Srpski
English
Gospodin Živorad Vasić danas je na poziciji regionalnog Generalnog direktora IHG-a i zadužen je za hotele Crowne Plaza Belgrade, InterContinental Bucharest, Hotel Indigo Belgrade (Opening soon), InterContinental Ljubljana, Regent Porto Montenegro i InterContinental Sofia.
Svoju karijeru u hotelijerskom biznisu započeo je u Americi. Know-how koji je tamo usvojio, doneo je u Srbiju po povratku i već 10 godina ga uspešno implementira u poslu kojim se bavi. Ističe da je ponosan na sve prepreke koje je savladao i izbore koje je pravio, a danas se trudi da šansu da mladim ljudima te pomno prati članove svog tima i prepoznaje njihove afinitete.
Pored zavidnog obrazovanja, šta je to što smatrate da Vam je bilo od pomoći pre 10 godina kada ste počinjali karijeru u Srbiji da se pozicionirate kao jedan od lidera hotelske industrije regiona?
Postoji mnogo stvari koje su bile komponenta mog uspeha. Na prvom mestu rad i obrazovanje, na drugom sreća i na trećem mestu činjenica da sam u pravo vreme došao u Beograd. Tada hotelijerstvo sa novim inostranim brendovima jos nije zaživelo, pa samim tim, nije bilo ni puno ljudi koji su hotelijerstvu pristupali na inovativan način. Nije bilo dovoljno hotelijerskih obrazovnih ustanova, škola i univerziteta koje su, kao što je to danas, omogućavale studentima da uz školovanje pohađaju i stručne prakse što je izuzetno važno za formiranje pravog stručnjaka. Rekao bih, da mi je na poslovnom putu pomoglo prvenstveno obrazovanje koje sam stekao, praksa, a i socijalna inteligencija koja je dobar orijentir za odluke. Sa 30 godina sam u Beogradu postao Direktor hotela Continetal, tada najvećeg u regionu. S obzirom na to da je zauzeće u hotelu bilo daleko od dobrog, zakazao sam sastanak sa zaposlenima i porazgovarao sa njima. Pitao sam ih da li misle da je bolje da imamo dve sobe popunjene po višoj ceni ili osam soba popunjenih po nižoj ceni. Mogu vam reći da su mi zaključci do kojih smo tada došli pomogli da shvatim zbog čega se Genex, kao nekada velika i ozbiljna kompanija, urušila. Ljudi su želeli da rade manje, a ne više. Došao sam iz uređenog sistema u Americi, gde sam napredovao stepenik po stepenik i dao sam sebi period od godinu dana da se oprobam na ovom tržištu. Kompanija Delta je u tom trenutku kupila hotel Continetal i tu zapravo počinje moj razvojni put u Srbiji. Da bih se vratio na vaše pitanje, ispričaću vam anegdotu koja najbolje oslikava spoj gore pomenutih komponenti. Gospodina Miškovića sam samo znao po čuvenju, kao predsednika kompanije, i drugi menadžeri u okviru kompanije su mi govorili da će moj rad za si gurno biti prepoznat ukoliko budem radio posao kako treba. Ali, i pored toga, znao sam da treba na neki način i sam sebi da otvorim vrata jer to niko neće uraditi umesto mene. On je posećivao frizera koji se nalazio u pasareli ka Sava Centru, a ja sam primetio da kod njega redovno odlazi svake tri nedelje. Odlučio sam da ga svaki put kada dolazi, sačekam znajući da imam samo tih 45 sekundi dok se popne stepenicama do frizera i još 45 sekundi kada bude silazio. I tada sam razgovarao sa njim. I zaista, on je tada video kod mene želju da napredujem, učim i učinim stvari boljima.
Prosečna cena u Ljubljani ili Zagrebu je dosta viša u odnosu na Beograd. Jedan deo problema jeste taj što imamo previše hotela u glavnom gradu, samim tim i veliki broj soba koji ostaje nepopunjen, pogotovo petkom, subotom i nedeljom. Drugi deo je taj što sebe ne cenimo više.
Bili ste jedan od prvih hotelijera, pre 10 godina, koji je uveo poslovnu filozofiju „Vrednost za vaš no vacʺ. Uticali ste na to da se tržište menja, da se drugi hotelijeri više bore za svoje goste. Da li je danas cena u Beogradu niža u odnosu na region?
