Na mnogim zgradama i zidovima mogu se videti slike, grafiti i murali koji nam privuku pažnju i nateraju da zastanemo, osmotrimo i razmislimo o poruci koju oni nose ili prosto da se divimo vizuelnom prikazu i tehnici koja je korišćena i da se pitamo – KAKO su ovo uspeli? Ulična umetnost ili street art predstavlja izražavanje mišljenja omladine, ali ujedno i pokušaj ulepšavanja starih i oronulih zgrada i zapuštenih delova gradova.

Ulična umetnost je zapravo vizuelna umetnost koja nastaje na javnim mestima, a motivisana je željom umetnika da komunicira sa publikom van formalnih mesta umetnosti, kao što su galerije.

Nastanak ove umetnosti, i njeno prihvatanje nije bilo jednostavno, a ni lako.
U početku ova vrsta umetnosti nije bila prihvaćena od strane stanovništva, već je smatrana činom vandalizma.
Radovi umetnika su često bili prefarbani drugim bojama, ili su pak preko njih radili drugi umetnici.

Pokretači ulične umetnosti su?

Socijalno ili političko stanje, kritikovanje ili pak ismevanje društva, ili jednostavno izražavanje stava su samo neke od tema koje inspirišu predstavnike ove umetnosti.
Mesta koja krasi ova umetnost su mahom stare zgrade, napušteni ili pak zapušteni ulazi, betonski stubovi, asfalt.

Kako i kada je sve počelo?

Grafiti koji su iscrtavani na vagonima vozova i na zidovima predstavljaju najraniji oblik ulične umetnosti, a prvenstveno su se pojavli u Americi, tačnije u Njujorku tokom 1920-ih i 1930-ih godina i bili su dela bandi.
Pravi bum ulična umetnost je pokrenula 1970-ih kada su mladi reagujući na društveno političko okruženje počeli sa kreiranjem pokreta. Nemačka, tačnije Minhen je postao domovina grafita 1985. godine kada je minhenski „sprejeri“ voz S4, takozvani geltendorsfki voz, pretvoren u prvi sasvim išarani voz u zemlji. Takođe i Berlinski zid je bio odabran kao mesto za uličnu umetnost.
London je jedan od najpoznatijih gradova u Evropi u kojem se čak organizuju i pešačke ture u kojima se turistima pokazuju dela ulične umetnosti.

Ulična umetnost dovela je i do stvaranja murala, koji imaju razne motive ali koji svakog prolaznika nateraju da se zaustavi i da im se divi.
Pored grafita i murala, ulična umetnost takođe podrazumeva stencile, printove, slike velikih formata i umetničke saradničke projekte, a zatim ulične instalacije i performativnu i video umetnost.

Najpoznatiji umetnici

Danas postoji veliki broj umetnika koji se bave ovom umetnošću, ali i dalje veliki broj njih ostaje u ilegali.
Jedan od najpoznatijih je Banksy koji već godinama uspešno sakriva svoj identitet. Njegovi radovi se mahom zasnijvaju na političkoj i društvenoj situaciji. Zahvaljujući svojim radovima (grafiti, murali) i načinu izražavanja svog stava, ovaj umetnik je prepoznatljiv u celom svetu.
Vhils je ulični umetnik iz Portugala, koji radi kolaže i portrete.
BLU je ulični umetnik iz Bolonje koji mahom iscrtava murale po celom svetu.

Pored njih jako važno mesto zauzeo je i Moose, koji umesto sprejeva i emulzija koristi sredstva za čišćenje iz hotela ili auto perionica, i na zaprljanim fasadama iscrtava razne grafite. On je predstavnik niše takozvanih obrnutih grafita gde slike i slova nastaju čišćenjem prljavih površina. Neki umetnici koriste takođe ovu tehniku kako bi poslali ekološku poruku.

Pored ovih postoje i mnogobrojni drugi umetnici koji su svakako ostavili svoj trag a među njima su francuski umetnik Christian Guémy, poznatiji pod nadimkom C215 koji putuje svetom i na svojim radovima predstavlja stanovnike grada u kom se nalazi, zatim Spy, Laguna, itd.

S obzirom da je za ove umetnike opšte poznato da putuju po svetu njihove radove možemo videti u različitim gradovima, državama, pa čak i na različitim kontinentima.

Primena street art-a na događajima

Iako je na početku smatrana ilegalnom vrstom umetnosti danas je jedna od najpopularnijih formi, pa se tako radovi pojedinih umetnika mogu pronaći i u galerijama, ali i koristiti na raznim događajima.

Kompanije kao što su Puma, Red bull i Coca Cola koriste ovu umetnost kako bi dodatno popularizovali svoj brend među mladima, a jedan od načina bio je i da iznajme namenski prostor za rad umetnika.
Ima slučajeva i određenih kompanija koje su na neki način ipak zloupotrebljavale ovaj pristup, oslikavajući grafite svog brenda na javnim površinama.

Generalno, street art i dizajn grafita je u marketinškom smislu našao svoje mesto kod kompanija koje svoje brendove žele da pozicioniraju kao sastavni deo moderne „ulične” kulture.

Ipak, praksa govori, da korišćenje ovih tehnika može imati uspeha i na korporativnim događajima i promocijama proizvoda, kao što je bio slučaj sa jednom farmaceutskom kompanijom, koja je konkretno koristila 3D uličnu umetnost, i to u zatvorenom prostoru – konferencijskoj dvorani i na taj način animira učesnike i pošalje adekvatnu poruku.

Pored toga što ulična umetnost predstavlja iznošenje stava, organizatori događaja svakako mogu da je razmatraju i kao jedinstvenu ideju za neobične korporativne događaje, ili pak kao osnovu za neku tim bilding radionicu.
Svaki umetnik ima svoj stil i način rada, svoje stavove i cilj, ali ono što im je svima zajedničko jeste da njihovi radovi privlače pažnju i ostavljaju jak utisak.