Putovanja nas čine bogatim iznutra. Proširuju naše vidike, menjaju poglede na svet, oplemenjuju nas i uče. I svi, kada otputujemo, uglavnom imamo liste zname nitosti koje želimo da vidimo. Muzeji su jedni od njih.

U Parizu ste videli Luvr, u Nju Jorku Metropolitan muzej, u Madridu čuveni Prado. Spisak može da bude bez kraja. A da li ste znali da postoje muzeji u kojima se čuvaju umetnine u oblicima na koje nismo baš navikli? Govorim o tužnim uspomenama, loše nacrtanim slikama, podvodnim predmetima i nindža ratnicima. Niste? Evo prilike jer ovo su neki od, pa recimo, najinteresantnijih 🙂

Muzej prekinutih veza, Zagreb, Hrvatska

Raskidi su uvek teški i tužni. Ali, dvoje umetnika iz Zagreba nakon raskida odlučili su da naprave nešto interesantno – Muzej prekinutih veza. Radi se o filmskoj producentkinji Olenki Vištica i akademskom slikaru Draženu Grubišiću iz Zagreba koji su se zabavljali četiri godine. Nakon prekida veze, nisu znali šta da rade sa svim zajedničkim stvarima koje su ostale pa su u šali pričali kako bi mogli napraviti muzej i tamo smestiti sve te predmete. Godine 2006. Dražen je pozvao Olenku i podsetio je na tu priču, a nakon toga su oboje zamolili svoje prijatelje da doniraju predmete i stvari koje su im ostali nakon razlaza od svojih emotivnih partnera i od toga je nastala prava zbirka. Po prvi put je prikazana iste godine u sklopu 41. Zagrebačkog salona u Gliptoteci HAZU­a. Usledila je turneja postavke po svetu pa je obišla Argentinu, Južnoafričku Republiku, Singapur, Tursku, Nemačku, Filipine, SAD, Veliku Britaniju, BiH, Sloveniju, Makedoniju, Srbiju. Za to vreme su skupljali nove predmete koje su donirali posetioci, a najveći broj su dali građani Berlina kada je izložba bila tamo, 2007. godine.

Zvanično je muzej otvoren u Zagrebu u oktobru 2010. i tada mu je Evropski muzejski forum dodelio prestižnu nagradu Kenneth Hudson za najinovativniji muzej u celoj Evropi. Izložbene predmete često prate i ljubavne poruke sad već bivših vlasnika, ali i njihova svedočenja, misli i situacije kroz koje su prošli sa svojim partnerima, a na koje ih određeni predmet asocira. Tu ćete pronaći otvarač za flaše kojom je neko otvorio vino na prvom sastanku, cipele koje je dama nosila na prvoj večeri na koju je otišla sa svojim izabranikom, vereničko prstenje, ljubavne pesme, čak i venčanicu. Inače, ovo je prvi muzej u Zagrebu koji je u privatnom vlasništvu, radi svih sedam dana u nedelji pa je i to jedan od razloga zbog kog je omiljen među turistima. Pored toga što ima nesvakidašnji sadržaj 🙂

Podvodni muzej, Kankun, Meksiko

Podvodni muzej u Kankunu je posvećen umetnosti konzervacije tj. očuvanja. U muzeju se može naći ukupno 500 skulptura, većinom dela britanskog vajara Jason deCairesa Tailor­a i vajara iz Meksika sa tri različite galerije potopljene između tri i šest metara duboko u okean u Nacionalnom morskom parku Kankun. A zašto bi neko napravio podvodni muzej, pitate se? Muzej je osmislio direktor Morskog parka Jaime Gonzalez Canto, uz pomoć Tailor­a, sa ciljem da spasi obližnje koralne grebene tako što će obezbediti alternativnu destinaciju za ronioce. Projekat je pokrenut 2009. godine i zvanično je otvoren u novembru 2010. Ono što ga čini interesantnim je, između ostalog, činjenica da je tamo moguće ući samo u odelima za ronjenje 🙂 Da bi postavili kipove i statue na dno okeana, Tailor je imao poseban lift za to kako ne bi bili oštećeni tokom s puštanja.

Sve je napravljeno od pH-­neutralnog morskog betona, na kopnu, i očišćeno pre spuštanja u vodu, tako da ne sadrže hemikalije koje bi mogle naškoditi okeanu, životinjama ili samom koralnom grebenu. Između ostalog, ovde možete videti preko 400 ljudskih figura prikazanih u interakciji sa okolinom sa pozitivnim i negativnim uticajem. One pokazuju kako ljudi mogu živeti u skladu sa prirodom, ali i kako je uništavaju. Veštačke grebene obično stvaraju potopljeni brodovi i drugi predmeti koji su pali na dno okeana. Statue, o kojima je bilo reči par redova iznad, su nova tehnika za gajenje korala, i smatra se umetnošću koja će spasiti okeane. Kako su kipovi napravljeni od pH­-neutralnog cementa, korali, morske trave i alge mogu rasti i razvijati se bolje nego u olupini starog broda, na primer. Statue imaju rupe u sebi, i one omogućavaju morskim životinjama da se tu nastane i hrane se koralima. Na taj način se povećavaju koralni grebeni, a morski život buja.

Muzej loše umetnosti, Masačusets, SAD

Ovaj muzej je osnovan 1994. godine. Scott Wilson, trgovac antikvitetima, pokazao sliku koju je pronašao u smeću nekim prijateljima, koji su mu zatim predložili da napravi kolekciju. U roku od godinu dana, prijemi koji su bili održavani u kućama Scott­ovih prijatelja, bili su toliko posećeni da je „kolekcija″ zahtevala svoj  vlastiti prostor za gledanje. „Muzej″ se potom preselio u podrum pozorišta u Dedhamu. Pričajući o razlozima zbog kojih je muzej osnovan, suosnivač Jerry Reilly izjavio je 1995. godine: „Iako svaki grad na svetu ima barem jedan muzej posvećen najboljim umetničkim delima, Muzej loše umetnosti je jedini muzej posvećen prikupljanju i izlaganju najgorih.″

Zapitate se po kom se kriterijumu umetnine biraju? Da bi „umetničko″ delo postalo deo kolekcije, rad mora da biti originalan i imati ozbiljnu nameru, ali mora imati i značajne (da ne kažemo veće :)) nedostatke, ali bez da ima elemente kiča koji su tu namerno. Dakle, umetnost treba da je toliko loša da je jednostavno ne možete ignorisati 🙂 Muzej loše umetnosti je i dalje u privatnom vlasništvu i cilj mu je da pokaže radove umetnika koji ne bi bili izloženi ni vrednovani ni na jednom drugom sličnom mestu. Njegova stalna postavka sada sadrži preko 700 primeraka, od kojih je 25 do 35 uvek javno dostupno.

Muzej nindža, Iga, Japan

Dakle, umetnost postoji u različitim oblicima. Zar ne bi bilo potpuno osveženje, kada sledeći put budete posetili neku destinaciju, da se pre toga raspitate i istražite neke manje konvencionalne muzeje? Sigurni smo da biste se dobro zabavili. Možda čak i da napravite listu interesantnih muzeja koje biste želeli da posetite 🙂