Veliki je broj događaja, festivala, sportskih manifestacija i  zbivanja u svetu. Globalizacija je danas ponudila običnom čoveku široku ponudu različitih događaja i iskustava koje može doživeti na svakom kraju naše planete. Turista i avanturista danas može da bira između različitih profila događaja i manifestacija koje želi da obiđe, od velikih svetskih organizacija i spektakala, do lokalnih I tradicionalnih skupova, kulturnih manifestacija i festivala, sportskih kupova i utakmica, masovnih edukacija, zabavnih koncerata. Manifestacije se kategorišu prema značaju u lokalne, regionalno-zonske, nacionalne, kontinentalno-međuzonske i svetske (planetarne), a prema broju mesta gde se manifestacija održava razlikuju se one koje se održavaju samo u jednom mestu, odnosno, na nekoliko mesta istovremeno, dok se u odnosu na karakter dele na festival kulture, muzičke manifestacije, sportske događaje, itd.

Festivali i manifestacije spajaju ljude. Danas internacionalne kulturne i sportske manifestacije značajno doprinose afirmaciji grada, zemlje i razvoja kulturne svesti nacije. Postoje manifestacije koje se periodično sele iz zemlje u zemlju, ili one koje se tradicionalno održavaju na matičnoj lokaciji i baš time postaju jedinstvene i popularne. Motivaciju za učešće na manifestacijama stvara potreba socijalnih interakcija ljudi koja omogućava istraživanje i stvaranje različitih kontakata i odnosa, delenje iskustava i uvek drugačije doživljaje tih iskustava jedne grupe.

Olimpijske igre – četiri milijarde ljudi na „jednom mestu“

Broj ljudi angažovan tokom manifestacije: oko 3000

Olimpijske igre predstavljaju jednu od najvećih međunarodnih manifestacija koju karakterišu letnji i zimski sportovi i u kojima učešće uzima hiljade sportista u raznim disciplinama. OI se održavaju svake dve godine, i to parnim godinama, naizmenično Letnje pa Zimske, s tim da od jedne do druge Letnje olimpijade prođe četiri godine, što važi i za  Zimsku. Prvobitno su se drevne Olimpijske igre održavale u Olimpiji, u Grčkoj, od VIII veka p.n.e. do V veka n.e. Baron Pjer de Kuberten je osnovao Međunarodni olimpijski komitet (MOK) 1894. godine. Preko 13.000 sportista se takmiči na Letnjim i Zimskim olimpijskim igrama u 33 različita sporta i blizu 400 disciplina. Osvajači prvog, drugog i trećeg mesta u svakoj disciplini dobijaju zlatnu, srebrnu odnosno bronzanu olimpijsku medalju.

OI su dostigle takve razmere da okupljaju gotovo svaka naciju na svetu.  OI predstavljaju i veliku šansu da se grad domaćin i zemlja promovišu i predstave svetu.

Olimpijski simbol, poznatiji kao olimpijski krugovi, sastoji se iz pet isprepletenih krugova i predstavlja jedinstvo pet naseljenih kontinenata (s tim da se Severna i Južna Amerika smatraju jednim kontinentom). Krugovi u boji—plavi, žuti, crni, zeleni i crveni—na beloj podlozi čine olimpijsku zastavu. Ove boje su izabrane pošto svaka od nacija ima barem jednu od njih na svojoj zastavi. Moto Olimpijade je Citius, Altius, Fortius, što na latinskom znači “brže, više, jače”. Kubertenovi ideali su dodatno izraženi u olimpijskom geslu:

Na Olimpijskim igrama nije najvažnije pobediti, već učestvovati, baš kao što u životu nije najvažnije trijumfovati, već boriti se. Nije suština u osvajanju, već u saznanju da si se hrabro borio.

Grad domaćin Olimpijskih igara se obično bira sedam godina pre otvaranja. Do 2016. godine, 44 grada u 23 zemlje će biti domaćini, s tim da će samo 8 gradova imati tu čast van Evrope i Severne Amerike. Olimpijske igre u Riju de Žaneiru 2016. godine će biti prve za južnoamerički kontinent. Zemlje koje su poslale najveći broj sportista na Letnje olimpijske igre 2008. godine su Kina sa 639 i SAD sa 596, kao i Rusija sa  455 sportista.

Karneval u Brazilu – događaj kome nema ravnog

Karneval u Brazilu, koji se na portugalskom pravilno piše “Carnaval”, predstavlja festival koji se održava jednom godišnje u Brazilu četrdeset dana pre Uskrsa. Ritam, učesnici i kostimi se razlikuju od regiona do regiona u Brazilu. Karneval je najpoznatiji praznik u Brazilu i postao je događaj ogromnih razmera. Sve u zemlji staje gotovo nedelju dana i slavi se intenzivno, dan i noć, a uglavnom u priobalnim gradovima. Na potrošnju piva otpada 80% godišnje potrošnje, a turizam zadobija 70% posetilaca na godišnjem nivou.

Festival u Riju je daleko najpoznatiji i najveći festival u celom svetu. Svake godine, stotine hiljada ljudi učestvuje u ovom predivnom događaju kome nema ravnog. Karneval se održava u Sambadromu, ogromnom haj-tek stadionu, simbolu modernog doba Brazila. Ovo je mesto gde se škole sambe međusobno takmiče za najbolju plesnu predstavu i kostime. Samo posmatranje čitave te gomile kako pleše uz energične ritmove latino muzike predstavlja neverovatno iskustvo.

