Tim bilding, kao niz jednostavnih, ali i kompleksnih aktivnosti podrazumeva osnaživanje timova u, najčešće, grupnim procesima, koji imaju za cilj povećanje produktivnosti, saradnje, poboljšanje interpesonalnih odnosa u kompanijama i među saradnicima, podizanje motivacije, uspostavljanje međusobne solidarnosti, podrške i mnogo drugog.

Veoma često, proces je osmišljen kroz tri segmenta: zabava, relaksacija i edukacija. Kreiranje atmosfere poverenja i zajedništva, ali i prilike da svak pruži najbolje od sebe, predstavlja važan element tim bilding aktivnosti.

U vreme naglašenog individualizma, sasvim paradoksalno, sve jasnije stičemo uverenje da je uspeh – zapravo princip sistema, grupe, organizacije.

Još važniji segment je da se osećaj ličnih kompetencija, samopouzdanja, samoefikasnosti, samopoštovanja, bitno uvećava i onda kada smo deo tima koji pobeđuje, odnosno kada pobeda nije isključivo lična.

Saradljivost, kao jedna od najpoželjnijih socijalnih osobina ličnosti, iako je dobrodošla, ne mora se nalaziti u sklopu karakternih osobina i/ili ponašanja svake osobe. Ona se može naučiti i izgraditi, kao što se i karakterne osobine mogu menjati. Posmatrano iz psihološkog ugla, postoje i one karakteristike ličnosti koje, bez obzira na uticaje, neće pretrpeti (željenu) promenu. Naš temperament je datost.

A ono što možemo da učinimo, kako bi kvalitet življenja, rada, sveobuhvatne produktivnosti i prosperiteta postao bolji je – da oslušnemo, procenimo, ispratimo i podržimo kod svakoga ono što je zona njegovih kompetencija, ciljeva, motiva, ali i mogućnosti.

U vreme naglašenog individualizma, sasvim paradoksalno, sve jasnije stičemo uverenje da je uspeh – zapravo princip sistema, grupe, organizacije.

U tom smislu, kao osnov, odnosno prvi korak tim bilding principa preporučuje se Timska supervizija. Ovaj termin podrazumeva proces koji obuhvata istraživanje resursa i potencijalnih kritičnih zona u timu i/ili procenjivanje načina i potencijala za podizanje i individualnog i grupnog kvaliteta, uspostavljanje ciljeva i kontinuiran rad na njima (broj sastanaka određen je potrebama kompanije, poteškoćama ili – ambicijama kompanije i samih zaposlenih). Uvid u interpersonalne odnose, lične i timske kompetence, usloviće i smernice za određene treninge i tim bilding aktivnosti. Jedan od značajnih aspekata, koji se često zapostavlja je, organizovati timove gde će svaki učesnik biti ona prava i čvrsta karika u lancu, koja ima stabilan odnos sa ostalim „karikama“, a u „lancu“ je uspostavljen sistem međusobnog uvažavanja, kao i prihvatanja različitosti. Taj proces se analizira, između ostalog, kroz sociogram.

Iz ugla psihologije, uspeh se u današnjem vremenu meri posedovanjem „tri vruće inteligencije“, a to su: socijalna, emocionalna i praktična. – i u tekstu i uokvireno Neko poseduje u svom karakteru jednu ili sve tri kao naglašene, ali se takođe sve one mogu naučiti, uvežbati, dovesti do visokog nivoa funkcionalnosti. Iako to pripada individualnom procesu rada sa klijentima, postoje i grupni treninzi za uvećanje navedenih potencijala.

Osećaj ličnih kompetencija, samopouzdanja, samoefikasnosti, samopoštovanja, bitno uvećava i onda kada smo deo tima koji pobeđuje.

Ne treba gubiti iz vida da svak od nas ima dovoljno širok spektar potencijala za uspeh. Neko najviše postiže kao lider, neko kroz primarno individualno aktiviranje, dok je neko drugi najuspešniji kao član tima. Veoma je važno proceniti da su potencijali i funkcije usklađeni i tek onda ih osnaživati. Isto tako, motivacioni faktori se unutar svakog čoveka mogu razlikovati, ali se i menjati u vremenu. Pored procene motiva, iskustvo pokazuje da svakoj kompaniji i svakom zaposlenom, Motivacioni trening povećava produktivnost. Treninzi psihofizičke relaksacije, koji su na zapadu intenzivno prisutni, važna su mera u prevenciju sindroma izgaranja na poslu, poznatog kao burn-out.

Princip pripadnosti je odlika koja nas određuje i u psihološkom, psihosocijalnom, ali i u svakom drugom smislu. Pripadamo porodici, potom raznim grupama koje su zona potrebe, interesovanja, ili tek zabave i radosti. Porodica u kojoj odrastamo, vrtić, škole, sportski klubovi, dodatni programi obrazovanja, sve su to određene grupe u kojima individua funkcioniše kao individualac, ali paralelno i neodvojivo – i kao deo sistema. Sistem kome pripadamo za nas može biti tim sa kojim delimo iste ili slične ciljeve i potrebe, ali i samo mesto na kom se nalazimo jer trenutno procenjujemo da je zona ličnog/profesionalog/egzistencijalnog interesa upravo tu i tada dominantna.

Iz ugla psihologije, uspeh se u današnjem vremenu meri posedovanjem „tri vruće inteligencije“, a to su: socijalna, emocionalna i praktična.

Treninzi komunikacije su u osnovi svake dobre saradnje. Iako je princip komuniciranja svima poznat i, čini se da nema potrebe naglašavati ga, skoro svakodnevno se susrećemo sa nedostatkom veština komunikacije. Dok poslovanje i interpersonalni odnosi u radnom okruženju iole funkcionišu, uglavnom se ne postavlja pitanje kvaliteta komunikacije. Ali, u času kada se pojavi profesionalna disfunkcionalnost, odnosno – bilo kakvi problemi u poslovanju, tokom procesa „rehabilitacije“ se veoma često dođe do zaključka da timovi, odnosno odnosi i komunikaciju u timu/preduzeću nisu za zavidnom nivou. Postoji više modela i nivoa treninga komunikacijskih veština od kojih su se kao najefikasniji pokazali: Asertivni trening, Trening prevazilaženja konflikata, tzv. Rad sa teškim ljudima; Trening za lidere i drugi.

Treninzi komunikacije su u osnovi svake dobre saradnje.

Tim bilding, kao proces osnaživanja, ima širok spektar mogućnosti delovanja. U zavisnosti od potreba i ciljeva same kompanije, najčešće se kreiraju specifični programi koji će obuhvatiti upravo one interesne zone koje su procenjene kao kritične ili oslabljenih kapaciteta. Nekada će aktivnosti biti zasnovane samo sa jednim ciljem, na pr.: povećanje produktivnosti i saradljivosti na konkretnom projektu, a nekada će program biti osmišljen da kroz više principa učvrsti sve elemente koji doprinose uspehu i pojedinca i grupe. Jer, tim je taj koji pobeđuje!

Dragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut, lajf kouč