Svako zna šta su susreti.

Veliki ili mali, oni su način okupljanja ljudi sa ciljem razmenjivanja informacija, kreiranja novih ideja i pravljenja poslovnih kontakata. Kada pomislite na susret koji je „zelen“ ili ekološki odgovoran, reciklaža je ono što vam obično prvo padne na pamet. „Zeleni“ susreti ili događaji idu mnogo dalje od reciklaže.

„Zeleni“ susreti su definisani kao „susreti koji uzimaju u obzir zaštitu životne sredine tokom svake faze susreta kako bi se umanjio negativan uticaj na okolinu“.

„Ozelenjavanje“ susreta obuhvata sve aspekte procesa planiranja. Donošenjem odluka u svakoj fazi planiranja, od biranja mesta održavanja susreta do služenja sosova i dodataka kao što su kečap ili šećer iz velikih pakovanja, može se značajno smanjiti negativan uticaj tog susreta na sredinu. To takođe podrazumeva određene postupke za smanjivanje količine otpada kroz procese kao što su reciklaža, pravljenje đubriva i izbegavanje proizvoda za jednokratnu upotrebu, zatim što manje korišćenje energenata, kao i upotreba hrane organskog porekla, koja je lokalna ili kupljena direktno od uzgajivača (fair trade).

U „zelene“ susrete se uključuju i sociološki aspekti i to u vidu nekakvih dobrotvornih donacija ili se teži tome da oni jednostavno budu od koristi za čitavu zajednicu.

Zašto je toliko bitno da moj susret bude „zelen“?

Mali sastanci na prvi pogled i ne izgledaju toliko bitno, jer koliki uticaj mogu imati nekoliko desetina čaša i salveta?

Ali zamislite šta se dešava ako je u pitanju veliki događaj. Na primer, tokom jedne tipične petodnevne konferencije, 2.500 učesnika će iskoristiti 62.500 tanjira, 87.500 salveta, 75.000 čaša ili šolja i 90.000 flašica ili konzervi. Dodajmo ovde i pojačan efekat staklene bašte tokom dolaska i odlaska članova konferencije, kao i sav plastični i papirni otpad od materijala koji se deli na konferenciji.

Sada prosto pomnožite te brojke sa hiljadama organizovanih susreta tokom jedne godine u celom svetu i uticaj na okolinu je zapanjujući! Zato je veoma važno promeniti stvari kada god je to moguće, jer svaki susret je bitan i može napraviti pomak ka smanjivanju negativnog uticaja na okolinu i zajednicu.

Izvor: www.meetgreen.com

„Zeleni“ susreti kao deo korporativne odgovornosti kompanija

U današnje vreme, u sferi poslovnih putovanja, naročito velike i multinacionalne kompanije sve više vode računa o socijalnom i ekološkom uticaju koji njihova putovanja imaju na sredinu kao deo njihove politike korporativne društvene odgovornosti (CSR – Corporate Social Responsibility). Sve više će raditi sa dobavljačima koji mogu da zadovolje ove zahteve.

Obzirom da se korporacije sve više fokusiraju na CSR (Corporate & Social Responsibility), onda one teže tome da koriste „zelenija“ mesta, a kompanije/hoteli koji brinu o ekološkim standardima imaju veće izglede da dobiju velike korporativne klijente. Ovo ima smisla, kako komercijalno, tako i etički. Neke od stvari koje hoteli i centri mogu da učine kako bi susreti imali odliku „zelenih“ susreta i brige o uticaju na životnu sredinu su: promotivni materijal koji je izrađen od materijala koji nema negativan uticaj na sredinu (od recikliranog, biorazgradivog  materijala i sl.), pisanje ponuda u elektronskom obliku, kao i držanje elektronskih prezentacija sa minimalnom upotrebom papira, kongresne sale sa prirodnim osvetljenjem, korišćenje kafe koja je kupljena direktno kod uzgajivača (fair trade coffee*) i sezonskog voća, i sl.

Korporativna društvena odgovornost (CSR) postaje sve češće sastavni deo zahteva za ponudu (RFP- request for proposal), što je dokaz da je mera emisije ugljendioksida sve veći faktor kod odlučivanja kompanija koji će hotelski program izabrati.

Bilo da putujemo poslovno ili iz zadovoljstva, sve veći procenat nas će uzimati u obzir ekološki uticaj putovanja, vodeći računa o uticaju koje naše odluke o izboru destinacije, prevoza i hotela imaju na životnu sredinu.

*Fair trade coffee, ili kafa dobijena iz pravične razmene, jeste kafa koja je kupljena direktno od uzgajivača za veću cenu od cene standardne kafe. Fair Trade kafa je jedna od mnogih Fair Trade sertifikovanih proizvoda dostupnih u čitavom svetu. Cilj pravedne trgovine je da se promovišu zdraviji uslovi rada i veći ekonomski podstrek za proizvođače. Uzgajivačima se garantuje minimalna cena za kafu, a ako tržišne cene pređu minimum, oni dobijaju premiju po funti proizvoda. Kafa dobijena pravednom trgovinom postala je veoma popularna tokom proteklih 10 godina, i trenutno je u ponudi na većini mesta gde se prodaje kafa.