Prosečna cena u Ljubljani ili Zagrebu je dosta viša u odnosu na Beograd. Jedan deo problema jeste taj što imamo previše hotela u glavnom gradu, samim tim i veliki broj soba koji ostaje nepopunjen, pogotovo petkom, subotom i nedeljom. Drugi deo je taj što sebe ne cenimo više. Ukoliko svi zajedno nastupimo i počnemo da cenimo više tržište, i cena će biti viša. Ukoliko tako budemo radili, i ponavljam, zajedno i sinhronizovano dizali cene, cena za tri do četiri godine može da bude kao u glavnom gradu Slovenije ili Hrvatske.
Koliko su uzori važni? Koliko mislite da su, u Vašem slučaju, oni usmeravali Vaš razvojni put?
Naravno! Kroz čitavu svoju karijeru imam uzore i smatram da su oni jako važni. Ponosan sam na to što se broj takvih ljudi kod mene vremenom povećava. Moji prvi uzori bili su moj otac, koji mi je govorio da uvek treba da dam svoj maksimum, čime god se bavio, i ujak koji me je školovao. Nakon toga sam upoznao gospodina Michael Hickey-ja, Generalnog direktora hotela Hyatt u Bostonu, gde sam tada radio. Sećam se da sam, kada me je unapredio u Operativnog menadžera, došao na sastanak u crnoj košulji sa narandžastom kravatom. Čestitao mi je, odveo me u kancelariju, dao mi novac i rekao da kupim nove košulje u beloj boji. Od njega sam naučio da u njima uvek izgledate profesionalno i toga se i danas držim. Kada sam se vratio u Beograd, imao sam privilegiju da upoznam gopodina Miškovića i počnem da radim sa čovekom koji je zaista uneo velike promene u Srbiju. Jako mnogo sam naučio od gospodina Miškovića, ali ne samo o samom biznisu, nego i o građenju ličnosti kroz nova saznanja. Jer nikada nije dovoljno samo ono što steknete kroz redovno obrazovanje. Svaki dan je mogućnost da se nauči nesto novo jer, kako on kaže, čovek je vredan onoliko koliko zna i to je ono suštinsko što vam nikada niko ne može oduzeti. Jedna od važnih stvari koju su mi uzori govorili jeste da je uvek najvažnije preseći odmah kada se odluke donose. Ako postoji problem, nastojim da ga rešim što pre. Naravno ima situacija kada je bolje proanalizirati, porazgovarati, čuti savet, malo sačekati, ali i to mora da bude efikasno. Možda je zato kod mene izreka „Jutro je pametnije od večeriʺ malo modifikovana. To naravno ne znači da odluke donosim apsolutno na prečac, ali recimo da sam razvio različite mehanizme da ih brže donesem. Kada pričamo o ženskim uzorima, tu su moja majka i moja supruga. Da zaključim, ono što jeste najbitnije je da te ti uzori guraju napred, da želiš više i stigneš dalje.
Hotel Indigo će za soft opening biti spreman između maja i juna naredne godine, pričaće takoreći „priču iz kraja”, u sobama će biti detalji koji će podsećati na taj deo Dorćola, svaka od soba će biti drugačije urađena i ceo koncept ovog hotela će se jako razlikovati od korporativnog, uklju čujući i to da će sve u mini baru u sobi biti besplatno.
Ima li nešto što biste istakli da je karakteristično za hotelijerski biznis danas u Srbiji?
Primetio sam da u određenim sektorima, po sebno Prodaje i Marketinga, koji su po meni jedni od najvažnijih u hotelijerstvu, u Srbiji figuriraju isti ljudi. Smatram da to nije dobro i borim se da to promenim. A sada ću vam objasniti i kako. U našem sektoru prodaje, gde radi 15 osoba, mi imamo menadžerku koja je radila kao konobar u našem Novom Baru, menadžerku koja je bila recepcioner, menadžerku koja je ranije radila u restoranu, menadžera koji je želeo da postane glumac… Doslovno smo izgradili taj kadar jer danas sve te osobe odlično rade svoj posao. Nismo se plašili te različitosti, ako tako mogu reći. Menadžeri u Srbiji su u strahu da daju šansu ljudima koji se određenim poslom nisu bavili. To je, recimo, nešto što nisam primetio nigde drugde osim kod nas.
