Pitali smo Aleksandra Vasilijevića, regionalnog direktora ispred kompanije Falkensteiner Hotels & Residences za hotele u Srbiji i Crnoj Gori, koji su razlozi za to što je Falkensteiner Hotel Belgrade već skoro punih sedam godina visoko pozicioniran na listi beogradskih ho tela i uživa veliko poverenje poslovnih gostiju.

Otkrio nam je sledeći recept.

SASTOJCI:

•  170 soba
•  111 zaposlenih, motivisanih kolega
•  Odlična lokacija
•  Vrhunska usluga
•  Intimni ambijent
•  Kvalitetna ponuda hrane i pića
•  Najbolji doručak u gradu
•  Fleksibilnost u radu
•  Istrajnost u kvalitetu
•  Lični pristup gostu i pružanje posebnog doživljaja i iskustva

REZULTAT:

Gost koji je postao prijatelj kuće, gost koji kada putuje u Beograd ne razmišlja gde će odsesti već dolazi pravo na naša vrata. Gost koji prepoznaje hotel sa dušom i koji se u njemu oseća kao kod kuće.

Šta vam je posebno važno u pristupu u poslu kojim se bavite?

U svakom poslu, nevezano za industriju u kojoj se nal­az­ite,­ mislim ­da­ je­ najvažniji ­integritet,­ ali­ u­ smis­lu iskrenog­ odnosa­ koji­ imate­ sami­ sa sobom. Da budete svesni u svakom trenutku­ gde­ se­ nalazite,­ u­ čemu ste­ dobri­, a­ na­ čemu­ treba­ da­ radite. Ukratko, iskrenost prema samom sebi, ali i okolini.

Dok ste se izgrađivali u profesionalnom smislu, čiji su vam saveti i sugestije bili dragoceni?

Moj­ prvi­ pravi­ mentor­ bio­ je­ gospodin­ Richard­ Bamford,­ čovek­ sa­ preko 40­ godina­ radnog iskustva­ u­ hotelijerstvu.­ On­ je­ imao­ očinsko-mentorski­ pristup­ i­ izuzetno­ mi­ je­ pomogao, od njega­ sam­ naučio­ mnogo­ toga­ što i­ danas­ svakodnevno­ koristim­ u­ svom­ radu.­ Zatim sam imao­ sreće­ da­ sretnem­ gospodina­ Agrona­ Berišu,­ uz­ čiju­ sam­ pomoć­ i­ savete­ iskoračio­ dalje i­ stigao ovde­ gde­ se­ sada­ nalazim.­ Ipak­, i­ dalje­ mislim­ da­ mi je­ ostalo­ još­ puno­ toga­ da­ naučim.

Možete li da se setite neke poslovne odluke koja je bila izuzetno teška i izazivala skepticizam okoline, ali se na kraju ispostavila više nego ispravna i uspešna?

Mogu, ­ali ­ta­ odluka­­ nažalost­ nije bila moja. Bila je to ujedno i situacija koja ­me­ je­ najviše pogodila­ u­ dosadašnjoj­ karijeri.­ U­ pitanju­ je­ odlazak Falkensteiner-a sa Stare planine. Stara planina je bio projekat u koji smo­ ceo­ tim­ i­ ja­ uložili­ puno ­rada, ali­ pre­ svega­ emocije.­ Prekid saradnje­ sa­ ovim­ hotelom­ nas­ je­ stoga­ poremetio­ na­ nekoj­ emotivnoj­ osnovi. No,­ kako ­to obično­ u­ životu­ i­ biva, ovo­ nam­ je­ i­ dalo­ novu­ energiju­ da­ se­ potrudimo­ i pronađemo­ novi adekvatan­ objekat­ u­ regionu. Tako­ se­ desio­ naš­ ulazak­ na­ tržište­ Crne­ Gore tri godine kasnije.

S tim u vezi, imate li neki savet za generacije u hotelskoj industriji koje tek dolaze?

