovoj dinamičnoj i prosperitetnoj industriji – kongresnoj industriji.
Zato ćemo se, u ovom broju magazina, kratko osvrnuti na začetke kongresne industrije i njen razvoj u svetu.
Začetci kongresne industrije vode poreklo iz Evrope i Severne Amerike.
Razvojem u 19. veku, na univerzitetima je sve češće postojala potreba za deljenjem informacija u akademskim krugovima, što je uzrokovalo sve veći broj okupljanja i potrebu za veće javne prostore za tu namenu. U isto vreme, razvoj železnice je pratilo otvaranje hotela na većim stanicama. Mnogi od ovih hotela su imali namenske prostorije za iznajmljivanje.
Pored promocija proizvoda, godišnjih zasedanja upravnih odbora i stručnih okupljanja, početkom 20. veka dolazi do aktivnosti koje su uključivale edukaciju zaposlenih, a naročito u prodaji.
Kako su gradovi sve više postajali svesni vrednosti koje održavanje kongresa ima, istorija je zabeležila da je prvi put, u Detroitu, Mičigen, grupa biznismena odlučila da zaposli prodavca da poziva kongrese u njihov grad. Na ovaj način, prvi kongresni biro je oformljen, 1896. i industrija je započela.
Osnivanje profesionalnih udruženja takodje daje koristan, objektivan uvid u nastanak industrije. Slede neke od najznačajnijih udruženja u kongresnoj industriji sa godinom njihovog osnivanja.
International Association of Exhibitions and Events (IAEE) 1928.
Professional Convention Management Association (PCMA) 1957.
Association Internationale des Palais de Congres (AIPC) 1958.
International Congress and Convention Association (ICCA) 1963.
European Federation of Conference Towns (EFCT) 1964.
International Association of Professional Congress Organizers (IAPCO) 1968.
British Association of Conference Destinations (BACD) 1969.
Meeting Professionals International (MPI) 1972.
Meetings & Events Australia (MEA) 1975.
Association of British Professional Conference Organizers (ABPCO) 1981.
Meeting Industry Association (MIA) 1990.
Od 1960. počinje stalan rast ulaganja u infrastrukturu namenjenoj da podrži konferencije, kongrese, susrete i dogadjaje, čija vrednost investicija se meri u desetinama i stotinama miliona funti.
Neke od njih, u Velikoj Britaniji: Sheffield Arena (kapacitet 12.000, 45 miliona funti), Birmingenska Nacionalna Arena (kapacitet 13.000, 51 milion funti), Wales Milenijum Centar, Kardif (kapacitet 19.000, 104 miliona funti).
Investirano je i u Severnoj Americi, Australiji, Africi (naročito Južnoj Africi).
Sava Centar u Beogradu, kao najveći kongresno – poslovni centar u regionu, izgrađen je 1977. , sa kapacitetom do 4000 delegata.
Ovakve investicije se nastavljaju i danas, a koristi od njih su velike, i ekonomske i socijalne, i daju mogućnost gradu i zemlji da se pozicionira na mapi međunarodnih dogadjaja.
Jedan od dogadjaja najvišeg profila u zadnjih nekoliko stotina godina i verovatno dogadjaj koji je pokrenuo sadašnju kongresnu industriju, je Bečki Kongres (Congress of Vienna) koji se održavao od Septembra 1814. do Juna 1815. ! Kongres je sazvan kako bi se izvršila preraspodela teritorije nakon Napoleonovih ratova, i učesnici su bili predstavnici svih velikih sila današnjice. Može se samo zamisliti potrošnja po delegatu, ukoliko imamo na umu da su to bili delegati kao što su Aleksandar I, Car Rusije, Princ Karl August von Hardenberg (nekadašnja Prussia) i Vojvoda od Wellingtona kao glavni britanski predstavnik. Svaki učesnik je bio u pratnji znatnog broja osoblja i partnera, sa potrebom da se obezbedi smeštaj, društveni programi, raskošne zabave, logistika, i naravno, najmoderniji kongresni sadržaji. Kongresni Biro Beča je, bez sumnje dugo slavio uspeh u privlačenju i realizaciji takvog dogadjaja u gradu!