Srpski
English
Uspeh čine ljudi. U privatnom životu, ljudi kojima si okružen, sa kojima deliš svako dnevnicu, u velikoj meri utiču na tvoj razvojni put.
Na mikro nivou utiču, čak – svi smo svedoci, i na dnevno raspoloženje. Na vrednosti koje ceniš, kakva osoba postaješ, šta želiš na postigneš. U poslu, interakcije sa kolegama i saradnicima takođe nas oblikuju u odlukama koje donosimo i stavovima koje zastupamo.
SEEbtm magazin je rezultat svih nas koji učestvujemo u njegovom stvaranju, naših čitalaca, kao i sugestija, primedaba i pohvala koje primamo i uvažavamo. SEEbtm magazin je poslednjih godina bio bogatiji za članke Dragane Deh, Msc psihologije i sistemskog psihoterapeuta. Dragana nas je, na žalost, napustila u septembru ove godine. Kažu da neka rečenica ili savet u pravom trenutku, može ljudima promeniti život. Kroz članke koje je pisala za naš magazin, imajuću u vidu njenu stručnost i tematiku koju je pokrivala, verujemo da je uspela čitaocima da pomogne i pruži smernice. Ako je to važilo makar i za jednu osobu, njen i naš cilj je postignut. I zato uvek postoji razlog za osmeh. I reći – hvala. U to ime, prenosimo vam neke odlomke iz prethodnih Draganinih članaka, za koje mislimo da vam mogu poslužiti kao savet, podrška i mišljenje stručnjaka.
Šta je važno za dobru komunikaciju?
Jasna, otvorena i direktna komunikacija je pravilo baš svakog kvalitetnog odnosa, a time i delovanja. Nedorečenost, ignorisanje, „nesposobnost“ ili odsustvo želje za aktivnim slušanjem, nedostatak saradljivosti, dvosmislenost, takozvane „duple poruke“ (poruke suprotnog/različitog značenja na nivou verbalne i neverbalne komunikacije), individualna, a neizrečena odluka o promeni plan(ov)a i delovanja, samo su mali delovi onoga što zovemo nezdravom komunikacijom.
Iz ugla psihologije, uspeh se u današnjem vremenu meri posedovanjem „tri vruće inteligencije“, a to su: socijalna, emocionalna i praktična. Neko poseduje u svom karakteru jednu ili sve tri kao naglašene, ali se takođe sve one mogu naučiti, uvežbati, dovesti do visokog nivoa funkcionalnosti.
Sopstvena i posebnost drugih potiče iz osećaja ljubavi ili prepoznavanja sličnosti
Istina je da jesmo posebni, ali da širina naših uvida u sopstvenu i posebnost drugih potiče iz osećaja ljubavi ili prepoznavanja sličnosti. Kada to razumemo, posebnost će postati ogledalo prepoznavanja sa onima sa kojima se volimo ili aspekata koje volimo, a dobijamo od drugih, bilo da su umetnici, sportisti, šefovi ili slučajni prolaznici.
Da li smo korisnici ili nas uređaji koriste?
Radikalnost i isključivost su principi koji retko pomažu u životu. Upravo se iz ovakvih pozicija krije opasnost od gubljenja ljudskog faktora i, u suprotnom, nekorišćenja moćnih potencijala tehnologije. Stav ili/ili svakako je korisno promeniti na i/i, prihvatiti da je virtualna stvarnost ona u kojoj živimo, ali da ne treba da bude i jedini prostor plasiranja sebe i aktivnosti.
Snaga informacija utemeljena je na rasprostranjenosti, na dostupnosti, ali i na doživljaju. A pravog doživljaja nema bez ljudskog faktora.
Pomažući drugima, zapravo pomažemo sebi, bilo da smo to prepoznali kao vodeći motiv ili ne. Plemenit čin podiže samopoštovanje i aktivira „organ” plemenitosti koji svaki, ponovo – najprosečeniji čovek ima. Poziv na humanost može imati razna imena koja će mu dodeliti moderno doba. Sva ta imena, odnosno značenja, u biti predstavljaju puteve ka istom cilju, a on je – ostati čovek u svakoj situaciji. Brinuti o bližnjima, ali i onima koji to nisu, kada za to imamo mogućnosti, jer – volja bi trebalo da postoji u svima nama. Biti i ostati plemenit i dostojan čovek znači mnogo više od pukog uspeha ili preživljavanja, mnogo više od filozofskih pitanja.
Osetljive teme, kao i teme koje se na neki način dotiču pitanja diskriminacije (često se u praksi sreće podela na poželjnost muško/ženskih uloga, ali su zastupljene i mnoge druge teme), mogu se takoreći lako prevazići upravo kroz principe igara. Počev od osnovnih principa snaga tima koje su bazirane između ostalog na (profesionalnom, ali i najosnovnijem, ljudskom) poverenju, pa do osvajanja visokih nivoa produktivnosti u radu, kao i gratifikacije i satisfakcije nakon ostvarenog, svi koraci mogu biti pro praćeni određenim „igrama“.
Okolnost da se zaposleni koji sarađuju manje ili više intenzivno, u biti zapravo ne poznaju, može da uzme danak i to na nivou produktivnosti, pa time i profita firme.
Tim SEEbtm magazina