Blocos parade (Blocos – povorka koja je paradirala kroz gradske avenije krajem XIX veka) organizuju se u gotovo svim krajevima grada, a najpoznatije paradiraju na  Kopakabani, u Ipanemi, Leblonu, Lagoi, Jardim Botânico, kao i u centru Rija. Organizatori neretko komponuju sopstvene muzičke teme koje se uključuju u izvođenje i pevanje klasičnih “marchinhas” i popularnih pesama sambe.

U vreme karnevala Rio je veoma interesantan, ali je i najskuplji za posetu. Hotelske sobe i drugi smeštaj mogu biti i do četiri puta skuplji nego inače. U nekim delovima ima prevelike gužve i život je daleko od normalnog u mnogim delovima grada.

I pored činjenice da je ovaj vid zabave veoma skup sigurno vredi tih para. Ako niste videli karneval u Riju, onda niste videli nijedan.

FESTIVAL U KANU – jer bioskop stalno pomera granice

Broj ljudi angažovan tokom manifestacije: oko 1200

Festival u Kanu slavi bioskop više od 60 godina. Tokom godina, Francuska asocijacija Međunarodnog filmskog festivala je imala mogućnost da se razvija istovremeno držeći se suštine: strast prema igranom filmu, otkrivanje novih talenata, kao i etuzijazam posetilaca festivala i filmskih umetnika iz celog sveta, svih onih koji doprinose stvaranju i distribuciji filmova.

Festival u Kanu je oduvek bio odraz svog doba: centar svih kultura i nada, vrelo događanja i iznad svega, razmene. Definisanje ambicioznih i raznovrsnih projekata, uz davanje prilike mladim filmskim umetnicima da se pojave. Čitava plejada talenata za svačiji ukus.

Danas, festival privlači preko 10.000 kuapca i prodavaca iz čitavog sveta. The Village International je uspostavljen 2000. godine u blizini Palais des Festivals da bi omogućio nebrojenim zemljama da pružaju podršku svojim producentima i filmskoj industriji. The Producers Network, koji od 2004. godine pruža mogućnost producetima iz celog sveta da sarađuju na projektima. Iste godine je uspostavljen the Short Film Corner, uvodna i promotivna platforma za kratke filmove.

“Pošto bioskop stalno pomera granice, pošto je svet koji odslikava zamućeniji no ikada pre, Festival se neće prosto oslanjati na prestiž sopstvenog imena bez obzira koliko je on jak. Sam prestiž je iznad svega rezultat kvaliteta filmova, kreativnosti umetnika, borbenog duha filmskih radnika i entuzijazma medija. Kan je opšte dobro koje svako od nas, gde god se nalazili i svaki na svoj način, gradi kamen po kamen, iz godine u godinu. Samo stalnim preispitivanjem, stalnim razvojem i pozivanjem kritike možemo učiniti najveća dobra” – Tieri Fremo.

Oktoberfest- najveći narodni festival na kome nema žednih

Festival piva je organizovani događaj tokom kojeg su dostupne razne vrste piva (a neretko i druga alkoholna pića) za degustaciju i kupovinu. Festivali piva se održavaju u značajnom broju zemalja. Najveći svetski festival piva na svetu je Oktoberfest u Nemačkoj.

Oktoberfest je šesnaestodnevni festival koji se održava svake godine u Minhenu, u Bavarskoj, Nemačka, koji traje od kraja septembra do početka oktobra. Predstavlja jedan od najpoznatijih događaja u Nemačkoj i najveći svetski sajam, sa nekih šest miliona posetilaca svake godine, a predstavlja i značajan deo kulture Bavarske. I drugi gradovi širom sveta održavaju događaje tipa Oktoberfesta, baš po uzoru na događaj u Minhenu.

Festival se održava u delu koji se zove Theresienwiese (Terezina livada, odnosno pašnjak), a neretko se skraćeno zove d’ Wiesn. Njegov početak se vezuje za kraljevsko venčanje 12. oktobra 1810. godine. Prestolonaslednik Ludovik, kojji će kasnije postati Kralj Ludovik I, oženio se princezom Terezom iz porodice Saxony-Hildburghausen 12. oktobra 1810. godine. Građani Minhena su pozvani da prisustvuju gozbama priređenim na livadama ispred gradske kapije da bi se proslavio srećni događaj za kraljevinu. Livade su dobile novo ime Theresienwiese (“Terezine livade”) iz poštovanja prema budućoj kraljici, mada je lokalno stanovništvo od tada skratilo ime na prosto “Wiesn”. Konjičke trke u prisustvu kraljevske porodice označava zatvaranje događaja koji se slavio kao festival za celu Bavarsku. Odluka da se ponovo uvedu konjičke trke u godinama koje su usledile prirodala je tradicionalni značaj Oktoberfestu.

Oktoberfest više nije događaj samo za Nemce. Danas je Oktoberfest u Minhenu najveći festival na svetu, sa internacionalnim karakterom koji je odlika XX veka.

Posetioci konzumiraju ogromne količine tradicionalnih poslastica kao što je Hendl (piletina), Schweinsbraten (svinjsko pečenje), Haxn (svinjske kolenice), Steckerlfisch (riblji ražnjić), Würstl (kobasice) zajedno sa Brezn (perece), Knödeln (knedle od krompira ili hleba), Kaasspotzn (testenine sa sirom), Reiberdatschi (palačinke sa krompirom), Sauerkraut ili Blaukraut (crveni kupus) zajedno sa takvim bavarskim delikatesima kao što je Obatzda (punomastan namaz od sira i butera sa začinima) i Weisswurst (bela kobasica).