Region Jugoistočne Evrope postaje sve atraktivniji za posete inostranih turista, i za inostrane turoperatere. Zemlje jugoistočne Evrope su rešene da postanu glavne turističke destinacije u narednim godinama. Bogat  kulturnim nasleđem, ovaj region se diči gradovima koji spadaju među najživopisnije i  najuzbudljivije na svetu. Za  SEEbtm magazin smo u saradnji sa turističkim organizacijama u regionu  istraživali koje su to manifestacije u zemljama Jugoistočne Evrope od regionalnog i međunarodnog značaja.

Kroz razgovor sa makedonskom Agencijom za Promociju i Podršku Turizmu saznali smo da se agencija najviše fokusira na razvoj kulturnih manifestacije Makedonije. Kao naprivlačnije ovakve manifestacije Makedonije ističu se Vevčanski Festival, Ohridsko leto , Ilindenski Denovi  i Struski večeri na Poezijata. Jedan od njih, Ohridski letnji festival predstavlja veliku diku i izuzetnu kulturnu dragocenost Ohrida i Republike Makedonije. To je manifestacija kojom se Ohrid i Makedonija mogu s ponosom predstaviti celome svetu. Za proteklih 49 godina Ohridski letnji festival se afirmisao kao jedna od najvažnijih kulturnih manifestacija u Republici Makedoniji. Zajedno s tim, uspeo je i da održi korak sa evropskim i globalnim kulturnim tokovima i smatra se jednim od najprivilegovanijih i najznačajnijih festivala na svetu, što je potvrđeno i članstvom Ohridskog letnjeg festivala u Udruženju elitnih evropskih festivala u proteklih 15 godina. Sigurno je da će u 50. izdanju Ohridskog leta 2010., u tradicionalnom terminu od 12. jula do 20. avgusta, Makedonija pružiti još jedno blistavo izdanje sa svim svojim osobenostima zbog kojih je ovaj festival toliko poseban, prepoznatljiv i jedinstven u našem regionu.

U Rumunskoj Turističkoj Organizaciji – Rumänisches Touristenamt, sedište Berlin, kao najatraktivniji događaj koji privlači inostrane turiste  prepoznat je XVII međunarodni festival pozorja, koji se održava u Sibiu, u Rumuniji, na temu „Pitanja”, od 28. maja do 6. juna 2010. godine. Ovaj festival je najvažnija manifestacija te vrste u Rumuniji i treća na svetu po obimu i značaju. Po tom pitanju dat je predlog da se okupe učesnici iz 70 zemalja, da se prikaže 350 događaja na 66 pozorja uz očekivanih 35.000 posetilaca dnevno. Tokom tih deset dana, u Sibiu se sastaju mnogi kritičari, rumunski i strani reditelji, lokalni i regionalni turoperateri u kulturi  da bi uživali u stvaralaštvu i umetničkoj kreativnosti događaja.  Na sceni će se naći pozorišni ples, flamenko, balet, savremeni ples, lutkarske predstave, svetlosne predstave i pantomima. Naći će se i niz izložbi fotografija i slika, kao i konferencije, debate, radionice organizovane u nestandardnom okruženju, sve što čini Sibiu pravom kulturnom prestonicom sveta.

U Organizaciji navode da bi Rumunija mogla lako biti domaćin muzičkih i festivalskih događaja, ali i sportskih događaja srednjeg obima kao što je već navedeno. Već su održani i neki veoma uspešni politički i medijski događaji u Rumuniji, a naročito u Bukureštu. Međutim, kada je broj poseta u pitanju, , statistički podaci  Nacionalnog zavoda za statistiku ne daju broj posetilaca prema razlogu posete. Prošle godine, usled međunarodne ekonomske krize i Rumunija je zabeležila značajan pad broja posetilaca, uglavnom iz Evrope, – 17,56 % . Ali u Rumänisches Touristenamt se nadaju da će uskoro uz lansiranje novog brenda ove zemlje, Rumunija moći više da reklamira događaje koji se održavaju u Rumuniji, bez obzira na vrstu manifestacije.

