Kada se udruže znanje, stručnost i izuzetna ličnost, dobija se zaista dobitna, harizmatična kombinacija. A takve ljude je uvek zadovoljstvo slušati.

Jedan od njih sigurno je i gospodin Rob Dejvidson, autor sedam knjiga, govornik, istraživač i konsultant u oblasti kongresne industrije.

Tokom proteklih pet godina, časopis Conference & Incentive Travel Magazine svrstao je Roba Dejvidsona u „Power 50“, odnosno među 50 najuticajnijih ljudi u kongresnoj industriji Velike Britanije.

Poznat je po svojim godišnjim Trend Watch izveštajima, koji se već jednu deceniju svake godine objavljuju na sajmu EIBTM u Barseloni; već 17 godina je viši predavač na konferenciji o Upravljanju događajima i poslovnom turizmu (Events Management and Business Tourism) na Univerzitetu u Vestminsteru i Univerzitetu u Griniču, a ove godine Rob Dejvidson je doneo veliku odluku i osnovao MICE Knowledge (www.miceknowledge.com), organizaciju za pružanje usluga istraživanja i konsaltinga u kongresnoj industriji.

1. Pokušali smo da Vas predstavimo u nekoliko rečenica. Nije bilo lako. Šta smo izostavili?

Nešto što kod sebe smatram veoma važnim, a to je da sam iz Škotske. Iako sada živim u Londonu, još uvek Škotsku smatram svojom domovinom i svakog meseca posećujem svoj rodni Edinburg.

Činjenica da sam konsultant znači da često putujem i to širom sveta. Skoro svake nedelje putujem u inostranstvo i nekoliko puta godišnje idem u jugoistočnu Evropu.

Uvek sa zadovoljstvom posećujem taj deo sveta i svoje tamošnje prijatelje. Tako kombinujem posao i zadovoljstvo. Shvatio sam da ljudi iz jugoistočne Evrope znaju da vredno rade ali znaju i da se opuste i uživaju!

2. Imate sedamnaestogodišnje iskustvo u radu sa studentima. Šta je najdragocenije što ste iz tog iskustva ili od svojih studenata naučili?

Ono što na mene uvek ostavlja najjači utisak u radu sa studentima jeste njihova neverovatna energija.

Muškarci i žene u svojim dvadesetim godinama su tek na početku karijere i uvek se radujem njihovom entuzijazmu i odlučnosti da uspeju u svom radu. Taj njihov entuzijazam je zarazan, a za profesore je nemoguće da ignorišu optimizam i energiju svojih studenata.

Profesori igraju važnu ulogu u razvijanju njihovog potencijala za učenje i kasnijeg korišćenja tog znanja u njihovoj karijeri i za mene jedno od najvećih zadovoljstava je da posmatram kako mnogi od mojih bivših učenika grade uspešne karijere u kongresnom sektoru.

To me zaista ispunjava velikim zadovoljstvom.

3. Vaša nedavna knjiga „Winning Meetings and Events for your Venue“ napisana je za menadžere prodaje u hotelima i kongresnim prostorima. Koje su glavne tačke koje u ovoj knjizi razmatrate?

Moj ko-autor, Antoni Hajd i ja smo želeli da napišemo knjigu o ljudima koji se bave prodajom prostora za održavanje događaja, uključujući hotele i kongresne centre.

Knjiga je objavljena 2014. godine i doživela je veliki uspeh. Objašnjava gde i kako ljudi koji se bave prodajom u ovom sektoru mogu da nađu novu klijentelu za prostore koje nude; kako da vode pregovore sa potencijalnim klijentima; kako da na najbolji način pokažu svoj prostor ljudima koji planiraju određeni događaj; kako da kreiraju atraktivnu internet stranicu o svom prostoru; kako da preko društvenih mreža nalaze nove klijente, itd.

Knjiga takođe razmatra tekuće trendove u dizajnu i vođenju prostora za događaje. U knjizi je dato mnoštvo stvarnih primera o tome kako su menadžeri prodaje iz raznih zemalja širom sveta iskoristili inovativne i kreativne ideje da privuku klijente za prostor koji nude.

4. Mnogo puta ste posetili region jugoistočne Evrope kao govornik na raznim događajima. Kako se teme konferencija i pitanja delegata u tom regionu razlikuju od onih u drugim delovima sveta? Da li je moguće dati odgovor na takvo pitanje?

 Fasciniran sam razvojem u sferi događaja i manifestacija u regionu jugoistočne Evrope. Moj prvobitni motiv za posetu ovom regionu bila je činjenica da su neki od mojih bivših studenata na univerzitetima na kojima sam radio u Londonu bili iz ovog dela sveta: ljudi kao što je Milan Ćulić iz Srbije i Leonarda Đinović, koja je sada menadžer prodaje u Regent Porto Montenegro.

Zaintrigirale su me ove zemlje i druge iz tog regiona, želeo sam da vidim kako se razvija kongresni sektor. Sada kad god govorim na nekoj od konferencija u jugoistočnoj Evropi primetim sličnosti između tema i pitanja u ovom i drugim delovima sveta.

