Autor: Elena Simekova

Elena Simekova, koja je ove godina masterirala u oblasti Upravljanja konferencijama i događajima na Univerzitetu u Vestminsteru, pisala je tezu na temu tim bilding aktivnosti. U ovom broju magazina SEEbtm, ona će podeliti sa nama neke od nalaza svog istraživanja.

Uspešno poslovanje većine kompanija zavisi od dobrog timskog rada, tako da je za menadžment izazov da napravi timove koji dobro rade zajedno i da motiviše zaposlene da zajedno postignu uspeh. Zapravo, organizacije i kompanije sa visokim učinkom zasnivaju uspeh na tome što ljudi dobro rade zajedno, iz toga bi efikasan tim bilding trebalo da bude prioritet za sve koji nastoje da postignu uspeh u bilo kom poslu bilo koje vrste.

Istorijat organizovanja tim bildinga datira još od kasnih dvadesetih i ranih tridesetih godinama prošlog veka, sa objavljivanjem klasičnih Hotornovih studija (1927. god. -1932. god.) koje su istraživale kako grupa radnika i zaposlenih reaguje pod različitim uslovima. U izdanju časopisa Ekonomist iz 1933. godine, Elton Majo, jedan od prvih istraživača u oblasti tim bilding aktivnosti, naglasio je da su najznačajniji rezultati ove tehnike upravljanja bili građenje osećaja grupnog identiteta; osećaja društvene podrške i povezanosti.

Međutim, opšte je prihvaćeno da od ranih šezdesetih pa sve do ranih osamdesetih godina prošlog veka preovlađujuća radna kultura nije baš podržavala timski rad, jer su u tom period napori pojedinaca nagrađivani više od napora grupa na radnom mestu. Ali sredinom i krajem osamdesetih godina, desio se nagli porast u organizovanju tim bildinga za svrhe korporativnog razvoja, i stručnjaci za ljudske resurse su sve više prepoznavali njegovu delotvornost.

Bez obzira na to, sigurno je tačno da su određeni oblici tim bildinga tih godina povremeno dobijali kritike štampe, usled prevelikog stavljanja akcenta aktivnosti koje podižu nivo adrenalina, kao što su hod po užarenom kamenju i paintball. Često se tvrdilo da takve zanimacije nisu prave tim bilding aktivnosti u izvornom smislu, već da samo ističu ko je najbolji, a ko najlošiji unutar tima.

Kako je naše razumevanje uloge tim bildinga raslo, postalo je jasno da je prava svrha tim bildinga da motiviše; da identifikuje jake strane članova tima; da poboljša produktivnost i komunikaciju tima; da učini radno mesto prijatnijim; i da pomogne učesnicima da saznaju više o sebi samima.

U XXI veku, učestalost organizovanja tim bildinga od strane kompanija je imala tendenciju da prati stanje ekonomije uopšte – masovno se koristio u godinama napretka, a manje u vreme finansijske krize. Nedavno je Globalni portal za kongresni turizam Conworld za 2011. god. (www.conworld.net) izneo da dolazi do ponovnog oživljavanja potražnje za tim bilding aktivnostima, ali da klijenti sve više žele jedinstvene programe unutar ograničenih budžeta. Nešto ,,drugačije’’, što pruža dogovarajuću vrednost za uložen novac, jeste ono što sada traži većina kompanija.

Najčešće tim bilding aktivnosti i vežbe su na primer: vežbe komunikacije, rešavanja problema, odlučivanja, planiranja/prilagođavanja i vežbe poverenja. Portal Conworld navodi i da su trenutno aktivnosti poput kulinarskih ili onih zasnovanih na rijaliti TV-programima popularnije. Aktivnosti koje se zasnivaju na popularnoj kulturi (na primer, igre vezane za Da Vinčijev kod ili Džejmsa Bonda) takođe dobijaju na popularnosti, jer stvaraju osećaj uzbuđenja i osećaj izazova između učesnika. Jedan od organizatora događaja koje sam intervjuisala za svoje istraživanje je rekao: ,,Najpopularniji je Lov na blago, jer je to proizvod koji se može priuštiti za nizak budžet, delotvoran, sa mnogo ključnih veština i po pravilu veoma zabavan.’’

Još jedan novi trend koji sam otkrila u svom istraživanju jeste kombinovanje korporativne društvene odgovornosti (CSR) sa tim bilding aktivnostima. Mnoge kompanije svoje zaposlene šalju u zemlje kao što su Južna Afrika, Nepal ili Kambodža da rade zajedno na projektima CSR, ostvarujući timski rad, poverenje i saradnju. Takve tim bilding aktivnosti pružaju priliku za promovisanje društveno odgovornih stavova prema korporativnom i životu uopšte, i one su jasan pokazatelj toga da je tim bilding industrija dosegla novu fazu zrelosti.