Pod sloganom „Pod ovim znakom ćeš pobediti“ (In hoc signo vinces), 17. januara 2013. godine u Narodnom pozorištu u Nišu, koncertom Hora Sretenjskog manastira iz Moskve, upriličeno je svečano otvaranje godine jubileja Milanskog edikta.

Milanski edikt je zakonski akt koji su doneli carevi Konstantin Veliki (vladar zapadnog dela Rimskog carstva) i Licinije (vladar istočnog dela Rimskog carstva) u Mediolanu (današnji Milano) 313. godine. Milanskim ediktom prekinut je trovekovni progon hrišćana, vraćena im je oteta imovina i dozvoljeno da javno ispovedaju svoju veru, a da za to ne snose nikakve posledice.

Ispred projekta „Milanski edikt 313 – 2013, Srbija“, rukovodilac pres službe, g-đa Ivana Ivanov, podelila je sa nama planove i očekivanja vezana za obeležavanje 1700 godina od Milanskog edikta.

1. Možete li da upoznate naše čitaoce, zašto je baš grad Niš jedan od domaćina ovog istorijskog događaja?

Car Konstantin Veliki, jedan od najvećih vladara u istoriji čovečanstva, čovek koji je položio temelje hristinizacije Zapadne civilizacije, rođen je u Naisu, današnjem Nišu. Podizanje javnih i luksuznih građevina u Naisu se upravo pripisuje caru Konstantinu, a pojedini izvori navode: „Grad je veličanstveno ukrasio, tako da su kasnije mnogi mislili da je od njega napravio svoju zadužbinu…“

Projekat „Milanski edikt 313 – 2013, Srbija“ je simbolično i proslava Konstantinove vladavine jer je on najzaslužniji za donošenje ovog akta o toleranciji, svehrišćanski važnog dokumenta, koji je dopustio da „svako veruje kako mu srce hoće“. Ovo je prilika da se Srbija predstavi čitavom svetu kao zemlja u kojoj su se rađali imperatori, koja je bila centar iz kog se upravljalo Rimskim carstvom, i gde su nicala prelepa arhitektonska zdanja koja su predstavljala najviše domete tadašnjeg graditeljstva. Sve su to činjenice koje će Niš i Srbiju predstaviti Evropi i ostatku sveta, tokom 2013. godine.

2. Pored Srbije još nekoliko zemalja je uključeno u obeležavanje jubileja. Kolika je odgovornost i čast biti jedan od domaćina ovako velikog i značajnog događaja?

Ovaj značajni jubilej, 1700 godina od donošenja Milanskog edikta, biće proslavljen još i u Rimu, Jerusalimu, Istanbulu, Triru, Milanu, Jorku, gradovima koji su povezani sa Konstantinovim životom. Država Srbija i grad Niš, imaju privilegiju da budu centralno mesto proslave svehrišćanski važnog jubileja, a to je prilika da predstavimo jedan istorijski period u kom je prostor Srbije bio kulturni i politički centar tadašnjeg Rimskog carstva.

Takođe je važno istaći da su Ruska Federacija, Italija, Grčka, Francuska, Nemačka, Turska, Velika Britanija i Amerika članovi Organizacionog odbora proslave jubileja Milanskog edikta. Srbija je preuzela važnu ulogu na sebe i osim podizanja njenog ugleda u očima stranih državljanja, očekujemo da će se sve što radimo u okviru projekta „Milanski edikt 313-2013, Srbija”, odraziti i na veće interesovanje turista za lokalitete koji do sada nisu bili adekvatno predstavljeni, a koji se tiču upravo rimskog nasleđa na našoj teritoriji. Verujemo da je ovo šansa da se poboljša slika Srbije u očima celog sveta.

3. Projekat „Milanski edikt 313 – 2013, Srbija“ obuhvata organizaciju mnogobrojnih događaja tokom cele godine. Možete li nam predstaviti neke od najvažnijih događaja koji će obeležiti ovu godinu?

Tokom godine imaćemo priliku da prisustvujemo raznovrsnim manifestacijama u okviru Državnog programa proslave jubileja „Milanski edikt 313 – 2013, Srbija“.

