Moguće je sagledati nekoliko alternativnih segmenata sveukupne tražnje za održavanjem svih vrsta događaja. Na primer, tržište može biti segmentirano po veličini, u mala i velika okupljanja; ili, prema svrsi sastanaka na: edukativna, motivišuća, informativna isl.

Ipak, najčešće se vrši podela prema vrsti tražnje koju inicira određen tip kupca (tzv. buyer).

Poznato je da korporativni sektor, koji se sastoji od privatnih biznisa svih veličina, dominira po ogromnom broju sastanaka i okupljanja koji su im potrebni kako bi funkcionisali efektivno i kako bi uspevali da održe konkurentne pozicije na tržištu.

Javni medicinski i zdravstveni sektor, kao i korporativan farmaceutski i medicinski nalaze se među tri najznačajnija sektora u svetu po veličini i broju organizovanja  stručnih okupljanja svih vrsta, kao i prisustvu na istim.

Svi događaji se mogu podeliti na interne i eksterne. Interni se organizuju u okviru Instituta, Domova zdravlja i kompanija za njihove zaposlene i obično su to manja okupljanja, treninzi ili menadžement seminari ili sastanci Upravnog odbora isl.

Eksterna okupljanja imaju za cilj interakciju sa kompanijinim eksternim partnerima i saradnicima. Takva okupljanja se mogu održavati u svrhu prezentacije novog proizvoda (leka, recimo) gde su prisutni kompanijini dileri i distributeri ili u konkretnom slučaju, lekari, farmaceuti, predstavnici relevantnih zdravstvenih i drugih ustanova, ili mogu biti godišnji sastanci ili godišnjice (jubileji) farmaceutskih kompanija ili zdravstvene ustanove, gde su prisutni njeni akcionari, i ostale interesne grupe.

U eksterna okupljanja takođe spadaju regionalne i međunarodne stručne konferencije i kongresi, koji imaju za cilj razmenu iskustva, sticanje novih znanja, prezentovanje sopstvenih rezultata, uspostavljanje novih i negovanje starih kontakata. Takva okupljanja mogu da broje više stotina učesnika.

Osnovni razlog organizovanja i prisustva medicinskih i zdravstvenih radnika na stručnim konferencijama, seminarima i sl. jeste neophodnost kontinuirane edukacije, kako zbog etičkog, odgovornog i profesionalnog odnosa prema poslu, tako i zbog izdavanja i obnavljanja licence za rad.

Prema pravilniku o uslovima za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence članovima komora zdravstvenih radnika Republike Srbije, iz člana 8. “zdravstvenom radniku se može obnoviti licenca ako je u periodu važenja licence, u postupku kontinuirane edukacije stekao 168 bodova i to svake kalendarske godine po 24 boda kroz sadržaj programa kontinuirane edukacije, vezano za profesionalnu delatnost koju obavlja, a za koju se izdaje, odnosno obnavlja licenca.”

“Ukupan broj od 24 boda, mora biti skupljen iz više različitih programa kontinuirane edukacije. Jedna polovina godišnje ukupne sume bodova (12 bodova) dobija se u okviru programa kontinuirane edukacije koja se sprovodi u zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi u kojoj je zdravstveni radnik zaposlen. Druga polovina bodova se dobija kroz učešće na eksternim programima kontinuirane edukacije koji se sprovode van zdravstvene ustanove ili privatne prakse i može biti na republičkom ili međunarodnom  nivou.”

U Srbiji su pri Medicinskim fakultetima formirani Centri za kontinuiranu medicinsku edukaciju, koji organizuju stručne seminare, koji uz akreditaciju od strane Zdravstvenog Saveta Srbije, nose određen broj bodova potreban za dobijanje i obnavljanje licenci.

Delatnost ovih centara je kontinuirana edukacija, stručno i naučno usavršavanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika; prekvalifikacija i dokvalifikacija zdravstvenih radnika; zdravstveno prosvećivanje; dopunska edukacija studenata; i druge edukacione aktivnosti u vezi sa razvojem zdravstva i medicinskih nauka.

