Dizajn je jedan od najmoćnijih oružja za kreiranje utiska. U današnje vreme verovatno i najdominantnije.

Sa Slavimirom Stojanovićem, subjektivna ću biti, našim najboljim dizajnerom, razgovarala sam na temu utiska i njegove povezanosti sa dizajnom.

Njegovi radovi deo su kolekcija muzeja Pompidur u Parizu, Muzeju plakata u Varšavi i Muzeju umetnosti i reklame u Hamburgu. Pročitajte kako on od svoje 16.-te godine ostavlja utisakna najbolje u svom poslu, ali i sve one kojima se njegov rad obraća.

• Na osnovu Vašeg iskustva, šta je glavni zadatak dizajna?

Grafički dizajn ima zadatak da skrene pažnju posmatrača na takav način da on poželi da se dublje upusti u komunikaciju.

Dobar grafički dizajn, pored ove primarne funkcije skretanja pažnje, uspostavlja dijalog, budi nadahnuće i estetski oplemenjuje ciljanog posmatrača. Danas, sa jedne strane, imamo previše primera agresivnog skretanja pažnje, često izrazito nasilnog i neukusnog, koje se razliva po svim slojevima društva, kako po ciljnim grupama tako i po svim ostalima, a sa druge strane, imamo premalo suptilnog, inteligentnog i preciznog komuniciranja, pa odatle imamo utisak vizuelne zagađenosti koja nas svakodnevno okružuje. Međutim, kada je dizajn precizan, kada pogodi svoj cilj, on permanentno ostaje sastavni deo iskustva i života.

• Kako pronalazite i/ili objašnjavate vezu između dizajna i utiska koji on ostavlja na posmatrača?

Za mene su to dve neraskidive komponente vizuelne komunikacije. Mislim da je nužno da dizajner ima goruću želju da komunicira, mora da ga istinski zanima kako se njegov dizajn percipira, prima i dalje emotivno i intelektualno obrađuje u svesti svakog ciljanog posmatrača.

Tek posle te želje dolaze talenat i profesionalna veština kako, kome i šta poručiti tako da se publici uzdrma ustaljena vertikala svesti. Grafički dizajneri svakodnevno moraju da smišljaju nove, do sada neviđene kombinacije postojećih vizuelnih elemenata, metafora i asocijacija, jer samo nove i nedoživljene stvari izazivaju kakav-takav efekat.

To je težak i iscrpljujući posao kada se uzme u obzir da prosečan čovek u toku samo jednog dana doživi preko 10.000 vizuelnih senzacija, pa se vi u tim uslovima izborite za svoje mesto da vas zapamte.

• Po Vašem mišljenju, koliko je važan dizajn i brending nekog događaja? Možda primer nekog događaja koji je na Vas ostavio jak utisak.

Događaji su integralni deo svakog brendinga i dizajn mora da bude u savršenom skladu sa ukupnom linijom komunikacije određenog brenda. Oni su ujedno, zbog širine svoje vizuelne, zvučne i taktilne platforme, savršena prilika za prikazivanje brenda u punom svetlu. Na mene najjači utisak ostavljaju događaji koji su osmišljeni kao neka vrsta pozorišne predstave koja u sebe uvlači posmatrača, ulazi mu dublje u svest, ostavlja utisak nadahnuća i lične identifikacije, a ostaje u podsvesti u najpozitivnijem mogućem smislu.

• Da li dizajn treba da ostavlja utisak da svi razumeju ,,šta je pisac hteo da kaže’’?

Veoma je važno precizno definisati ciljnu publiku i koncentrisati se isključivo na njihovu percepciju vašeg dizajna. Naravno, lepo je kad se okolnosti poklope tako da što širi sloj društva može tu komunikaciju da razume na pravi način i izvuče nešto pozitivno za sebe iz toga. Osnovna razlika između dizajna i umetnosti je u tome što umetnost postavlja pitanja, a dizajn daje odgovore.

• Kada radite, šta je ono čemu se najrađe okrećete: humoru, ironiji, sarkazmu…?

Moj omiljeni metod vizuelne komunikacije je satira začinjena minimalističkom estetikom. Međutim, u svetlosti najnovijih društvenih pomeranja na globalnoj sceni, oprobane metode suptilnog humornog komuniciranja neslaganja sa određenim anomalijama savremenog društva, pokazuju se kao pleonazam, ukoliko se složimo da je ironija dobila svoj prirodni oblik u vidu ljudi koji vode ovu planetu, države, gradove…

Dakle, bespredmetno je kreativno komentarisati nešto što je očigledno. Mislim da svu kreativnu energiju u narednom periodu treba usmeriti na promovisanje pravih vrednosti, koje u novim okolnostima postaju alternativne vrednosti. To će biti izuzetno težak zadatak, jer nova realnost istovremeno razmontirava koliko satiričare, toliko i promotere ljubavi, plemenitosti, dobročinstva i brižnosti, ali od te borbe se ne sme nipošto odustati.