Na primer, stručnjaci iz oblasti kongresne industrije žele da znaju kako da obezbede veći broj skupova, posebno međunarodnih konferencija. Na primer, žele da saznaju o najnovijim trendovima i tehnikama stupanja u kontakt sa organizatorima događaja.

To su potpuno iste teme koje zaokupljaju stručnjake iz oblasti kongresne industrije u zemljama kao što su Francuska, Nemačka i Velika Britanija. Postoji, možda, jedna razlika, a to je da su stručnjaci iz sektora kongresne industrije u jugoistočnoj Evropi ponekad više zabrinuti zbog međunarodnog imidža svojih zemalja – koje  mnogi još uvek pamte po vestima o konfliktima u tom delu sveta tokom devedesetih godina.

Lično mislim da privlačenjem međunarodnih događaja gradovi jugoistočne Evrope mogu da pokažu inostranim posetiocima kako su gostoprimljivi i prijateljski nastrojeni ljudi ovde i koliko lepih, živopisnih i, što je najvažnije, bezbednih mesta ovde ima za poslovne događaje.

5. Kao što smo rekli, ove godine ste napravili još jedan veliki korak u svojoj karijeri i osnovali MICE Knowledge. Možete li nam reći više o tome?

Naravno. Uporedo sa mojom akademskom karijerom, uvek sam se bavio i istraživanjem u oblasti kongresne industrije – praktičnim istraživanjem koje stručnjaci iz MICE oblasti mogu da iskoriste u svom radu. Radio sam sve više konsultantskih poslova – radeći sa klijentima kao što su kongresni biroi savetujući ih, na primer, o njihovoj marketinškoj strategiji.

Njihovi poslovi su se takvom brzinom razvijali da su zaokupljali sve više mog vremena, tako da sam morao da promenim svoj život jer mi je postajalo sve teže da uskladim svoje profesorske obaveze sa istraživačkim i konsultantskim radom.

Tako sam napustio posao na Univerzitetu u Griniču i osnovao MICE Knowledge kako bih mogao potpuno da se posvetim istraživanju i konsaltingu.
Bila je to izuzetno teška odluka jer Univerzitet u Griniču je divno mesto i za profesore i za studente. Još uvek sam u kontaktu sa kolegama odande. Ponekad držim i predavanja, kao gostujući profesor na univerzitetima u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj.

Držao sam predavanja i studentima turizma na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kao i na Univerzitetu u Novom Sadu i TIMS-u. Tako da bi se moglo reći da jednom nogom još uvek stojim u svetu obrazovanja, a to je za mene veoma važno.

 6. Posetili ste mnogo kongresnih centara, sajmova, konferencija i skoro svake nedelje ste u drugoj zemlji. Kao svetski putnik, koja mesta tek nameravate da posetite?

To je dobro pitanje jer mnogi bi hteli da znaju koja će biti sledeća atraktivna mesta za kongresnu industriju. Ja bih rekao da treba usmeriti pažnju ka podsaharskoj Africi. Privreda mnogih zemalja u ovoj oblasti je u fazi ubrzanog razvoja. One prolaze kroz izraženu urbanizaciju i imaju mladu i dinamičnu populaciju.
Zemlje kao Namibija i Ruanda imaju ogroman potencijal i predstavljaju nove mogućnosti u smislu mesta za održavanje poslovnih događaja. Naravno, u ovom periodu su mnogi zabrinuti zbog virusa ebole, ali to će biti rešeno i onda će podsaharska Afrika nastaviti na svom putu napretka.

 
7. Za kraj, možete li nam reći svoje mišljenje o trendovima u kongresnoj industriji uopšte u regionu jugoistočne Evrope?

 Veoma sam ohrabren sa onim što vidim svaki put kada posetim ovaj region. Glavni trend koji primećujem je usmeren na rast potražnje za održavanjem sastanaka u regionu, kao i porast prostora za organizaciju događaja. Imate prvoklasne prostore za poslovne događaje, kao što su, na primer, oni koji pripadaju Montenegro Stars grupi hotela. Imate dinamične i inovativne kongresne biroe koji aktivno promovišu prestonice u ovom delu sveta ali i manja mesta, kao što je Opatija. Tako da se infrastruktura za MICE trište brzo razvija.

Naravno, bolje vazdušne veze sa najvažnijim tržištima Zapadne Evrope i Severne Amerike bile bi od velike koristi, a i one svakodnevno rastu. Sva ova investiranja u infraskturu i marketing jugoistočne Evrope očigledno funkcionišu dobro.

Kao potvrda tome svedoči i poslednji statistički izveštaj međunarodnog kongresnog udruženja (ICCA) koji rangira top zemlje u svetu za međunarodne konferencije, a koji je ukazao da je Srbija sa poslednjeg mesta u 2007. godini skoro dostigla prvo mesto u regionu, u rangu sa Hrvatskom po broju održanih sastanaka i broju učesnika. Ovo je jasan znak napretka.
Ali po mom mišljenju, najveća prednost jugoistočne Evrope jesu ljudi koji rade u našem sektoru. Uveren sam da će njihova energija i stručnost nastaviti da vodi ovaj region na putu ka uspehu na međunarodnim tržištima poslovnog turizma.