Upravo je neophodnost kontinuirane edukacije jedan od razloga brojnosti održavanja i prisustva zdravstvenih radnika na stručnim seminarima i konferencijama u regionu, tokom cele godine u svim segmentima zdravstva, medicine i farmacije.

U drugoj polovini 2010. godine sprovedeno je istraživanje među farmaceutskim kompanijama i zdravstvenim ustanovama iz regiona Jugoistočne Evrope, kako bi ispitali značaj i udeo ovog sektora u kongresnom turizmu regiona.

Rezultati ankete nam govore da je organizacija i prisustvo na stručnim seminarima izrazito bitno u poslovanju svake farmaceutske i zdravstvene ustanove koje su učestvovale u istraživanju.  Razmena iskustva sa ekspertima iz pojedinih oblasti, kao i pozitivan PR u smislu Socijalne i društvene odgovornosti kompanije imaju veliki značaj prema rečima medicinskog marketing menadžera kompanije Alkaloid AD – Skopje, G-dina Dimitra Stojmenovskog.

Takođe, sticanje novih znanja, prezentovanje sopstvenih rezultata, uspostavljanje novih i negovanje starih kontakata, stimulans za budući rad, nagrada za postignute rezultate u poslu, to su sve  veoma bitni razlozi za održavanjem i prisustvovanjem na stručnim seminarima, kako naglašavaju iz Instituta za Transfuziju krvi Srbije.

“Stručni seminari su naročito važni ukoliko tema seminara/konferencije ima veze sa terapijskim oblastima u kojima kompanija posluje”, navodi Dr Marko Sekulić iz kompanije Novo Nordisk Pharma d.o.o. Beograd.

80% farmaceutskih kompanija učesnika u istraživanju praktikuje za svoje zaposlene tim bilding i incentive/motivacijska putovanja 2-3 puta godišnje. Smatraju da je to jako bitno za poslovanje, ali finansijska kriza je u dosta slučajeva smanjila broj i mogućnosti prilikom organizacije tim bilding aktivnosti ili motivacijskih putovanja, pa se neretko iskoristi sastanak koji inače mora da se organizuje za zaposlene, na nekom neobičnom i interesantnom mestu, kako bi makar delom, postigli efekat tim bildinga i motivisali druženje među zaposlenima. Javne zdravstvene ustanove i udruženja vrlo retko zbog finansijske situacije organizuju tim bilding putovanja, ali to nadoknađuju druženjem prilikom prigodnih manifestacija vezanih za značajne datume.

Kongresi i simpozijumi na nacionalnom nivou sa međunarodnim učešćem se organizuju jednom godišnje, ili svake druge ili četvrte godine, zavisno od strukovnog Udruženja.

Kod farmaceutskih kuća, događaji na korporativnom nivou se organizuju 4-6 puta godišnje, a na lokalnom nivou, mnoštvo manjih prezentacija/sastanaka, zavisno od zemlje u kojoj posluju, od 15-25 puta godišnje.

Iz Abbott Labolatories d.o.o. iz Slovenije kažu da prezentacije u bolnicama i zdravstvenim centrima održavaju jednom nedeljno, a seminare i konferencije organizuju u proleće i jesen (stručne konferencije za lekare, gde prisustvuju i njihovi predstavnici, zajedno sa doktorima).

Korporativni događaji i veći kongresi se planiraju od godinu dana  do dve unapred, a organizacija nešto manjih skupova obično se planira od 2-8 meseci ranije.

Na pitanje šta im je najbitnije prilikom izbora lokacije, prostora i agencije za organizaciju događaja, odgovori su uglavnom uključivali sledeće, poređano po važnosti: pouzdanost, efikasnost, iskustvo, preporuka, brzina odgovora, fleksibilnost, zanimljivost ponude, ambijent, kvalitet smeštaja, vrhunska oprema i sala za konferencije, prostor za socijalna dešavanja profesionalno tehničko osoblje, pristupačnost lokacije za goste koji dolaze i u zavisnosti namene, odnosno prirode samog događaja, zatim, odabir keteringa, naravno odgovarajući kapaciteti, pa cena.