Ne­ bih­ da­ zvuči­ kao­ kliše­, ali­ iskreno­ verujem­ da­ kada vam­ je­ najteže­ treba­ da­ ustanete­ i postanete­ najbolja­ verzija­ sebe.­ Naravno­ uz­ to,­ današnjim­ generacijama,­ za­ koje­ imam­ utisak­ da­ u­ ovom brzom­ vremenu­ žele­ da­ idu­ još­ brže,­ poručio­ bih­ ipak­ da­ krenu­ od samog­ početka,­ polako, strpljivo­ i­ temeljno. Da­ uvek­ nadograđuju­ sebe­ i­ svoje­ znanje. Uspeh­ je­ u­ tom­ slučaju­ neizbežan.

Kako vidite današnje stanje u hotelskoj industriji? Da li je situacija bolja ili ne u odnosu na prethodnu deceniju? Šta je najveći nedostatak a šta prednost?

Ako posmatramo Beograd, stvari su krenule da se ubrzavaju posle 2007. Do tada, mogli smo na prste da izbrojimo hotele u našoj prestonici, a imali smo samo dva zaista velika hotelska brenda. Tada u Srbiji, pre svega u Beogradu, kreće hotelski bum koji još uvek traje. Danas su na sceni prisutni Hilton, Marriot, Radisson, Accor… Konkurencija je ogromna, i rekao bih nemilosrdna. Greške se slabo praštaju kada su današnji gosti u pitanju. Internet je naravno učinio svoje, gosti su informisani, više putuju i imaju više izbora. Razvoj tehnologije je svakako prednost, ali je ujedno i mač sa dve oštrice. Morate da vodite računa o svakoj recenziji, o brzini kojom se trendovi menjaju i da konstantno budete spremni za promene.

Čime biste se bavili da niste u hotelskoj industriji?

Možda će vam zvučati čudno, ali iskreno verujem da bih bio vojno lice da nije bilo nesrećnih 90-ih. Tako da mi je uniforma izgleda bila suđena.

Po čemu, u poslovnom smislu, pamtite proteklih 10 godina?

U poslovnom smislu prethodnu deceniju je svakako obeležila grupacija Falkensteiner gde sam dobio odličnu priliku od strane menadžmenta kao i veliko poverenje koje sam, nadam se, opravdao. Imao sam sreće da se, pre svega u Ziri, oprobam na mestu Generalnog menadžera jednog lokalnog gradskog hotela, a da za tim pređem na rukovodeću poziciju u okviru hotel ske grupacije. Bila je ovo stvarno ključna decenija kad je moja karijera u pitanju.

Kako je izgledao vaš poslovni put od tada do sada?

U hotelu Hyatt Regency Belgrade sam započeo svoju hotelsku karijeru kao noćni recepcioner, da bih, preko Svetog Stefana, hotela President u Kovilovu i beogradske Zire, 2012. godine došao u Falkensteiner Hotel Belgrade na mesto Generalnog direktora. Naime, tadašnji regionalni direktor hotelske grupacije Falkensteiner Hotels & Residences, a današnji COO kompanije, gospodin Agron Beriša, odseo je u hotelu i pomno posmatrao kako radim, nakon čega mi je ponudio posao. Danas sam zadužen za celu regiju Srbije i Crne Gore, na čelu sam trenutno dva hotela, dok su uveliko na snazi planovi za dalje proširenje u ovoj regiji.

Na šta ste posebno ponosni u prethodnoj deceniji?

Poslovno, naravno na rezultate koje naš hotel u Beogradu iz godine u godinu postiže. Na ulazak i pozicioniranje na novom tržištu. Na sve uspešno savladane izazove. Ipak, smatram da svaki poslovni uspeh mora imati lično utvrđenje bez čega ništa od gore navedenog ne bi bilo moguće. U mom slučaju, tu tvrđavu i vetar u leđa predstavljaju moja supruga Danijela i naše troje dece.

Miona Milić