[quote_box_center]Da li postoji tražnja i svest o tražnji za autentičnim lokalnim doživljajima i kulturnom komponentom u našem regionu? Koliko se takvi programi nude i šta zapravo jedan takav program može da obuhvata? Sve to, kao i predloge i ideje za neke nove programe i aktivnosti, odgovorili su #eventprofs iz regiona jugoistočne Evrope tokom istraživanja koje je sproveo SEEbtm magazin sredinom 2015. godine.[/quote_box_center]
Sudeći po odgovorima na sprovedeno istraživanje, u regionu jugoistočne Evrope postoji značajna tražnja (ukupno 65%) za lokalnim običajima i kulturom, tačnije za željom da se iskusi „lokalno“.
Skoro polovina učesnika ankete, tačnije njih 40%, navelo je da često ima zahteve za autentičnim lokalnim doživljajima i kulturnom komponentom.
Ovakvi zahtevi najčešće dolaze do izražaja kada su u pitanju gosti, kolege, poslovni partneri i delegati iz inostranstva.
Takođe, uglavnom se vezuju za MICE grupe. Njih 25% navelo je da ima povremeno ovakve zahteve.
Kako je kod nas situacija često crna ili bela, tako je i sa mišljenjima, koja su neretko oprečna.
Zanimljivo je da je, nasuprot onih 40% koji često imaju ovu vrstu zahteva, sličan procenat (35%) onih koji jako retko imaju ovu vrstu zahteva.
Privatno, učesnici ankete ističu sopstvenu želju za lokalnim i kulturnim sadržajima i na taj način, „upoznavanje okoline“.
Na njihovim poslovnim putovanjima, ono što ih sprečava da više pažnje usmere ka lokalnim aktivnostima je agenda koja je u najvećem broju slučajeva zauzima previše vremena.
Većina učesnika ankete istakla je da nema unapred kreirane sadržaje i mogućnosti u smislu lokalnih i kulturnih aktivnosti i doživljaja, navodeći da ovake sadržaje uglavnom pripremaju po potrebi i afinitetu klijenta, kao i u zavisnosti od situacije.
Sa druge strane, 35% učesnika istraživanja navodi da ima unapred kreirane aktivnosti u vidu izleta, obilazaka, lokalnih restorana itd.
Oko 20% ispitanika ističe da ima organizovane aktivnosti koje sprovodi u saradnji sa lokalnim agencijama zaduženim za organizaciju tura, obilazaka, tim bilding aktivnosti i slično. Najmanji broj učesnika ankete, tačnije 8% učesnika, navodi da ovakve aktivnosti sprovodi samo na privatnom planu prilikom putovanja i izleta u sopstvenoj režiji.
Primeri unapred organizovanih aktivnosti, su recimo, u vidu team buildinga: pravljenje domaćih kolača, roštiljijada, „predavanje“ o rakijama, načinu njihove pripreme i degustaciji, kvizovi „Koliko poznajete određenu destinaciju“ sa simboličnim nagradama – obeležjima te zemlje, igre memorije sa memo-karticama na kojima su odštampani određeni simboli. Kao predmeti interesovanja ističu se i lokacije pod zaštitom UNESCO.
Sad dolazimo i do najzanimljivijeg dela. Izdvajamo odgovore na pitanje šta je to što određen kraj/region ima specifično.
Zanimljiva kulturna ili istorijska činjenica i građevine, kao i stari zanati, običaji i karakteristični načini spremanja hrane…pročitajte šta od toga izdvajaju event profesionalci iz regiona.
Iz Srbije…
Najveći broj učesnika istraživanja iz Srbije izdvaja Beograd kao, kako kulturnu i istorijsku prestonicu, tako i kao najatraktivniji lokalitet za posetioce. Ispitanici posebno izdvajaju Savamalu kao design district, novi deo grada koji predstavlja mesto susreta umetnosti, kulture, istorije i zabave. Stranci je doživljavaju kao srpski Berlin.
Pored Beogradskih dvorova (Stari i Novi dvor, Kraljevski i Beli dvor), istorijski i kulturni značaj ima i Konak Knjeginje Ljubice, kao i legat Kralja Petra I. Dosta stranaca je zainteresovano da poseti Kuću cveća, kao i muzej Nikole Tesle.
