Jedan od trendova u kongresnoj industriji a i u poslovanju uopšte koji ne samo opstaje, već ima sve veći uticaj u budućnosti, jeste korporativna društvena odgovornost.

Termin „korporativna društvena odgovornost“ je postao popularan šezdesetih godina dvadesetog veka i još uvek je termin koji podražava odgovorno upravljanje.

Evropska poslovna mreža za društvenu koheziju je formirana 1996. godine, a kasnije preimenovana u Korporativna društvena odgovornost Evrope.

Danas, CSR Evrope je vodeća evropska poslovna mreža u oblasti korporativne društvene odgovornosti. Zahvaljujući sopstvenoj mreži od oko 70 korporativnih članova i 37 nacionalnih organizacija za korporativnu društvenu odgovornost, ona okuplja preko 5.000 kompanija i predstavlja platformu za preduzeća koja planiraju da povećaju održivi rast i daju pozitivan doprinos društvu. (www.csreurope.org)

Mnogi su uvereni da će se kongresna industrija sve više uključivati u CSR u budućnosti pošto društvo to i očekuje, ali i da će industrija morati da odgovori na sveobuhvatnije promene poslovnog okruženja.

Sve će biti veći broj zelenih sastanaka, manje pređenih kilometara po događaju, sve više zahteva da hoteli imaju uvedene eko-standarde i eko-rešenja, kao i zahteva za lokalnom i društvenom zaostavštinom zajedno sa ekološkom hranom, a sve nakon održanog događaja.

Takođe postoji i standard održivih događaja. ISO 20121:2012 – Upravljanje održivošću događaja je standard za sistem upravljanja koji je dizajniran da pomogne organizacijama u kongresnoj industriji da poboljšaju održivost njihovih aktivnosti, proizvoda i usluga, vezanih za događaje, smanjenjem uticaja na životnu sredinu.

U svetu se mnogo više vodi računa po pitanju korporativne društvene odgovornosti, održivosti i ekoloških principa. Kod nas je uglavnom uvreženo shvatanje da je to hir inostranih kompanija, a da regionalne kompanije koje te principe spovode, to rade isključivo zbog sopstvenog marketinga i PR-a, i stoga se u neku ruku, snishodljivo ophodimo prema tome.

Da li kompanije to rade isključivo ili delom zbog sopstvene promocije, nas ne bi trebalo previše da brine.

Ono što je bitno, jeste da se određenje akcije i aktivnosti sprovode kako bi se smanjio negativan uticaj na životnu sredinu. Možda je to akcija sađenja drveća, čišćenja đubreta ili uključivanje lokalnog stanovništva u realizaciju nekog velikog međunarodnog događaja ili doniranje hrane koja je preostala tom prilikom, nekoj lokalnoj humanitarnoj organizaciji. To može biti i sprovođenje ekoloških principa tokom izgradnje i funkcionisanja hotela, što rezultuje manjom potrošnjom energije, manjim zagađenjem vazduha i ostalih pozitivnih uticaja.

Zašto je to bitno? Razlog je vrlo prost. Svesni smo koliko je životna sredina pod opterećenjem industrijalizacije, kao i činjenice da prirodna bogatstva presušuju. Isto kao što danas idemo na posao i radimo kako bi imali finansijska sredstva za egzistenciju i budućnost, tako moramo da radimo u očuvanju životne sredine radi egzistencije budućih generacija. Što se više očuva čist vazduh, priroda i eko sistemi, to će zdravlje budućih generacija biti manje ugroženo. Zvuči poetično, ali je surovo tačno. U pitanju su naša, i deca naše dece.

M.M.