[quote_box_center]

Ako želite da postignete da vaši delegati dožive i iskuse destinaciju na pravi način, onda vam svakako predlažemo da razmislite o tradiciji i običajima, dodate kulturne i istorijske komponente, sve to začinite lokalnim specijalitetom i ponekom legendom, i pospete osmehom.

SEEbtm magazin vam, za početak, daje neke od predloga šta od toga možete iskoristiti iz regiona Jugoistočne Evrope.

[/quote_box_center]

Slovenija

Slovenija je poznata po pčelarstvu – ona je jedina zemlja članica Evropske unije koja ima svoju zaštićenu autohtonu vrstu, sivu kranjsku pčelu.

Ova pčela se smatra drugom najrasprostranjenijom pčelinjom vrstom na svetu. Još jedna posebna karakteristika slovenačkog pčelarstva spada u narodnu umetnost – umetnost oslikavanja košnica, nešto što postoji samo u ovoj zemlji. Odlična ideja za aktivnosti za jačanje timskog duha!

U jednom malom mestu koje se zove Idrija, u 16. veku u Sloveniji je započeto izrađivanje čipke. Danas još uvek postoje škole idrijske čipke, u kojoj bi predavači mogli da pokažu posetiocima i nauče ih kako se izrađuje čipka. Od ove čipke može da se pravi odeća i maramice, zavese i posteljina, ukrasi za odeću, pa čak i naušnice, ogrlice i rukavice, kao i poslovni pokloni ili suveniri.

Ukoliko želite da osetite ukus tradicije, probajte slovenačku poticu. Ovo jelo oduvek je bilo sinonim za svečane prilike u slovenačkim porodicama. Meštani mogu da vam pokažu kako se pravi slatka ili slana potica i usput vam ispričaju svoju porodičnu priču.

Hrvatska

Kada se pomene turizam u Hrvatskoj, prvo se pomisli na više od hiljadu dvesta ostrva, ali postoji jedno malo mesto, ne tako poznato, koje se mora videti.

Gradić Hum u Istri važi za najmanji grad na svetu, sa svega oko 20 stanovnika. Porodice ovog gradića su između ostalog sačuvale način tradicionalnog pravljenja lekovite rakije od imele, „biske”, kao i običaj biranja seoskog poglavara, urezivanjem glasova na drveni štap „raboš”.
Ovaj običaj se može iskoristiti i među zaposlenima, zadajte mi da izaberu najzanimljivijeg kolegu, lidera ili možda slabu kariku u firmi.

Ako vas zanimaju vina, iz Istre, koja ima najveći broj porodičnih vinograda sa sopstvenim etiketama, i Dalmacije, u kojoj veza između čoveka i vina traje vekovima, možete da odete na sever u Kutjevo i posetite originalne vinske podrume iz 13. veka.

Tokom celog puta možete da se upoznajete sa tradicijom uzgoja grožđa i proizvodnje vina. Obavezno probajte hrvatska vina! Ali usudite se da se okušate u pravljenju vina na starinski način.

Skinite obuću, uskočite u bure sa grožđem i počnite da hodate po njemu. Što se tiče suvenira, delegati mogu da se oprobaju u pravljenju drvenih dečijih igračaka.
U tradicionalnoj proizvodnji u Zagorju učestvuju i muškarci i žene. Muškarci sakupljaju vrbu, lipu, bukvu i javor iz okoline i suše, seku i rezbare drvo uz pomoć tradicionalnih alata; žene onda nanose ekološku boju i improvizuju cvetne ili geometrijske dezene.

Suveniri mogu da budu zviždaljke, automobili, minijaturni nameštaj, balerine koje se vrte, konji u skoku i ptice u letu – sve skoro identično onima od pre više od sto godina.

Srbija

Ukoliko bi želeli da zavirimo u prošlost, u potrazi za autentičnim načinom života u Srbiji pre mnogo godina, dovoljno je da posetimo salaše u Vojvodini.

Salaši su gazdinstva sa kućom za stanovanje, pratećim objektima i zemljištem koje se obrađuje, udaljeni od naseljenih mesta. Stanovnici salaša su se snabdevali vodom iz bunara kopanih na sredini dvorišta, koji i dalje predstavljaju obeležje salaša. Danas, oni mogu ugostiti turiste i pružiti im kompletan doživljaj u očuvanom ambijentu.

Iz severnog dela Srbije, iz ravnica i beskrajnih pejzaža, morali bi se popeti i na neku planinu Srbije. U selima Zlatibora, domaćini su uvek spremni da pokažu gostima zanate koje čuvaju već dugi niz godina. Tako, mogu se naučiti tehnike pravljenja opanaka i vunenih čarapa, jako bitnih za zimske dane na planini. Pored toga što će naučiti stare zanate, učesnici mogu poneti sa sobom suvenire koje naprave, ali i kupiti ručno pravljene vunene prsluke, džempere i kape. Potpuna oprema za sledeće zimovanje!

Kada kažemo Šljivovica i stranci znajuda izgovore naziv ove domaće rakije koja im se nudi uz dobrodošlicu u skoro svim krajevima Srbije.

Mada, ako želimo možemo izdvojiti gradić Blace u kome se svake godine organizuje manifestacija Dani šljive. U ovom kraju se pravi najbolja rakija, i uvek stoji otvoren poziv za branje šljiva, pečenje rakije i njenu degustaciju. Tako da, trebalo bi da prihvatite poziv i pridružite se meštanima u procesu pravljenja rakije, a naravno i degustacija odlično zvuči.

