Nastanak kuglanja

Za nastanak kuglanja, kao i obično, postoji nekoliko teorija. Prema jednoj teoriji nastanak kuglanja se vezuje za Egipat i za 3200 godinu pre nove ere, kada su prilikom iskopavanja u jednom dečijem grobu nađeni ostaci igre sa kuglama. Ta igra se sastojala iz 9 tankih čunjeva, 3 kamene loptice i 3 kamena prstena kroz koja su najverovatnije trebale da prođu kamene loptice.

Prema drugoj teoriji za nastanak kuglanja je odgovorno antičko otkriće Polinezijske igre „ula maika“ koja se isto sastojala od čunjeva i kamenih kugli, a kod koje je trebalo pogoditi čunjeve sa 18m udaljenosti.

Kako je vreme prolazilo pojavljivale su se i različite kuglaške igre u kojima je broj čunjeva varirao, a igralo se i na raznim stazama, a i po različitim pravilima. Po Evropi kuglanje se širilo pod različitim imenima.

Pa je tako u Francuskoj bilo poznato kao „quilles“, a u Engleskoj kao „skittles”. U Nemačkoj ljudi su počeli da se kuglaju još u 3. veku, ali je igra tada imala religioznu pozadinu. U Engleskoj kuglanje je probudilo veliko interesovanje pa je 1530. godine Henri VIII naredio da se u njegovom dvoru naprave staze za kuglanje.

Kasnije kuglanje je stiglo i do Škotske, Holandije, Španije. Kako je kuglanje dospelo do Amerike nije baš poznato, ali se prema iskopinama u Kaliforniji dolazi do zaključka da su Španci bili ti koji su doneli ovu igru u 16. veku.

Vremenom kuglanje je privlačilo sve veći broj ljudi i postalo je jako pogodno za opklade. Kada su se otvorile mogućnosti za klađenje kuglanje je postalo igra na sreću.

Karakter igre na sreću kuglanje je doveo do stavljanja na listu zabranjenih igara, s obzirom da su u periodu kada se pojavilo igre na sreću bile zabranjene.

U zabrani koja je napisana bilo je tačno označeno šta je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno u kuglanju. Međutim, jedan od ljubitelja ovog sporta je tada pronašao manu u zakonu i odlučio da umesto 9 ubaci 10 čunjeva, i da produži stazu sa 35 na 105cm, pa je tako kuglanje moglo da se nastavi.

S obzirom da je kuglanje takmičarski sport postoje i neka osnovna pravila.

Kegle postavlja mašina, u četiri reda koja čine jednakostranični trougao. Kegle su poređane tako da u prvom redu stoji jedna kegla, u drugom dve, u trećem tri i u četvrtom četiri. Označavaju se sa brojevima od 1 do 10, a počinje se od one u prvom redu, a završava sa keglom broj 10, koja se nalazi u poslednjem redu skroz sa desne strane. Inače, kegle su udaljene 30cm jedna od druge, a da bi se brojale moraju se srušiti u potpunosti.

Tako je prema pravilima kuglaču dozvoljeno 10 krugova u kojima ruši kegle, a u svakom krugu se baca dva puta. Deseti krug se može sastojati od tri bacanja.

Ukoliko se pri prvom bacanju poruše sve kegle to se zove „strike” i tada je krug završen, a ako ostanu kegle nakon bacanja, broje se oborene koje se tada sklanjaju. Tada igrač baca drugi put. Ukoliko igrač obori sve kegle dobiće i bonuse. Ukoliko na stazi ima više od jednog igrača, igra se tada prebacuje na drugog i tako sve dok svi igrači ne završe svoj krug.

Dimenzije svakog čunja su 38,1cm za visinu i 11,4cm za širinu, a težina je oko 1,5kg. A što se tiče kugle ona ne sme biti teža od 7,2kg i mora imati glatku površinu sa tri otvora za prste.

Svaka kugla ima svoju težinu, a igrač treba odabrati kuglu koju može držati sa lakoćom. Takođe, cipele za kuglanje su obavezne a najbolje je iznajmiti ih u kuglani, s obzirom da su prilagođene stazi jer im je đon napravljen od posebnog materijala.

Kako postoje pravila igre, tako postoje i pravila ponašanja. Pa je tako prema bontonu kuglanja zabranjen izlazak na stazu ako je drugi igrač sa Vaše leve ili desne strane već na stazi.

Takođe, zabranjeno je uzimanje kugle ako drugi igrač stoji na stazi pored Vas. Ako je Vaš red za bacanje, pobrinite se da budete spremni, da Vas ne bi igra i drugi igrači čekali. Kada je Vaša kugla u drugom bacanju došla u kontakt sa čunjevima, vratite se direktno u prostor za igru da biste omogućili drugom igraču izlaz na stazu. I uvek budite u svom prostoru za igru.

Ovo su samo neka od osnovih pravila ponašanja, kojih bi se igrači trebali pridržavati.

U kuglanju postoje dva osnovna stila igranja. To su pravolinijski i fleš. Fleš stil podrazumeva krivu putanju kugle koja će prvo krenuti ka rubu staze a zatim promeniti pravac i udariti u čunjeve. Naravno postoji veliki broj „pod-stilova“ kuglanja, a položaj palca zavisi od igrača do igrača. U ovom sportu je čak dozovoljeno i bacanje kugle sa dve ruke.

Kako biste se kuglali potrebno je da znate i neke od kuglaških termina, kao što su Approach, Frame, Game, Headpin, Pin, Pindeck, Pocket, Release, Spare, Strike, Worp, Gutter, Bowler, Ball return, Foul line, Pit.

Pa je tako Approach deo staze gde se hvata zalet pre bacanja kugle, frame je jedna desetina igre, game cela igra, strike predstavlja sve kegle oborene u jednoj desetini igre, headpin kegla koja nosi broj 1 i stoji prva, a spare predstavlja sve kegle porušene iz dva bacanja, itd.

Kuglanje pruža mogućnost za opuštanje i druženje, kako sa porodicom, prijateljima tako i sa kolegama sa posla. Pa tako za zaposlene kuglanje može biti odličan izbor za organizovanje tim bilding aktivnosti.

Jednostavno rečeno, kuglanje je sport u kojem se svi učesnici podjedanko zabavljaju. Dobro, možda najbolje oni koji pobeđuju.

M.J.