Nošenje maski podrazumevalo je jednakost, slobodu, beg od stvarnosti, uživanje u porocima. Svako je mogao da bude neko drugi bar na kratko i uživa u ulozi koju sam izabere.

Danas, tokom skoro tronedeljnog trajanja karnevala u Veneciji, posetioci mogu da izaberu da prisustvuju nekom od mnogobrojnih tematskih balova, koji se održavaju u raskošnim venecijanskim palatama svakog dana. Karnevalski duh i slobodu koju su nekadašnji Mlečani proslavljali, posetioci mogu da dožive i na trgovima, mostovima i kanalima, gde su organizovane raznovrsne priredbe i dešavanja.

Kao i sama Venecija, karnevalske svečanosti imaju dugu tradiciju i istoriju. Istorija karnevala vezuje se za pobedu Mletačke Republike nad Akvilejom 1162. godine.
Pobeda je proslavljena na Trgu Svetog Marka gde je priređeno veliko slavlje, koje se smatra začetkom karnevala. Prvi spisi o karnevalu datiraju iz 1296. godine.

Karnevalske svečanosti su kroz godine menjale datum održavanja. Kako je turistička sezona najlošija zimi, karneval se poslednje tri decenije proslavlja baš u to vreme, u januaru i februaru, kada Venecija postaje grad maski, boja, dobre zabave i raspoloženja.
Specifičnost karnevala je što se dešavanja ne održavaju samo na trgovima, već i na velikom broju kanala, sporednih ulica i mostovima, gde posetioce animiraju razni zabavljači, svirači mađioničari, akrobate.

Centralna dešavanja se odvijaju na Trgu Svetog Marka, koji prerasta u veličanstvenu pozornicu, prepunu raskošnih maski, odela i kostima, koje učesnici karnevala mesecima unapred osmišljavaju.

Ove godine karneval u Veneciji je održan od 31. januara do 17. februara 2015. godine.

Tokom karnevala u pozorištima i salama se održavaju koncerti, predstave i razne manifestacije za koje je potrebno unapred rezervisati ulaznice, koje dostižu cenu i do par stotina eura.Maske se izrađuju od papira ili kože, ukrašene gipsanim detaljima sa pozlatom, dragim i poludragim kamenjem, uz ručno oslikavanje.

ISTORIJA KARNEVALA

Nošenje maski bila je svakodnevna praksa venecijanaca. Zbog promiskuiteta, vandalizma i kriminalnih radnji, vlasti i crkva često su pokušavali da zabrane maskiranje. Početkom 14. veka stupile su na snagu razne restrikcije nošenja maski i prerušavanja.

Maskarade su često bile zabranjivane, što je i uticalo na razvoj samog karnevala. Godine 1608. donet je zakon po kome su maskarade dozvoljene samo za vreme karnevala kao i na zvaničnim banketima.

Kako su moralne vrednosti Mlečana bile zabrinajavajuće, propisane su i drastične kazne za kršenje ovih pravila.

Muškarci su bili osuđivani na 2 godine zatvora, 18 me seci veslanja u galijama i na 500 lira novčane kazne, dok su žene tukli, javno ismevali, uzimali 500 lira novčane kazne kao i zabranjivali ulazak u Mletačku Republiku na 4 godine.

Odredbe iz 1699. i 1718. godine propisale su zabranu nošenja maski za vreme posta i verskih festivala koji su se održavali tokom karnevala. Slabljenje razvoja karnevalskih svečanosti počinje padom Mletačke Republike krajem 18. veka.

Savremena istorija karnevala računa se od 1979. godine, kada karneval postaje jedna od glavnih i najzanimljivijih atrakcija Venecije, kao i jedan od najekstravagantnijih karnevala sveta.

 MASKE

Maske su zaštitni znak venecijanaca i imaju veliki značaj za njihovu kulturu i istoriju. Nošenje maski podrazumevalo je jednakost, slobodu, beg od stvarnosti, uživanje u porocima.
Svako je mogao da bude neko drugi bar na kratko i uživa u ulozi koju sam izabere, ali iako se verovalo da su pod maskama svi ravnopravni, balskim svečanostima i privatnim maskaradama prisustvovali su samo odabrani.

Smatra se da su originalne maske samo izrađivali venecijanski majstori, koji su bili jako cenjeni umetnici i imali su veliki ugled u društvu. Do danas, ostala je tradicija da se majstori pridržavaju statuta iz 1436. godine, a koji tačno propisuje vrste maski, materijale i načine izrade.

Postoje različite vrste maski koje se nose na karnevalu, a najpoznatije su:

B
auta – najpopularnija venecijanska maska koja prekriva gornji deo lica do obraza, i sa njom je moguće razgovarati, jesti ili piti, ali maska u potpnosti prekriva identitet onoga ko je nosi. U 18. veku bilo je obavezno nositi ovu masku na određenim političkim skupovima.

Bautu su najčešće nosili samo muškarci, uvek u kombinaciji sa crnim trorubim šeširom.