G-din Dimitar Stojmenovski iz Alkaloid AD – Skopje takođe napominje:”Naša kompanija ima definisane i postavljene standarde poslovanja u kontekstu organizacije i mesta održavanja događaja. Uvek postavljamo jasne ciljeve i predstavljamo očekivanja kod naših partnera u organizaciji događaja.”

Farmaceutske kompanije i zdravstvene ustanove i udruženja, većinu svojih okupljanja organizuje u zemlji u kojoj se predstavništvo nalazi.

To se može protumačiti i kao deo njihove Društvene i Socijalne odgovornosti (CSR- Corporate Social Responsibility) kao kompanije da promovišu zemlju u kojoj posluju i time doprinose njenom razvoju.

U poslednje vreme se povećava procenat onih okupljanja koja se organizuju u susednim zemljama regiona Jugoistočne Evrope, u odnosu na zemlju u kojoj se predstavništvo nalazi. Od lokacija koje su eksplicitno navedene jesu: Beograd, Zlatibor, Ohrid, Palić, Zagreb, Rovinj, Ljubljana, Portorož, Piran, Budva, Novi Sad, Kopaonik, Sarajevo, Dojran, Mavrovo, Bitola, Strumica, Vršac.

Budući trendovi u edukaciji prodajne operative farmacije

Obuka iz prodaje u farmaciji se preobražava iz jednokratnog događaja u stratešku kampanju tokom cele godine.

Dolazi do preokreta u sagledavanju obuke iz prodaje koji ide mnogo dalje od godišnje konferencije prodaje. Kompanije će nastojati da obezbede događaje sa direktnim učešćem, virtuelne događaje sa sadržajem i obukom, aktivnosti posle sastanaka zarad jačanja kampanja za komunikaciju o obukama, kao i programe edukacije i razvoja za korporativne klijente.

Umesto da se oslanjaju na veliku prodajnu operativu u prenošenju poruka o sopstvenim proizvodima, kompanije će se kretati ka manjim prodajnim timovima sastavljenim od visoko obučenih i uže specijalizovanih predstavnika. Kompanije će se manje oslanjati na uzorke, a više na edukaciju i na promovisanje medikamenata preko male, visoko obučene prodajne operative. Kao rezultat dolazi povećana potreba za edukacijskim sastancima u cilju obučavanja predstavnika prodaje, kao i okupljanje stručnjaka na jednom mestu u cilju upoznavanja sa proizvodima.

Privreda se menja, a sa njom se menja i farmaceutska industrija i to dramatično. Mnoge kompanije smanjuju prodajnu operativu i nemaju toliko medikamenata za prodaju pošto se proizvodi skidaju sa liste patentiranih proizvoda. Suočene su i sa problemima kao što su smanjenje troškova i šta im je činiti ako njihov proizvod nije prvi na bolničkoj listi odobrenih lekova — pitanja koja nisu u vezi sa svojstvima i blagodetima konkretnog proizvoda.

Stanje u privredi je dovelo i do skraćenja trajanja sastanaka prodaje. Oni koji su nekada trajali po pet dana, sada traju dva i po dana, što znači da se sastanci moraju više koncentrisati i usmeriti na događaj sa direktnim učešćem, vodeći računa o tome šta može da se sprovede pre događaja, a šta posle u virtuelnoj učionici.

Kako industrija prilagođava sopstveni pristup razvoju proizvoda i prodaji i marketingu, profesionalci iz oblasti kongresne industrije mogu očekivati povećanu saradnju farmaceutcih kompanija po pitanju vrsta proizvoda koje izrađuju, sve više kombinovanih a manjih po obimu lansiranja proizvoda, umesto velikih, zatim, veći broj manjih farmaceutskih kompanija koje plasiraju lekove na tržište, kao i povećan razvoj usko specijalizovanih i ciljanih farmaceutskih proizvoda, što će dovesti do potrebe za većim brojem sastanaka u cilju obučavanja lekara i prodajne operative.