Korporativna društvena odgovornost ne podrazumeva samo pomoć onima kojima je potrebna. Kako nam kaže poslednja ICCA statistika, 2017. godine u svetu je održano preko 12.500 međunarodnih kongresa.

Sada samo zamislite koliko je veliki broj ljudi koji je ovim sastancima prisustvovao. U pitanju su milioni učesnika. Koliko papira, hrane, pića, različitih ambalaža, kesa i ostalog materijala je potrošeno na njima? Takozvani zeleni sastanci podrazumevaju povećanu energetsku efikasnost, smanjivanje otpada kada god je to mogućnost, kao i ekološki prihvatljiv dolazak i odlazak gostiju svaki put kada i ako se za to ukaže prilika. Znate li koliko hrane, pića, nepotrošenog i neiskorišćenog materijala nakon završenog događaja staje? Mnogo. Loša vest je što se sve to uglavnom baca. Sigurni smo da znate šta bi se sa tim ostacima
sve moglo uraditi ili na koji način biste ih mogli smanjiti, ali nikada nije na odmet ponoviti 🙂
Počnimo redom.

Planiranje svakog događaja počinje, kako ime kaže, pravljenjem predloga i planova. Njih, umesto da štampate i na sastanke nosite štampane primerke, možete kolegama poslati nekoliko dana ranije putem e mail-a i tako napraviti uštedu u potrošenom papiru. Kada završite sa sastankom, kolegama možete poslati šta je dogovoreno ili odlučeno ponovo u elektronskom formi, kao neki vid follow up-a. Kada kreirate agendu, učesnicima događaja je možete poslati e mail-om. A kako je ovo doba digitalnih komunikacija i tehnološkog napretka, opcija je i da za događaj kreirate aplikaciju koju će gosti moći da koriste za vreme trajanja događaja koji organizujete. Tu možete staviti sve potrebne informacije koje će biti od koristi – agendu, satnicu, rasporede predavanja, radionica, sastanaka…

Kada govorimo o tanjirima, čašama, priboru za jelo i maramicama, možete ih zameniti onim koje su biorazgradive. A to ne mora biti samo karton. Postoje i oni koji se prave od bambusa i listova palme. Izgledaju atraktivno, a bezbedni su i nisu štetni za okolinu. Za pripremu obroka možete koristiti lokalne namirnice. Pored toga što pomažete lokalnu ekonomiju, lepo je i korisno upoznati se sa lokalnim specijalitetima i specifičnostima. Pogotovo ako među učesnicima imate predstavnike iz drugih zemalja. Takođe, piće, umesto u malim ambalažama, možete služiti iz onih koje su veće. Po završetku događaja, ostatke hrane i pića uvek možete odneti u neku od narodnih kuhinja ili, na primer, domovima za nezbrinute.

Ono što ostane, može se i reciklirati. Na mesto događaja odnesite nekoliko većih kanti ili
kontejnera (u zavisnosti od toga koliko je veliki tip događaja koji organizujete) i na svakoj označite koji tip otpada tu treba da bude odložen. Na primer: karton, plastika, ostalo. I za vreme trajanja događaja sortirajte kako bi se na kraju sve moglo reciklirati. Izbacite iz upotrebe plastične kese, okrenite se papirnim kesama ili platnenim torbama.

Što se tiče energetske efikasnosti, ona se može postići kroz korišćenje odgovarajućeg osvetljenja sale i prostora koji koristite. Podatak da se oko 20% električne energije u današnje vreme troši kroz neefikasnu rasvetu zaista je zabrinjavajuć. Na našim prostorima još uvek je, nažalost, retko korišćenje solarne energije, ali se uvek mogu koristiti npr. LED sijalice. Na sam događaj ili sastanak, ukoliko prilike to dozvoljavaju, možete doći vozilom sa nekim od kolega ili biciklom, zašto da ne?

Tim bilding aktivnosti su uvek izazov za organizatore događaja. Cilj im je uvek u startu plemenit – svi učesnici treba se osećaju dobro i treba da steknu utisak da su deo jednog istog tima. Da se iz svakog izvuče ono najbolje ili da pokaže ko je u kojoj oblasti najbolji i gde će dati najbolje rezultate. Ali, sada govorimo o tim bilding aktivnostima koje treba da donesu boljitak na globalnom nivou. Na nivou zajednice kojoj pripadamo i društva u kom
živimo. Sadnja drveća, cveća, čišćenje i uređivanje parkova samo su neki od primera koje možete iskoristiti i doprineti lokalnoj zajednici.

Jedno što nam je sigurno svima zajedničko, bez obzira na pol, godine, mesto u kom živimo i radimo, jeste da smo svi mi stanovnici iste planete. Zato treba da učinimo sve što je u našoj moći da je ostavimo u boljem stanju od onog u kom smo je zatekli.

Skoro sam pročitala nečiju misao: „Zamislite da nam drveće omogućava davanje besplatnog
WiFi signala. Svi bismo sadili. Šteta što nam obezbeđuje samo kiseonik koji dišemo.“ Zamislila sam se nad ovom rečenicom. A vi?