Nevladine organizacije su specifična forma organizovanja građana. Termin se masovno koristi u zadnje dve decenije, a pored termina “nevladina organizacija” koristi se i termin “udruženje građana”. Ono što je bitno je da su sloboda govora i sloboda udruživanja bitni elementi u demokratskim društvima koji dozvoljavaju građanima da se udružuju i da iskažu različite interese koji ne moraju biti atraktivni uvek za sve.

Nevladine organizacije se osnivaju kako bi obavljale aktivnosti koje će zadovoljiti neku javnu potrebu ili potrebu zajednice, ili zajednički interes članova, ali ne privatne interese kao što je profit. Organizacija podrazumeva tim ljudi vođenih istom vizijom, misijom i ciljevima. Misija NVO je ono što ona čini da bi ispunila identifikovanu potrebu i po pravilu je povezana s nizom osnovnih, duboko ukorenjenih vrednosti.

U regionu Jugoistočne Evrope postoji veliki broj registrovanih nevladinih organizacija. Tako u Srbiji postoji preko 20.000 registrovanih udruženja građana; u Hrvatskoj, prema Registru Udruga Republike Hrvatske, postoji preko 42.000 udruga; u Crnoj Gori to je oko 4.000 registrovanih NVO; u Bosni i Hercegovini oko 6.500; u Sloveniji oko 22.500; u Makedoniji oko 6.000; u Bugarskoj oko 8.000 dok u Rumuniji broj dostiže 62.000 organizacija.

U nastavku članka je dat spisak nekih od Nevladinih organizacija u regionu Jugoistočne Evrope po zemljama.