Snubording (engl. snowboarding) ili smučanje na dasci je zimska sportska disciplina, planinski sport, koji uključuje spuštanje niz snežnu padinu na dasci koja je privezana za noge čoveka. Daska je dugačka u proseku 155 cm, široka oko 28 cm, i otprilike 1 cm debljine. Stručno se naziva snoubord (engl. snowboard) ili daska za smučanje, dok je najkorišćeniji naziv jednostavno daska.
Daska je u osnovi sastavljena od drveta, najčešće od bukve ili topole, a ponekad i od brezovine. Podlogu daske čini polietilen, po pravilu obrađen voskom, što omogućava glatko klizanje po snegu. Ivice daske čine metalna ojačanja čija oštrina dozvoljava kretanje po ledu kao i hvatanje oštrih krivina. Ovaj sport predstavlja savršen izvor adrenalina i velike zabave na dubokom snegu.
Najzaslužniji za razvoj snowboardinga bili su inženjer Šerman Popen iz Mičigena, ljubitelj surfovanja Mitar Milović poreklom iz Kuča, crnogorskog plemena u Zetskoj regiji, skejter Tom Sims iz Nju Džerzija (po kome su poznate Sims daske za snowboard), i proslavljeni Džejk Burton Karpenter po kojem su daske za snowboarding dobile naziv – Burton daske. Snowboarding je dakle nastao kao spoj surfovanja, skejtinga i skijanja.
Zanimljivosti o snowboardingu:
- 2000. godine snowboard je bio najbrže rastući sport u SAD;
- I danas, uprkos velikoj popularizaciji ovog sporta, postoje skijališta u SAD gde nije dozvoljen snowboarding;
- Snowboard takmičenja traju već 20 godina i uključuju discipline poput halpipe-a, boardercross-a, slopestyle-a i parallel slaloma;
- U snowboardingu dominiraju tri glavna stila*: freeride, freestyle i freecarve. Svaki stil zahteva malo drugačiji set opreme.
Svaki stil u snowboardingu zavisi od toga na kakvim terenima se vozi i naravno sa kakvom opremom se vozi. Takmičenja u snowboardingu su isto podeljena po stilovima i to su tri glavna stila: Freeride, Freestyle i Freecarve, dok u svakom od njih postoje određene varijacije.
Freeride, najčešće korišćeni stil, koristi se na većini planina. Freeride-eri koriste meke čizme a sama daska je malo duža i usmerenija u odnosu na one koje se koriste u freestyle-u. Freerideri većinu vremena provedu prizemljeni, a Freeride se ujedno i smatra najpoželjnijim stilom vožnje za početnike.
Freestyle je trenutno najpopularniji stil kod snowboard-era. Njega čine veliki broj skokova, trikova i promena vožnja. Freestyle opremu čine meke čizme i relativno kratka i savitljiva daska, koja je savršena za učestale skokove u ovom stilu vožnje. Veliki broj skijališta u svetu prave i održavaju snowboard parkove isključivo za ovaj stil vožnje sa rejlovima, halpajpovima i skakaonicama.
Freecarve – poznat kao alpine snowboarding – fokusiran je na brzinu, karving i trke. U ovom stilu skoro da nema ili nema uopšte skokova, a privlači posebno one koji traže brzinu i izvodi se na tvrdo utabanim stazama i fokusira se na karving zaokretima. Oprema je sačinjena od tvrdih čizama i vezovima sa podloškama/pločama, daske su grublje, uže i dugačke.
Od prvog modela grubo napravljenog pa sve do sada specijalizovanih modela, borderi su uvek imali imidž loših momaka. Ovakva reputacija je i dan danas popularna iako sam sport uživaju muškarci, žene i deca svi nacionalnosti i socijalnih staleža. A Olimpijska i druga svetski poznata snowboard takmičenja su jedna od najpopularnijih zimskih sportova i takmičenja.