Budući da manifestacioni turizam ima veliku ulogu i u Hrvatskoj, može se zapaziti da se u proteklih nekoliko godina povećao broj kulturnih, turističkih i sportskih manifestacija u ovoj zemlji. Od najznačajnihijih mogu se izdvojiti Festival Igranog Filma u Puli, Motovun Filmski Festival, Međunarodni Riječki Karneval, Muzičke večeri u Sv. Donatu, Međunarodni Dečiji festival u Šibeniku, Dubrovačke Letnje Igre, Eurokaz Međunarodni Festival Novog Pozorišta u Zagrebu i brojni drugi. Hrvatska turistička zajednica će i u 2010. godini finansijski podržati određeni broj različitih kulturno-turističkih inicijativa – projekata, turističkih, zabavnih, sportskih manifestacija, proizvoda ili događanja, kojima se podiže standard interpretacije, opremljenosti i kvaliteta kulturno-turističkih proizvoda, evocira istorija i tradicija,  a koji doprinose stvaranju kritične mase novih savremeno interpretiranih kulturno-turističkih proizvoda, koji obogaćuju turističku ponudu Hrvatske, odnosno, koji su od značaja za ukupni hrvatski turizam i njegovu promociju. Dubrovačke ljetne igre,  koje nam slede u periodu od 10. jula do 25. avgusta 2010. godine, kao najstariji i najugledniji hrvatski festival, u svom sklopu nudi  klasična dramska ostvarenja i balete koji se prikazuju na ulicama i trgovima ovog ponosnog renesansno-baroknog grada. Dubrovačke letnje igre iz godine u godinu ugošćuju poznata imena svetske elite kompozitora, solista i orkestara. Izvođenje u starogradskim građevinama izuzetne akustike kakav je, na primer,  atrijum Kneževog dvora, daju posebnu draž ovim igrama.

Slogan „Crna Gora-Wild beauty“ je prepoznat kao sinonim jedinstvenog spoja dramatične netaknute prirode i visokih dometa u kvalitetu, pa takva odgovara svim vrstama manifestacija. Turisti u istom danu u Crnoj Gori mogu osetiti i uživati u esenciji Mediterana na karnevalu u Kotoru ili fešti od Kamelija, i u dramatičnim pogledu na snegom i lednicima prekrivene Prokletije. Blizina glavnih evropskih gradova i tradicionalno gostoprimstvo su faktori koji preporučuju Crnu Goru uprkos izazovima koje pred sve turističke učesnike postavljaju globalna dešavanja u turizmu. Obzirom na sve ove pomenute atribute Crne Gore, iz Nacionalne Turističke Organizacije, najviše ističu avanturističke planinske manifestacije kao što su Putevima Kralja Nikole, reli Montenegro Off Road Dicovery, Avanturistička trka, ali takođe i Jadransko primorje Crne Gore dolazi do izražaja u festivalima poput Pjesma Mediterana, Međunarodni festival folklora, Refresh festival i drugi letnji festivali muzike i lokalne kulture. Ovogodišnja 16ta manifestacija Putevima Kralja Nikole, krenula je iz  Beograda  29.04.2010. godine i završila na Cetinju 02.05.2010. XVI manifestacija Putevima Kralja Nikole je istorijska biciklistička terenska trka kojom se istražuju duboki kanjone i visoke planine Crne Gore. To je godišnja terenska biciklistička trka na Kontinentalnoj ruti Međunarodnog udruženja biciklista (Union Cycliste Internationale (UCI), koja privlači više od 20 timova iz cele Evrope. U cilju održavanja tradicije događaja, trka počinje u Srbiji.

U Sloveniji se održavaju razni događaji za svačiji ukus. Svakog dana se mogu videti dela najboljih umetnika iz Slovenije, a ako se ode i dalje, tu su i koncerti i festivali na kojima se može uživati u odličnoj muzici. Događaji koji su najbolje isprofilisani u svetu se najpre održavaju u Ljubljani i Mariboru. Ljubljana je Svetska prestonica knjige za 2010. godinu, dok će Maribor biti Evropska prestonica kulture 2012. godine. Ljubljana je dom kulturnog epicentra Slovenije, Cankarjev Dom, koji nudi široku paletu manifestacija tokom cele godine. Neke od glavnih kulturnih manifestacija prestonice su muzički festivali, kao što su Letnji festival, Jazz festival i Druga Godba.  Neke od raznolikih manifestacija u Sloveniji koje privlače veliki broj posetilaca svake godine jesu  SVETSKO PRVENSTVO U SKIJAŠKIM LETOVIMA u Planici, Vitranc kup u Kranjskoj Gori, Međunarodni festival karnevala Kurentovanje, ROK OTOČEC – NAJVEČI ROK FESTIVAL U SLOVENIJI, Music Lent Festival u Mariboru, Franja Marathon biking event, i ostali.  Slovenija je veoma bogata u smislu broja raznovrsnih događaja i festivala. Samo je Ljubljana domaćin u preko 10.000 različitih događaja svake godine. U Turističkoj Organizacije Slovenije kažu da se broj posetilaca ovim događajima I festivalima povećava iz godine u godinu. Prošlogodišnji Vitranc kup je posetilo ukupno 16,000 gledalaca  iz Slovenije, Austrije, Hrvatske, Italije i drugih zemalja u dva dana. Posetioce privlači ne samo prilika da vide takmičenje vrhunskih skijaša, već i program aktivnosti koji se odvija paralelno sa glavnim događajem. Vitranc kup je jedan od najvećih, najbolje organizovanih i najbolje posećenih sportskih događaja u Sloveniji.