Još jedna stvar je karakteristična za Srbiju kao posledica toga što nismo deo EU. Beograd, u odnosu na druge glavne gradove u regionu, ima ubedljivo najveći broj hotela i stranih lanaca. Zbog toga je ljudima koji rade u hotelskoj industriji jako teško da odu odavde i posao nađu u regionu jer se teško dolazi do radne dozvole pa su primorani da ovde idu za većim primanjima. Ova nas činjenica ponovo dovodi do gornje opservacije, a to je da uvek viđamo iste ljude. Njihove plate bivaju veće, jer su traženi, a mladim ljudima se ponovo ne ukazuje poverenje i ne daje šansa. To smatram nepravdom. Mišljenja sam da je posao dobrog tim lidera, ili nadređenog u nekom sektoru, da prati i prepoznaje talente i afinitete i time otvara vrata novim mogućnostima za mlade i perspektivne ljude. Duboko verujem u promociju unutar kompanije tj. organizacije.
Otvaranje hotela Indigo u Beogradu se dugo najavljivalo. Kada očekujete da ćete moći da primite prve goste?
Hotel Indigo će biti jedan zaista specifičan hotel, nalaziće se u Knez Mihailovoj, a radovi dobro napreduju. Mislim da će za soft opening biti spreman između maja i juna naredne godine. Hotel će pričati takoreći „priču iz krajaʺ, u sobama će biti detalji koji će podsećati na taj deo Dorćola, svaka od soba će biti drugačije urađena i ceo koncept ovog hotela će se jako razlikovati od korporativnog, uključujući i to da će sve u mini baru u sobi biti besplatno. Na šta mislim kada ovo kažem? Pre svega na jednu opuštenu atmosferu, konobare kojima će uniforma biti farmerke, košulja i patike, moći će da imaju bradu/ pirsing/tetovaže, restoran koji će biti na krovu sa pogledom na ceo grad u kom će se služiti nešto što smo nazvali „srpski tapasʺ, kao i džin bar. Ciljna grupa Indigo hotela su ljudi koji su hedonisti, koji rade u centru grada i koji žele da budu u opušte noj at mosferi.
Otvaranjem hotela InterContinental u Ljubljani Delta Holding je pokazao ozbiljne namere u širenju na regionalno tržište. Koji su sledeći koraci i planovi po ovom pitanju?
U martu naredne godine gradimo Holiday Inn u Ljubljani i to je investicija od 25 miliona EUR. Tragamo za lokacijom u Zagrebu jer nam je želja da budemo prisutni u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu. Blizu smo dogovora za izgradnju hotela u Skoplju koje nam je postalo interesantno tržište. Za crnogorsko primorje kao destinaciju nismo zainteresovani jer smatramo da je sezonska, a u Podgorici već postoji dovoljan broj hotela. Želimo da budemo prisutni u gradovima gde hotel živi cele godine i gde postoji kongresni biznis.
U martu naredne godine gradimo Holiday Inn u Ljubljani i to je investicija od 25 miliona EUR.
Kongresni Centar Sava u Beogradu je trn u oku kada se govori o velikim međunarodnim kongresima, i go dinama, ako ne i decenijama, veoma je primetna nesrazmera u kvalitetu hotelske ponude sa postojećim kongresnim centrom. Delta Holding, opet, duže vreme najavljuje privatnojavno partnerstvo sa gradom i renoviranje Sava Centra. Da li vidite razrešenje ovog problema u naredne dve godine?
Grad bi do kraja godine trebalo da raspiše tender za prodaju Sava Centra i, ukoliko se to dogodi, kompanija Delta će se javiti jer smo jako zainteresovani da investiramo u ovaj projekat preko 70 miliona EUR i napravimo najmoderniji i najkvalitetniji kongresni centar. Taj novac i znanje može uložiti samo velika i uspešna kompanija kakva je Delta. Želimo da ga renoviramo i od njega napravimo najbolji kongresni centar na Balkanu.
, InterContinental Ljubljana, Regent Porto Montenegro i InterContinental Sofia.){kind=link}