Napredak kompanije je predivna stvar. Start-­up društva cvetaju, već osnovana preduzeća se šire na nova tržišta i razvijaju nove proizvode, dok velike korporacije ostvaruju značajan uticaj na regionalnom ili globalnom nivou, radeći ono što najbolje rade. Postoji samo jedan problem.

Ostvarujući rast i uspeh, kompanije i menadžeri često uvode brojne po­litike i traže nove načine za sticanje profita; fokus se pomera na interne poslove, kompanija gubi kontakt sa kupcima i, najednom, tržište počinje da se smanjuje. Trenutak u kom kompanija  „zaboravi“ na kupca je onaj trenutak u kom mora da redefiniše strategiju i prebaci fokus. Kako to kompanije „zaboravljaju“ na kupce?
Pa, isto kao što zaboravljaju na njihove „prve linije“ (ljude koji su prvi u kontaktu sa kupcima) ili obrazovanje. Prate ostale, pažnja im je usmerena samo na podatke dobijene istraživanjem tržišta i veruju da su sve već shvatili, budući da rastu i da su uspešni (trenutno).

„Prokletstvo uspeha“ je razlog zbog kog kompanije propadaju, iznova i iznova. Što je više neko društvo us­pešno, jača je samouverenost i po­većava se mogućnost od neuspeha, jer prestaju da preispituju i redefinišu stvari. Razvoj ljudskog kapitala postaje mašinerija ekonomičnosti a inovacija postaje slučajan događaj izazvan srećom.

„Prve linije“ su tačke interakcije kompanije sa kupcima tokom njiho­vog potrošačkog iskustva. Kompa­nije često smatraju da su im „prve linije“ roba, a zapravo bi to trebalo da budu ono što vas izdvaja, dono­seći takozvanu dodatnu vrednost svakom kupcu. Potpuno je ista situ­acija i sa obrazovanjem. Kompanije ga neretko doživljavaju kao „nužno zlo“ i troškarenje, a zapravo nam nudi stalnu mogućnost da preispitujemo svet oko sebe i iznalazimo nove prilike.

„Prve linije“ i obra­zovanje su umnogo­me slični. U njih se mora ulagati, kako bi se potencijalno ostvarila korist od srećnog, lojalnog kupca ili menadže­ra koji će redefinisati vaše poslova­nje ili uvesti inovacije. Ukoliko to ne radite, možete se susresti sa negativnim percepcijama, nezadovoljnim kupcima i zaposlenima koji zanema­ruju promene, rast i nove mogućno­sti. Bilo kako bilo, ako ih ignorišete, verovatno ste već potpali pod čari „prokletstva uspeha“. Čari koje čine da velike i male kompanije nesta­nu, i od imućnih prave siromašne. Srećom, postoji lek. Potražite ga na www.innovation-institute.eu.