Radmila Knežević, kojoj je višegodišnji hobi postao profesija, licencirani instruktor joge Vidya Voga škole, koja je pod pokroviteljstvom Evropske Joga Alijanse. Kako kaže, konačno je pronašla profesiju kojoj sa ljubavlju može da se posveti u potpunosti.

Kada počnete sa vežbanjem joge, percepcija sveta koji Vas okružuje počinje da se menja. Na bolje, naravno. Šta je ono što jogom možete promentiti, pročitajte u tekstu Joga kao način života.

Kako i zašto ste počeli da se bavite jogom?

U fitnes centru u kome sam trenirala, joga je bila jedan od ponuđenih grupnih programa. Posle nekoliko meseci različitih treninga polako sam uvidela da se jedino posle joge osećam osveženo i osnaženo. Npr. posle joge bih došla kući i sredila ceo stan. Posle nekih drugih treninga, samo bih razmisljala kako da „potrefim krevet“. Naravno, ne osporavam benefite kvalitetnog aerobnog treninga, ali ovo je ono što je kod mene bilo presudan faktor. Dok čovek to ne oseti na svojoj koži, svi opisi su suvišni.

Koje vrste joge postoje i koje su razlike između njih?

Kada se govori o jogi, najčešće se misli na klasičnu Hatha jogu koja se radi uglavnom lagano, pokreti prate dah i nešto je duže zadržavanje u položajima. Ashtanga je uređen sistem zahtevnijih pokreta i položaja i ja lično u njoj najviše uživam. Ali, kao i u svemu ostalom,
ne valja preskati stepenice, ipak je ne bih preporučila vežbacima početnicima. Vinyasa je koncept koji je, moglo bi se reći, kombinacija predhodna dva. Dinamičnija je i akcenat je na usklađivanju daha i pokreta, skoro kao da plešete.

Manje je poznata Akro joga u kojoj se vežba najčešće u paru koji čine baza i letač. Na rukama ili nogama baze, letač može izvesti najrazličitije položaje i pokrete. Ovo je predivan način za vežbanje poverenja i usklađivanja, pored svih ostalih benefita koje joga po sebi donosi. Tu mislim na fleksibilnost i snagu, pa balans i fokus. Prenošenje ovih osobina sa joga prostirke na život i posao, dešava se neizbežno.

U kom delu tela se najčešće skuplja stres?

Stresu su podložni svi sistemi organa. I digestivni sistem, i koža, ali najčešće primetimo kada nam se nakupi tenzija u mišićima gornjih leđa, ramena i vrata. To često dovodi i do glavobolja. Asane koje tangiraju ovaj deo tela sastavni su deo svakog joga časa, a poseban način disanja tzv. Uđaji dah, dodatno pomaže. To možete izvesti i za svojim kancelarijskim stolom.

Dovoljno je da zatvorenih usta sasvim lagano dišete kroz nos, nešto dublje nego obično. Pri izdahu, lagano stegnite mišiće grla, tako da proizvedete zvuk, nalik šumu talasa. Sva pažnja je na dahu. Neka ovaj zvuk nekoliko minuta bude jedini zvuk koji čujete, sta god da se dešava oko vas. Ovo nije lako kao sto zvuči, ali pokušajte. Samo nekoliko minuta ovakvog fokusiranog disanja može pomoći da se smanji tenzija, ublaži glavobolja, pa čak i da se snizi krvni pritisak i uspori rad srca. Ovo je, naravno, samo prva pomoć.

Kome biste preporučili da vežba jogu?

Joga je za sve. Bez obzira na kondiciju i predispozicije. Jedino je važno izabrati iskusnog instruktora koji će čas umeti da prilagodi potrebama svakog pojedinačnog vežbača. Njegovom opštem stanju, godinama i zdravstvenim ograničenjima. Neki ljudi imaju običaj da kažu „Ja nisam dovoljno fleksibilan za jogu.” Ali reći da niste dovoljno fleksibilni za jogu, isto je kao i reći da ste suviše prljavi da se okupate.

Neke kompanije kod nas nude jogu svojim zaposlenima u sklopu radnog vremena. Šta mislite o tome?

Neprestano sedenje i stresno radno okruženje neminovno vode odsustvovanju sa posla. Nema sumnje da je kompanijama isplativije da priušte stvari kao sto je joga za zaposlene, nego da se nose sa posledicama ove pojave. Poznato je i da kvalitetne pauze podižu radnu efikasnost. Joga čas je svakako jedan od načina da se pauza dobro iskoristi. Pored finansijskog faktora, ovo je je jedan od najboljih načina da kompanija svojim ljudima pokaže da ih uvažava i razmišlja o njihovoj dobrobiti.

Koji je, za Vas, najzahtevniji položaj? Čemu on služi?

Ne postoji položaj koji bismo mogli nazvati najzahtevnijim. Neko uloži mnogo truda u osvajanje položaja koji važe za lakše, nekome se i oni teži takoreći sami otvaraju. To zavisi kako od stanja vašeg tela tako i od osobina ličnosti. Kao što kažu „Nije stvar u tome da li ste dotakli svoje prste, već šta ste naučili na putu do njih.” Prihvati izazov. Pomeri svoju granicu. To je suština. Položaj Tittbhasana, je jedan od mojih omiljenih izazova. Ovo je balans na rukama koji više zahteva snagu mišića kora nego snagu ruku. Podići se u balans na rukama i onda lagano pomerati težište, može da bude prilično zahtevno. Onda bi trebalo ispraviti noge, koliko god je moguće, a da pri tom karlica ostane dovoljno visoko da noge budu paralelne sa podom. Ja još nisam ni blizu. Ali se trudim veoma, i drago mi je što je tako.

Ukoliko ste zainteresovani za hatha i vinyasa jogu, Radmilu možete kontaktirati putem mail-a radmilaknezevic82@gmail.com ili na telefone: 063 104 1404 i 064 262 4072.

O najbitnijim stvarima u vezi sa jogom, pročitajte u intervjuu sa Suzanom Jaković, instruktorom joge  koja se zalaže za promene u oblasti obrazovanja primenom jogijske filozofije i psihologije.