[quote_box_left]Od starih zanata, event profesionalci koji su učestvovali u anketi, ističu Bombondžiju u ulici Gavrila Principa, ali i jorgandžiju u Zemunu.[/quote_box_left]
Neki od učesnika ankete smatraju i da legende o vampirima, vilama i zloduhovima mogu biti iskorišćene u turističke svrhe.
„Beograd ima jako bogatu kulturnoistorijsku ponudu (preistorijsko, rimsko, srednjevekovno, tursko, austrijsko i srpsko nasleđe) i reputaciju gradafeniksa.
Beograd je jedina evropska prestonica na 2 reke i raj za ornitologe u blizini samog centra grada. Specifičnost grada je grad ispod grada (zanimljiv je projekat „Beograd ispod Beograda“), koji nije dovoljno istražen niti prezentovan javnosti (što poslednih godina radi grupa urbanih arheologa okupljena oko Centra za urbani razvoj i postepeno menja tu sliku i stavlja istraženo nasleđe u svrhu turizma i kulture), kao i nasleđe bivše SFRJ, osnivača nesvrstanih (ovo su 2 nove turističke niše koje treba iskoristiti).
Karakteristično za celu Srbiju su naše slave, sa brdom hrane, takođe i ajvar. Naš srpski hedonizam je u neku ruku atrakcija za strane goste.“, ističe Slavica Jovanović Kubat, Evropski pokret u Srbiji.
Đavolja Varoš i Potpećka pećina su čuda prirode koja ostavljaju jak utisak. Petrovaradinska tvrđava, zatim Sremski Karlovci poznati po vinu, gde se može posetiti i muzej pčelarstva. Obilazak manastira na Fruškoj Gori takođe ne bi trebalo propustiti.
Inače, u Srbiji postoji dosta vrhunskih vinarija, čiji obilazak i degustacija tamošnjih vina, svakako ostavlja autentičan doživljaj. Neke od njih su Aleksandović, Zvonko Bogdan, Kovačević, Šapat, Janko, Temet.
Smederevska tvrđava je najveća ravničarska tvrđava u Evropi, a ovaj srednjevekovni grad oivičen je sa 25 kula, visokih preko 20 metara i bedemima visine oko 10 i širine do 4 metra. U Smederevu ne bi trebalo propustiti ni posetu Vili dinastije Obrenović, koja je sredinom ove godine otvorena za javnost.
[quote_box_right]
Savet
Ako želite da osetite puls grada i dnevni ritam stanovništva u nekom gradu, posetite pijacu!
[/quote_box_right]
Crna Gora…
Učesnici istraživanja iz Crne Gore, navode da su prirodne lepote Crne Gore ono što predstavljaju specifičnost ove zemlje, bilo da se radi o Jadranskom primorju ili brdovitom severu Crne Gore.
Takođe, običaji i bogata istorija su prepoznatljivi pečat ovog regiona, kao i nezaobilazna pršuta, kajmak i loza.
Jedinstven primorski ambijent Bokokotorskog zaliva i starog grada Kotora, nikoga ne ostavlja ravnodušnim, dok ostrvca u blizini kao što su Gospa od Škrpjela, Sveti Đorđe, Gospa od Milosti, Mamula (tokom oba svetska rata tvrđava na ovom ostrvu je služila kao zatvor), svako za sebe priča jedinstvenu priču.
Duh starih, raskošnih vremena može da se oseti i na Dvoru Kralja Nikole na Cetinju, koji je danas pretvoren u muzej.
Stari Grad Budve oživljava pravi primorski i pomorski duh, sa gradskim bedemima (po kojima morate da prošetate za pravi doživljaj), puškarnicama, crkvama Svetog Ivana i Santa Marija in Punta…
Citadela u starom gradu Budve je jedinstven prostor za događaje, koja predstavlja srednjevekovni zamak bogat upečatljivim sadržajima.[quote_box_right]Za pogled koji se ne zaboravlja, svakako vredi posetiti Nacionalni park Lovćen i Njegošev Mauzolej.[/quote_box_right]
U Hrvatskoj…
Što se tiče učesnika ankete iz Hrvatske, ono što ističu kao specifičnost ove zemlje je hrvatsko primorje. Učesnici smatraju da je Istra najatraktivniji lokalitet za turiste, zbog svojih kulturnih znamenitosti, raznovrsnih manifestacija tokom cele godine, kao i lokalnih specijaliteta. Takođe to je područje vina, maslinovog ulja, tartufa, sveže ribe, sira…
Fantastična Pulska Arena, Stari grad Rovinja i Poreča, samo su neki od autentičnih lokacija. Bajkovito brdovito Zagorje i park prirode Medvednica u blizini Zagreba, nezaobilazni su za ljubitelje prirode.