Crna Gora

Najprepoznatljivija slika crnogorskog folklora jesu mladi momci, koji u dva kruga stoje jedni drugima na ramenima, dok devojke igraju pored.
Ova slika predstavlja završetak crnogorske igre pod nazivom Crnogorsko Oro. U igri se mladi približe i naprave krug, počnu da pevaju, obično u obliku rugalice prema nekome sa druge strane i pozivaju ga da uđe i zaigra.
Najhrabriji momak ulazi u kolo i počinje da igra u stilu imitiranja orla, a cilj je da osvoji devojku koja mu se priključuje sa elegantnijim imitiranjem orla. Publika ih bodri i parovi se smenjuju. Obučeni u narodne nošnje ovi mladi ostavljaju snažan utisak na sve prisutne.

U regionu se kaže da niko ne pravi bolji kačamak od Crnogoraca. Zato, možete pozvati turiste na izazov u pravljenju posebne vrste kačamaka koji zovu tučanik po starom receptu. Osnovni sastojci su krompir i kukuruzno brašno, a tajnu recepturu takmičari mogu dobiti od svojih domaćina.
Pored titule pobedničkog tima, cilj je pobediti Crnogorce u pravljenju njihovog tradicionalnog jela.

Za Bosnu i Hercegovinu se kaže – Tamo se uvek dobro jede, ne možete otići gladni iz ove zemlje. Ako počnete dan sa kafom i ratlukom, pa doručkujete burek sa domaćim kiselim mlekom, za ručak uzmete porciju ćevapa sa lukom, zasladite sa tufahijama i baklavom, usput popijete domaću rakiju i čašu piva, pa opet kafu prema običaju meštana, shvatićete zašto.

Za dobru bosansku kahvu neophodni su džezva i fildžani, koje na tradicionalni način izrađuju i ukrašavaju kazandžije. Uz degustaciju kafe u dućanima u Baščaršiji, ovi domaćini su uvek raspoloženi da vam pokažu svoj zanat.

U Makedoniji možete otkriti pažljivo čuvanu tajnu, tajnu izrade jedinstvenih Ohridskih bisera, kojima kažu nije odolela ni britanska kraljica Elizabeta.

Samo dve porodice danas prave originalne bisere, tačnije zadržali su ručnu proizvodnju, a rade samo s prirodnim materijalima. Način izrade možete posmatrati u njihovih radnjama, probati biserne ogrlice, minđuše i nakit pa poneti sa sobom bar neku fotografiju, ukoliko već ne možete priuštiti sebi ove luksuzne bisere.

BUDITE DEO LOKALNIH FESTIVALA

Velika gužva, mnogo ljudi na jednom mestu, mirisi hrane, glasna muzika, buka i energija, odlike su festivala.
Sve zemlje imaju manje ili veće festivale, neke međunarodnog karaktera a neke tradicionalne koje ne možete videti nigde drugde.
Kad putujete ili organizujete događaj u nekoj zemlji, odaberite datume kada se održavaju baš ti jedinstveni festivali. Iskoristite bar malo vremena da uđete među ljude, osetite u vazduhu euforiju i pokušate da se uklopite i budete jedan od meštana.

Slovenija

Jedna od zanimljivih stvari kojoj možete prisustvovati u Sloveniji je definitivno Kurentovanje u Ptuju.

Kurenti su tradicionalni karnevalski likovi koji u ruci drže ježevku – tanku drvenu palicu sa pravim bodljama ježa na vrhu – obučeni su u kožuhe, a oko struka nose pet vezanih klepetuša. Ovako kurenti najavljuju odlazak zime i dolazak proleća.

Hrvatska

Kako biste osetili lokalnu atmosferu, definitivno bi trebalo da prisustvujete hiljadu godina starom prazniku koji slavi dubrovačkog zaštitnika Svetog Vlaha svakog 3. februara. Veče pred praznik, dok gradom odzvanjaju sva crkvena zvona i puštaju se bele golubice kao simbol mira, vernici se okupljaju radi ritualnog isceljenja koje ih čuva od bolesti. Na sam 3. februar mošti Svetog Vlaha se nose niz Stradun i ulice Dubrovnika u ogromnoj povorci.

Srbija

Ukoliko niste čuli dovoljno o Srbiji, trebalo bi da „oslušnete“ zvuke trube, i budete deo sedmodnevnog festivala u Guči. Verovatno ste bili na raznim festivalima filma, muzike i slično, ali ovaj tradicionalni instrument možete čuti samo na ovom festivalu.

Crna Gora

Na crnogorskom primorju, u Bokokotorskom zalivu, pored istorijskog grada Kotora zauzmite svoja najbolja mesta uz vodu i posmatrajte maskembal brodova.

Svečanost na vodi, Bokeljska noć, je manifestacija koja okupi na desetine hiljada posetilaca, u okviru koje učesnici imaju zadatak da što bolje, lepše i originalnije ukrase svoju barku.

Nakon defilea svih barki sledi proglašenje pobednika, praćeno veličanstvenim vatrometom i feštom u Starom gradu.

Makedonija

U malo selo Vevčani, povodom proslavljanja praznika Svetog Vasilija, dolaze hiljade turista.

Tokom Vevčanskog Karnevala, lokalno stanovništvo organizuje raznovrsne predstave uz zvuke tradicionalne muzike, zurle (autentičnog drvenog instrumenta), bubnjeve i uzvike. Svi nose maske i oponašaju đavola, demona i druge mitske arhaične likove iz prošlosti.