Da li ste čuli za strateški event menadžment? Razgovarajući sa ljudima koji rade u industriji organizacije događaja na našim prostorima primetila sam da im termin nije baš najjasniji.
Ili, u boljem slučaju, da im je delimično jasan.

Stoga zaključujem da je jedan od većih izazova to objasniti. U velikom broju slučajeva strateški event menadžment je poistovećen sa poslovima tehničkog organizatora ili operativnog event menadžmenta. Potrebno je izmeniti percepciju ove profesije i pojasniti ljudima šta ovo preciznije podrazumeva. Da, tehničko-operativni deo čini veliki deo posla organizatora događaja, ali svakako nije jedini. Onaj nevidljivi deo, ono što se radi i o čemu
se razmišlja dok se bilo koja vrsta događa planira podjednako je bitan.

Zadatak i uloga event menadžera se menjaju u skladu sa zahtevima kompanija/klijenata, ali i globalnog tržišta. „Danas dobar organizator događaja mora dublje ući u tematiku, dizajn, podatke koji su mu na raspolaganju i razumeti da je ogroman uticaj ove industrije na globalnu ekonomiju da bi prestao biti opažan kao SAMO logistički čarobnjakʺ, rekla je Laura Lopez, Senior Community Manager iz jedne od najvećih vašingtonskih event menadžment kompanija Social Tables. Događaji su trodimenzionalno ogledalo kompanije koji imaju (ili još bolje, nemaju!) svoj vek trajanja. Dakle, vaš posao je da za određeni vremenski period (a znamo da je vreme jedno od presudnih i, ponekad, najnezgodnijih faktora ovog poziva 🙂 ) osmislite, kreirate i sprovedete ideju kroz obezbeđivanje nezaboravnog iskustva prisutnima dok istovremeno vodite računa o ugledu kompanije za koju radite i porukama koje treba da budu prenešene javnosti, užoj i široj. To je strateški event menadžer. A evo šta ga čini dobrog u svom poslu!

Kako razmišljati strateški?

Strateško mišljenje podrazumeva da ste dobro razumeli industriju u kojoj radite, da pratite, istražujete i postavljate trendove, kao i da shvatate šta je poslovni pokretač vaše kompanije ili klijenta za kog radite. Morate biti povezani sa kolegama u okviru kompanije, ali i u samoj industriji da biste razumeli njihova zapažanja o tržištu. Sve ovo je važno jer ćete moći da definišete uticaj informacija do kojih dođete na strategiju same kompanije ili organizacije.

Do dobre event strategije se dolazi postavljanjem puno pitanja. Uvek se zapitajte zašto, kako, kada, koliko i da li je nešto važno. „Šta će dobro izaći iz ovog događaja za jednu, dve ili tri godine?ʺ, „Da li i šta može biti negativna posledica, na duge ili kratke staze?ʺ, „Da li se moja ideja kosi sa nekom od poslovnih filozofija ili nečim može biti ugrožena?ʺ. Budite radoznali 🙂

Kada izlažete svoje ideje, vodite računa o redosledu kojim idete. Oni koji su zaista vešti stratezi vode ljude kroz ceo proces – identifikuju cilj, osiguraju da je svima sve jasno, podeli uloge i zadatke i na kraju pravi strateške izbore. Da pojednostavim, od presudne je važnosti da se glavne tačke grupišu i logički odrede, a da pri tom, stvari budu predstavljene što sažetije i jednostavnije kako ne bi dolazilo do zabune.

Tehnika šest šešira

Sinonim za strategiju je stvaranje veza i zahteva dve vrste razmišljanja: divergentno mišljenje, gde gledamo širu sliku i generišemo ideje, i konvergentno, gde te iste ideje racionalno ispitujemo i raspoređujemo. Brojne studije pokazale su da najinovativniji mislioci imaju mogućnost brzog prelaska sa divergentnog na konvergentno mišljenje što je jedna od glavnih karakteristika strateškog razmišljanja. Ali, bez panike, jer se ova tehnika može uvežbati kroz praktikovanje različitih metoda!

Jednu od najpopularnijih je izmislio dr Edward De Bono (vodeći svetski stručnjak koji se bavi konceptualnim razmišljanjem kao pokretaču strateških lidera) i zove se Tehnika šest šešira. Ona podrazumeva pristup zadatku ili problemu kroz „nošenjeʺ šest različitih „šeširaʺ, koji simbolizuju različite vrste ova dva  mišljenja: beli šešir koji čine informacije koje imamo ili koje su nam potrebne, crveni šešir koji predstavlja osećaj i intuiciju, crni je presuda, tzv. „đavolji advokatʺ, pokazuje zašto nešto može da krene po zlu, žuti koji simbolizuje optimizam, zeleni šešir koji se fokusira na kreativnost, mogućnosti i nove ideje, i plavi šešir koji upravlja procesom mišljenja.

Poenta je da, kada pristupate ili razvijate strukturu događaja koji organizujete, menjate šešire tj. posmatrate celinu iz različitih uglova. Što češće praktikujete ovu tehniku, bićete brži i fleksibilniji, a vaš um će lakše prelaziti iz jednog načina razmišljanja u drugi.

Zapravo, sve ovo možete posmatrati kao slaganje slagalice. Cela slika koju vidite kada složite sve delove predstavlja vašu kompaniju, njenu viziju, misiju i način na koji želite da bude percipirana u očima javnosti. Kada izvučete makar jedan njen deo, slika je nepotpuna jer nešto fali. Upravo se ovaj patern može primeniti i na strateško planiranje događaja koje organizujete za kompaniju u kojoj radite ili za klijenta. Svaki deo puzle menja, tj. upotpunjuje, izgled slike i pokazuje vam kako će odluka koju donesete direktno uticati ili izmeniti njen konačan izgled. Kada celu sliku možete sagledati i pre nego što je sklopljena, znači da imate strategiju. Harward Business Review kaže: „Stratezi stvaraju veze između ideja, planova i ljudi koje drugi ne uspevaju da vide.“

I na kraju, dobar strateg je uvek spreman da uči. Bez obzira na to koliko radnog staža ima. Stvari se brzo menjaju, dolazi se do novih saznanja, svakog dana se može čuti nešto novo. Spremnost na usvajanje i osvajanje novih terena čine vas zrelim i, uostalom, stručnim. Zato budite otvoreni, pažljivo osluškujte i radite na izgrađivanju sebe kao profesionalca. I što je još važnije, delite svoje znanje sa okolinom!