Snowboard trikovi
Svaki snouborder je manje ili više upoznat i sa brojnim trikovima pri upražnjavanju ovog vida sporta. Neki od zanimljivijih primera, kao i njihovi opisi su dati u nastavku:
Air to Fakie: Svaki trik u halfpipe-u gde se prilazi zidu (wall) vozeći prema napred,nema nikakve rotacije, a snowboarder sleće vozeći unatag;
Alley Oop: Termin koji se koristi za opisivanje bilo kojeg manevra u halfpipe-u kod rotacija od 180 stepeni ili više, uzbrdo; odnosno backside rotacija na frontside zidu (wall) ili frontside rotacija na backside zidu (wall);
Blindside: Termin koji se korisit kod rotacija gde se snowboarder orijentisao „na slepo” kod kretanja ili sletanja, i mora se okrenuti da pogleda iza svojih ramena.Takva tehnika inače povećava težinu triku.(npr. Backside alley oop air u halpipe-u je teži od frontside alley oop air zato što je „na slepo” (blindside));
Boned: Termin koj i se koristi za objašnjavanje stila u triku.Npr. ako je neko “Boned out a method” , to znači da je jako primio grab i stvorio manevar tako da ruke ili noge mogu izgledati kao produžene ili istegnute do maximuma.”Bone” znači ispružiti jednu ili obe noge;
Bonk: Doticaj ili udarac na bilo koji objekat sa snowboardom.(npr. Tail bonk bilo bi u vožnji doticaj nekog stola ili raila sa repom snowboarda);
Chicken Salad: Zadnja ruka ide između nogu i hvata pete između vezova dok je prednja noga ispružena;
Corkscrew: Termin koji se koristi za opisivanje rotacije sa strane;
Crippler Air: Okrenuti air gde snowboarder izvodi flip od 180 stepeni. Drugim rečima, boarder ulazi u halfpipe vozeći prema zidu, skoči u vazduh, rotira se za 90 stepeni, okrene se u vazduhu, rotira se za još 90 stepeni i sleti prema napred;
Double Grab: Primanje dva grab-a u vazduhu. Prvo jedan, pa drugi grab, a zatim sletanje;
Double Handed Grab: Simultano primanje dva grab-a u isto vreme u vazduhu;
Eggplant: Primanje ruba halfpipe-a sa prednjom rukom i izvrnuta rotacija od 180 stepeni;
Invert: Trik gde se glava nalazi ispod nivoa snouborda i vozač balansira na jednoj ili dve ruke;
Inverted Aerial: Manevar kod kojeg se vozač u vazduhu nalazi naopačke u bilo kom trenutku;
Michaelchuck: zaokret napravljen u halfpipe-u na backside zidu, gde vozač napravi okret prema nazad sa backside rotacijom od 180 stepeni;
Pop Tart: Skok u halfpipe-u gde se iz fakie-a sleće prema napred bez rotacije;
Regular-Footed: Vožnja snouborda sa levom nogom napred;
Rodeo Flip: Okret koji se izvodi frontside ili backside rotacijom i izvođenjem prednjeg zaokreta.Uglavnom se radi sa rotacijama od 540,720,900 i 1080 stepeni. Rotacija se izvodi dijagonalno preko ramena…
Pored ovih, postoji još veliki broj trikova koje je moguće izvesti, samo je potrebna dobra vežba, upornost i sigurnost u ono što svaki snouborder želi da napravi na stazi.
Snowboard parkovi
Snow park kakav danas poznajemo, nije uvek izgledao tako moderno i sređeno. Parkovi su se razvijali poslednjih 20-ak godina, od prvog cornera do halfpipe-a kakvog danas poznajemo.
Puno elemenata je preuzeto iz drugih sportova, ali snow park u suštini imitira prirodni teren. Svako skijalište ima određenu konfiguraciju tla i prirode i nijedno skijalište nije isto, tako da i zabava na bordovanju zavisi od konfiguracije terena, odnosno raznovrsnih prepreka, koje se mogu preskakati ili se na njima klizati i sl.
Snow parkovi su u suštini preslikana priroda sa određenim poboljšanjima, samom izradom elemenata, rasporeda, itd. To znači da na jednom mestu postoji imitacija prirodnog terena i dodatnih elemenata, a sve u cilju da bi se borderi mogli zabavljati na jednom mestu.
Iz ove priče nastali su snežni parkovi u kojima je moguće satima se zabavljati i vežbati varijacije svih trikova na raznim elementima koji su napravljeni i za početnike i za napredne, a tako i za profesionalce koji svakodnevno vežbaju nove trikove.
Današnji parkovi izrađeni su od najkvalitetnijih materijala, pridaje se značaj sigurnosnom aspektu, osvetljenje za noćne treninge, tereni se uređuju svakodnevno kako bi se borderi i skijaši što bolje i bezbednije zabavili na skijalištu. Ski odredišta se jako trude da imaju najveće i najbolje parkove, jer upravo oni privlače bordere na njihova odmarališta.
*kicker (kiker) – Naziv dat strmoj prepreci
*Jib (džib) je i imenica i glagol, čije se značenje menja zavisno od konteksta.
Kao imenica: „jib” je predmet ili prepreka koju koristi snowboarder da skoči preko nje ili na nju. „Jib“ može biti sačinjen gotovo od svega, može biti prirodan ili napravljen ljudskom rukom: drveće, debla, panjevi, gelenderi, burad, gume, vozila, zidovi, ljudi (NE preporučuje se, ali je zaista moguće).
Kao glagol: „to jib“ čin poskoka na ili skakanja preko predmeta ili prepreke na snoubordu.
Snoubord koji se konkretno koristi za poskoke se često naziva „jibstick“ (džibstik).