Za ljubitelje tradicije i istorije, treba posetiti prelepe drvene turopoljske kuće, kao i dvorce kojih u Hrvatskoj ima preko 100, a svaki ima svoju priču koja budi maštu. Folklorno pevanje i ples karakterističan je narodni običaj za svaku zemlju regiona, koji se razlikuje po izgledu narodne nošnje i samom plesu.
Omiš je gradić u srcu Dalmacije, poznat i kao dom gusara koji su živeli ovde u 13. i 14. veku, ima dosta zanimljivih tradicionalnih manifestacija i običaja. Zanimljive su manifestacije Guitar fest, Festival dalmatinskih klapa i naravno, Gusarska bitka.
Od lokalnih specijaliteta treba probati i zagorske štrukle (nešto slično pitama sa raznim punjenjem, najčešće sirom), ili greblicu (recimo da je to neka varijacija gibanice i proje).
„U Hrvatskoj ima otoka za koje stranci niti ne znaju, a naše turističke „vlasti” se niti ne trude da ih predstave. Seoski turizam koji bi mogao postati pravi „boom” u Slavoniji. A tek Lika i Gorski kotar koji bi mogli privlačiti turiste sa bogatom gastronomskom ponudom i povoljnim klimatskim uvjetima ljeti.“, smatra Rajna Štern.
A u međuvremenu, u Bosni…
Bosnu i Hercegovinu su učesnici istraživanja opisali kao zemlju lokalnih gurmanluka i slatkih specijaliteta na koje gotovo niko ne ostane ravnodušan.
To su karakteristični načini proizvodnje bosanskih kolača i roštilja sa posebnom vrstom mesa.
„Raznolika kulturna (očuvane raznolike vjerske i kulturne zajednice) i prirodna (duboki kanjoni i visoke planine…) baština i tradicionalna gostoljubivost stanovnika koja je naročito vidljiva kroz običaje i tradicionalno kafenisanje.
Književnik M. Krleža je zapisao:
Neka oprosti gospođa Europa ona nema svoje spomenike kulture. Pleme Inka ima svoje spomenike. Egipat ima svoje spomenike kulture.
Neka oprosti gospođa Europa samo Bosna ima svoje autohtone spomenike kulture – stećke (srednjovekovni nadgrobni spomenici kakvih nema nigde u Evropi).”, ističe Zoran Bibanović, Wigwam Travel & Consulting.
Šta event profesionalci pamte na sopstvenim putovanjima?
Na pitanje vezano za doživljaje koji se pamte sa privatnog ili poslovnog putovanja, većina učesnika našeg istraživanja odgovorila je da je to hrana, odnosno lokani specijaliteti.
Da li je to riblji paprikaš u Mađarskoj, domaći sir u Danskoj, sladoled u Italiji, vino u Francuskoj ili baklave u Turskoj, svako je na svoj način uživao u lokalnim specijalitetima i ukusima koji određena zemlja nosi.
Takođe, ispitanici ističu kulturnu komponentu i veru kao posebne doživljaje koje pamte i koji su im izabranu destinaciju učinili još interesantnijom, kao što je u Tirani odlazak kod lokalne vračare koja „proriče” gledajući u kristal šećer.
Kao jedinstvene doživljaje i sećanja na neko putovanje, navode se i lokalni festivali i manifestacije. Prilikom
putovanja, svako na svoj način doživljava različitu kulturu, veru i običaje, ali u jednom su se svi učesnici ankete složili, a to je da svako mesto, grad ili državu čine i najviše ostavljaju utisak stanovnici koji na poseban način daju pečat i gostoprimstvo.