Columbina – ova maska prekriva samo oči, nos i gornji deo obraza. Nosile su je samo žene, međutim u današnje vreme ovu masku nose i muškarci. Zlato, srebro, kristali i koža su detalji koji krase ovu masku.

Medico della peste – sa svojim belim „kljunom“ je najbizarnija i najprepoznatljivija venecijanska maska. Prvobitno se koristila za prevenciju od zaraza i bolesti, a kasnije je počela da se koristi kao karnevalska maska. Danas, ove maske se izrađuju sa mnogo više detalja i dekoracija nego ranije.

Moretta (Servetta muta) – ženska maska ovalnog oblika, sa baršunom i velom. Žene koje su nosile ovu masku nisu mogle da govore, kako maska nije imala otvor za usta, već samo za oči.

Larva – poznata i kao volto maska, je tipična venecijanska maska. Uglavnom je bele boje i nosi se uz trorubi šešir i plašt. Pravi se od voska i finih tkanina.
Ova maska prekriva celo lice i čuva identitet osobe koja je nosi.

TRADICIONALNE ZABAVE I IGRE

Festival na karnevalski četvrtak

Slavlje povodom pobede Mletačke Republike nad akvilejskim carem Ulrikom, odigrava se na trgu Svetog Marka još od 12-og veka.

Nakon pobede, Mlečani su zahtevali od akvilejskog patrijarha da im svake godine na karnevalski četvrtak pošalje jednog bika i 12 svinja, koje su mlečani držali kao zarobljenike u Duždovoj palati.

Ova tradicija trajala je sve do pada Mletačke Republike. Danas se i dalje obeležava Karnevalski četvrtak, u čast ove velike pobede.

Anđeoski let

Anđeoski let predstavlja tradicionalno dešavanje u čast mladog turskog akrobate koji se, kako bi napravio senzaciju na karnevalu, spustio niz konopac razapet između broda usidrenog blizu trga Svetog Marka i zvonika crkve.

Ovo je jako brzo postalo jedno od najzanimljivijih dešavanja karnevala, a ovaj običaj se održao do danas. Kako su osobe koje su izvodile ovaj „let” bile prerušene u anđela, događaj je nazvan Anđeoski let.

Nakon nesreće koja se dogodila 1759. godine, kada je akrobata pao tokom izvođenja Anđeoskog leta, ovaj običaj je promenjen.
Uvedena je tradicija spuštanja drvenih golubova, ispunjenih konfetama i cvećem, koje se posipaju po posetiocima. Godine 2001. tradicija spuštanja akrobate je ponovo vraćena.

Poslednji dan karnevala

Poslednji dan karnevala Mlečani su posebno slavili, jer to su bili poslednji sati slobode, pre nego što se vrate svojim životima. Slavlje se odvijalo na trgu Svetog Marka, kao i u sporednim ulicama, palile su se baklje po celom gradu, ljudi su igrali, pevali, veselili se. Zvona crkve San Francesco della Vigna, označila bi kraj karnevala i početak velikog posta.

Ulice, trgovi, kanali i mostovi Venecije su i ove zime bili prerušeni u maštovite venecijanske maske i kostime. Ceo grad plesao je u ritmu karnevalskih svečanosti. The Grand Theatre, velika pozornica na trgu Svetog Marka, tradicionalno je bila mesto centralnih dešavanja, raznovrsnih predstava, koreografskih i muzičkih priredbi.

Svečana ceremonija otvaranja festivala La Festa Veneziana održana je 31. januara, a čuvena brodska parada po kanalu Grande počela je dan kasnije. Na trgu Svetog Marka u periodu od 7. do 17. februara održano je takmičenje za najbolji kostim karnevala.

8. februar bio je rezervisan za tradicionalno dešavanje, Volo dell’Angelo / Let Anđela. Samo dan ranije, održan je Festa delle Marie, dešavanje na kome se bira 12 devojaka u spomen na mletačke duždeve koji su jednom godišnje birali 12 lepih, ali skromnih devojaka i nagrađivali ih draguljima i haljinama.

Organizatori su za ovogodišnje ekskluzivne svečanosti, za koje je cene karata dostizala i do više stotina eura, najavljivali pregršt interesantnih događaja od kojih se, već po tradiciji, izdvojio veliki glamurozni bal pod maskama za dan zaljubljenih – The Saint Valentine’s Masquerade Ball.

Ovogodišnji bal za Dan zaljubljenih održan je u Venecijanskoj palati smeštenoj na prelepom Grand kanalu. Domaćin ove maskarade, bio je niko drugi do Kazanova, sa svojom pratnjom iz čuvene predstave Commedia del’ Arte.

Domaćini, obučeni u raskošne venecijanske kostime, uz muziku i atmosferu raskošne palate, dočarali su ovaj praznik svim posetiocima. Svi gosti ovog prekrasnog bala pod maskama imali su privilegiju da uživaju u palati u kojoj se već stotinama godina organizuju maskarade.

Venecija je i ove godine raznovrsnim programom opravdala očekivanja mnogobrojnih turista, koji su svoja lica krili iza šarenolikih maski i raskošnih kostima.

Karnevalska atmosfera vladala je venecijanskim ulicama i trgovima.