Već je iza nas 3D spektakl na svečanosti otvaranja godine jubileja, na kojoj je nastupio trenutno jedan od najboljih horskih sastava na svetu, hor Sretenjskog manastira iz Moskve, koji je ostavio snažan utisak na sve zvanice. U toku su izvođenja pozorišne predstave „Konstantin“, koja će biti predstavljena i svetskoj publici. Pred nama je značajna izložba Narodnog muzeja „Konstantin Veliki i Milanski edikt 313“, na kojoj će biti prikazano 128 artefakata nulte kulturne vrednosti od prvog do četvrtog veka naše ere. Takođe, izvođenje opere „Aida”, na arheološkom nalazištu Viminacijum, 18. maja, potom 3. juna multimedijalni spektakl Aleksandra Sanje Ilića uz učešće orkestra i hora Beogradske opere. Zatim tu je i koncert Slobodana Trkulje u septembru, na Niškoj tvrđavi. Svakako treba pomenuti i Liturgiju poglavara pravoslavnih crkava, šestog oktobra, koja predstavlja veoma značajan religijski i verski događaj.

4. Koliko vremena je bilo potrebno za pripremu kompletnog programa i planiranje događaja za celu 2013. godinu?

Konkretan rad na organizaciji obeležavanja jubileja počeo je tek krajem prošle godine, dakle veoma kasno. Do tada su postojali neki planovi i zamisli, ali malo toga je urađeno. Trebalo je za kratko vreme organizovati proslavu jednog ovako značajnog događaja, a pritom pred nama su bili i izazovi poput rekonstrukcije arheološkog nalazišta Medijana, koja se smatra letnjom rezidencijom cara Konstantina, a ona je sve do sada bila zapuštena, zapostavljena i zaboravljena.

Vlada republike Srbije je u tu svrhu odobrila 120 miliona dinara za revitalizaciju ovog arheološkog lokaliteta, koja će biti završena u godini proslave jubileja, a biće otvorena i spremna za posetioce i nakon proslave, što je još značajnije.

5. Na koje turističke ponude Srbije je stavljen akcenat tokom obeležavanja jubileja Milanskog edikta?

U sklopu obeležavanja jubileja potenciramo na predstavljanju rimskog nasleđa Srbije. Javnost i turističke posetioce treba upoznati sa svim arheološkim lokalitetima koji su bili značajni u vremenu od trećeg do petog veka nove ere. Da podsetimo, u pitanju su gradovi poput Sirmijuma (Sremska Mitrovica), Viminacijuma (u blizini Kostolca), Felix Romulijane (kod Zaječara), Naisusa i Medijane, Justinijana Prime (Caričin grad) kod Leskovca. Na ovaj način predstavljamo Srbiju o kojoj, osim ljubitelja arheologije i istorije, malo ko zna.

6. Prema trenutnim procenama, koliko će Projekat doprineti razvoju i popularisanju Niša i Srbije kao turističke destinacije, u poređenju sa investicijama?

Projekat „Milanski edikt 313 – 2013, Srbija“ predstavlja podsticaj da se ponovo otkrije i predstavi istorija ovog podneblja o kojoj malo ko zna i koju je malo ko potencirao u prethodnim vremenima. Arheološko nalazište Medijana, nakon rekonstrukcije, biće otvoreno za svetske turiste, u planu je izgradnja spomenika caru Konstantinu u Nišu, po kojem će grad postati prepoznatljiv, potencira se predstavljanje rimskog nasleđa Srbije i upoznavanje šire javnosti i turističkih posetilaca sa projektom „Rimski put imperatora”, u okviru koga se nudi obilazak svih arheoloških lokaliteta koji su bili značajni u vremenu od trećeg do petog veka nove ere. Sve su to koraci koji se preduzimaju kako bi na što bolji način predstavili Srbiju kao zemlju bogatog rimskog nasleđa. Zemlje poput Ruske Federacije, Nemačke, Italije, Turske, Amerike, su prepoznale ovaj napor Srbije i ponudile su pomoć u organizaciji proslave jubileja.

„Po ovim znakom ćeš pobediti“, predstavlja ključnu krilaticu proslave 17 vekova od donošenja Milanskog edikta i mi se nadamo da će to upravo biti rezultat celokupnog projekta.

S.G.