Zajedno, Beogradska tvrđava i park Kalemegdan, predstavljaju spomenik kulture od izuzetnog značaja, mesto održavanja mnogobrojnih sportskih, kulturnih i umetničkih manifestacija, mesto zabave i razonode svih generacija Beograđana i sve brojnijih posetilaca grada. Kako bi organizatorima događaja bliže predstavili mogućnosti ovog jedinstvenog prostora, razgovor smo vodili sa PR-om Beogradske tvrđave, Anom Rajlić.

1. Beogradska tvrđava sa parkom Kalemegdan je nezaobilazna znamenitost Beograda. Koliko se tvrđava koristi za organizaciju korporativnih događaja, incentive i team building tura?

Beogradska tvrđava, zajedno sa parkom Kalemegdan, prostire se na oko 60 hektara, predstavlja prostor od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i zaštićen je Zakonom o kulturnim dobrima. Kao takav, veoma je aktraktivan kako za turiste tako i za organizatore različitih događaja. Najčešće se koristi tokom letnjih meseci, kada postoji mogućnost da se na otvorenom prostoru organizuju manifestacije. Tokom 2010. godine kroz kompleks je prošlo više od dva miliona posetilaca, organizovano je više od 100 različitih kulturnih, zabavnih i sportskih manifestacija, niz promotivnih akcija, konferencija za novinare, studentskih radionica i seminara…

Osim velikih manifestacija, koje privlače najveći broj posetilaca (Festival hrane i pića, Dani Beograda, Dani evropske baštine, Fish fest, Beogradska trka kroz istoriju), Beogradska tvrđava je bila prostor i za održavanje različitih seminara i radionica: Međunarodna radionica studenata arhitekture, Seminar o rezervnom padobranu u organizaciji Vazduhoplovnog saveza Beograda, seminar „Proširena scenografija“, Međunarodno takmičenje u pružanju prve pomoći u organizaciji Crvenog krsta Srbije. U protekloj godini, Beogradska tvrđava ugostila je i Savez izviđača Srbije, Međunarodno udruženje za proučavanje rimske keramike, Društvo defektologa Srbije i brojne druge organizacije i udruženja.

Zbog specifičnosti zatvorenih objekata na Beogradskoj tvrđavi, ovi prostori se uglavnom koriste koriste za održavanje umetničkih radionica i seminara iz oblasti kulture.

2. Koje sve lokacije u okviru Beogradske tvrđave mogu biti na raspolaganju za buduće organizatore? A šta biste Vi preporučili kao najatraktivnije, a možda manje poznato?

Osim otvorenog prostora (park Kalemegdan, Donji grad i Gornji grad), na Beogradskoj tvrđavi se mogu koristiti i zatvoreni objekti, koji se po mnogo čemu razlikuju od drugih prostora u gradu: kazamati, Veliki barutni magacin, Unutrašnja Stambol kapija, Vojni muzej, Kula Nebojša… Njihova istorija, autentičnost, specifičan enterijer koji se teško može još negde pronaći, svakako predstavlja preporuku za korišćenje upravo ovih objekata.

U nedavno otvorenoj obnovljenoj Kuli Nebojši na Donjem gradu za sada se može koristiti aneks Kule, a u planu je i završetak multifunkcionalne sale, koja će moći da se koristi za organizaciju različitih događaja: tribine, naučni skupovi, okrugli stolovi, izložbe, modne revije, predstave, performansi… Kada bude završena, svakako će biti jedan od najatraktivnijih prostora u gradu, s obzirom na veličinu (oko 500 sedećih mesta), prilagodljivost i činjenicu da se naslanja na srednjovekovnu Kulu Nebojšu, građenu sredinom 15. veka.

3.         Prema vašem iskustvu, koju su najčešći a koji najneobičniji zahtevi organizatora nekog od događaja?

U poslednje vreme najveće interesovanje vlada upravo za Kulu Nebojšu, ali puno korišćenje njenih kapaciteta možemo očekivati tek po okončanju multifunkcionalne sale. 2010. godine najveći broj događaja održao se na otvorenom prostoru.

S obzirom da se radi o događajima koji se međusobno veoma razlikuju po opremi potrebnoj za realizaciju, broju ljudi i svemu ostalom neophodnom za održavanje manifestacije, svaki od njih je imao svoje specifične zahteve: od veličine bina, platna za različite projekcije na najrazličitijim mestima, preko pravljenja sopstvene scenografije i praktično menjanja enterijera i eksterijera (najčešće za snimanja filmova, serija i reklamnih spotova).

4. Događaj o kome se s ponosom priča ovih dana je otvaranje Kule Nebojša, pa da li nam možete reći nešto više o ovom specifičnom prostoru?

Radovi na obnovi i ponovnoj upotrebi Kule Nebojše bili su najobimniji radovi iz oblasti očuvanja kulturnog nasleđa koji su ikada rađeni u Srbiji. U radovima je učestvovalo 18 institucija i namenskih preduzeća i 148 stručnih lica. Na samim radovima svakodnevno je radilo 60 ljudi.

Objekat je u rekordnom roku (godinu dana) završen, a izložbena postavka kompletirana je u martu ove godine. Koliki je značaj Kule Nebojša, ne samo za grad, već i za Srbiju i Grčku, koja je izdvojila najveću donaciju iz oblasti kulture koju je Beograd ikada dobio, govori i činjenica da su Kulu svečano otvorili predsednici Srbije i Grčke Boris Tadić i Karolas Papuljas, kao i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

Obnovom Kule Nebojše, Beograd je dobio nov kulturni sadržaj, nudeći nešto potpuno drugačije, savremeno i jedinstveno. Moderno učenje istorije, uz računare, projektore i digitalne ramove čini ovu postavku najmodernijom u gradu. Činjenica da se takav koncept nudi u srednjovekovnoj Kuli (građenoj u 15. veku) donosi neočekivan spoj starog i novog, modernog i tradicionalnog, prošlosti i budućnosti.

Želja svih nas koji smo učestvovali u realizaciji ovog projekta jeste da Kula Nebojša postane i centar kulturnog okupljanja, gde će se održavati brojne manifestacije različitog karaktera. Zato je potrebno završiti i multifunkcionalnu salu, čijim otvaranjem će projekat uključivanja Kule Nebojše u kulturni život grada biti u potpunosti završen.

5.         Za kraj, da li postoji neki događaj koji bi izdvojili kao “događaj za pamćenje”? Šta ga odvaja od ostalih?

Za nas je to svakako otvaranje Kule Nebojše – događaj koji smo dugo iščekivali i pripremali i koji za nas predstavlja događaj godine.