Kada smo Turističku Organizaciju Srbije pitali koje bi manifestacije Srbije izdvojili kao najatraktivnije za inostrane turiste i turiste iz regiona, pored već međunarodno afirmisanih događaja kao što su Sabor trubača u Guči, EXIT i drugi, naveden je i veliki broj lokalnih manifestacija i svetkovina, od kojih određen broj već danas ima internacionalni potencijal. U tu grupu ubrajaju se “Beer Fest” u Beogradu, “Dani piva” u Zrenjaninu, karnevali u Vrnjačkoj Banji i Pančevu, “Karneval brodova” u Beogradu. Strategija razvoja turizma Srbije potencira važnost manifestacionog  vida turističke ponude Srbije kroz nekoliko segmenata ovog proizvoda, a koji su fokusirani na kulturu i umetnost, pre svega u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Nišu, sa kulturnim festivalima kao osnovnim pokretačima promocije ovog proizvoda; potom na sport, s obziron na visoku prisutnost Srbije u svetskom sportu, organizacione domete, kao i raspoloživost infrastrukture; ali i kroz neizostavnu zabavu koja je jedna od ključnih segmenata proizvoda “Događaji”, bez obzira da li je povezana sa tradicionalnim ili modernim sadržajima. Kao što je već napomenuto, najposećenije manifestacije u Srbiji, ujedno i najpoznatije na inostranom turističkom tržištu, su Sabor trubača u Guči i EXIT u Novom Sadu. Ove manifestacije poseti nekoliko stotina hiljada ljudi, od čega nekoliko desetina hiljada čine turisti iz inostranstva, najviše iz zemalja regiona i Zapadne Evrope. S obzirom na sve veći značaj ovog turističkog proizvoda u svetu, odnosno rast interesovanja za upoznavanjem drugih kultura, običaja i tradicije, očekuje se trend daljeg razvoja tražnje za ovim vidom turizma. Srbija očekuje dalji rast posetilaca, najviše iz susednih zemalja, odnosno regije, i Zapadne Evrope. Aleksandar Suša iz Turističke organizacije Srbije smatra da  u svom turističkom pozicioniranju Srbija mora da istakne gostoljubivost, otvorenost, sklonost provodu. Turistički proizvod “Događaji” u veoma kratkom roku, uz bolju organizaciju i bez većih finansijskih ulaganja, može da ostvari uspeh i privuče značajan broj inostranih posetilaca. Potencijal rasta ovog proizvoda ima marketinšku snagu za dodatnu promociju Srbije i povećanje lojalnosti klijenata prema Srbiji.

Manifestacioni turizam beleži porast u svetskim razmerama, pa i u Beogradu, kažu i iz Turističke Organizacije Beograda. Ljudi sve češće koriste svoje slobodno vreme više puta u toku godine, a neka od manifestacija može biti razlog za odluku da posete određenu destinaciju. Očekuje se da će ulaskom niskotarifnih avio kompanija i promocije na domaćem i međunarodnom tržištu broj gostiju koji dolazi u Beograd rasti baš zbog organizacije velikih manifesticaja. Najveći broj gostiju očekuje se iz Nemačke, Italije, Grčke, Francuske, Velike Britanije, kao i zemalja koje se nalaze u našem okruženju.

Razgovor vođen sa:

Agencija za promociju i podršku turizmu, Makedonija – G-đica Dijana Zaturoska

Rumunska Turistička Organizacija – G-đa Nicoleta Pop

Hrvatska turistička zajednica, Glavni ured – G-đa Đive Zuber

Nacionalna Turistička Organizacija Crne Gore  – G-đica Milica Antić

Nacionalna Turistička Organizacija Srbije – G-din Aleksandar Šuša