„Streaming“ tehnologija je mnogo starija nego što mislimo. Davne 1920. godine prva streaming platforma – Muzak, pre nego što je uopšte izmišljen kompjuter, korišćena je uz slične audio sisteme za kontinuirano puštanje muzike. Ali, danas se prenos uživo, pre svega povezuje sa korišćenjem interneta.

Livestream predstavlja tehnologiju koja uživo prenosi neki sadržaj do svog korisnika putem Smart telefona ili kompjutera uz pomoć interneta, a najčešće se radio o audio ili video formatu. Ono što je karakteristično za sam streaming jeste to da se podaci prenose kontinuirano što krajnjem korisniku omogućava da odmah počne da sluša i / ili gleda sadržaje u realnom vremenu, popularno zvano „real time“. Prvi livestream na svetu imao je „garažni bend“ Severe Tire Damage još 1993. godine. Oni su zapravo uživo prenosili svoj koncert Xerox PARC putem interneta. Dve godine kasnije je prvi put emitovana bejzbol utakmica, a za to je bio zadužen sajt Real Networks. Ipak, prvi kontinuirani regularni streaming pripisuje se World magazinu, koji je ovo i zvanično lansirao 1995. godine, te se ona uzima za prekretnicu. Ovaj magazin je bio prvi koji je puštao online muziku, ali ne uživo (livestreaming) već nasnimljenu. Ovaj prvi pokušaj bio je usmeren ka audio sadržajima jer za to nije potrebno toliko tehničkih stvari kao za video sadržaje, što je rešeno omogućavanjem bržim internet konekcijama. Streaming radio zapravo predstavlja pionira u komercijalnom streaming-u.

Međutim, pre toga, i video streaming imao je svoje početke još 90-tih godina prošlog veka.
Prvi video broadcast (prenos) desio se 1996., a u pitanju je bio Tibetian Freedom koncert.
Čak ga je i američki predsednik Bil Klinton koristio za događaje koji su organizovani u opštinama. Ubrzo nakon toga, kada je 2005. godine osnovan Youtube, ovo je
postalo posebno popularno.

Danas se termin „live streaming“ često upotrebljava u pogrešnom kontekstu. Najbolji primer za to jeste korišćenje Youtube-a i Netflix-a, kao i mnogih drugih komercijalnih streaming izvora, što predstavlja streaming „na zahtev“. Ovde korisnici mogu slušati i gledati sadržaje koji sami odaberu, dok je „live streaming“ moguć samo i isključivo u tom trenutku, u realnom vremenu tj. u trenutku samog dešavanja. U tom smislu, moguć je samo ukoliko na događaju postoje video kamere i mikrofoni.

Korišćenje Livestreaming-a na društvenim mrežama postao je deo marketing strategija velikih kompanija. Pitate se zašto? Između ostalog zbog toga što se opcija Live video sve češće koristi u komunikaciji sa ciljnom grupom. Pokazalo se kao odličan i učinkovit
način da se publika pozove na interakciju. Time što se kompanije odlučuju na ovo, sa svojim konzumentima grade čvrstu vezu i stvaraju osećaj da su za svoje potrošače stalno
dostupni.

Ova tehnologija se danas često koristi u organizaciji najrazličitijih događaja. Sigurno ste se nekada našli u situaciji da biste želeli da odete na neki koncert, ali su karte rasprodate, treba da prisustvujete važnom sastanku, ali on je na drugom kontinentu, pozvani ste da budete govornik na nekom panelu, ali ne možete da izađete sa posla jer imate previše stvari koje treba da uradite. Sve ovo je danas rešivo upravo zahvaljujući opciji „live streaming-a“.
Veliki broj organizatora događaja okrenuo se upotrebi ovog jednostavnog i danas svima dostupnog alata u savremenoj i modernoj komunikacji. Razlozi su višestruki: događaj je
atraktivniji jer ga prati veći broj ljudi, ne zahteva fizičko prusutvo, a moguće je pratiti ga putem bilo kog smart uređaja (svako od nas poseduje barem jedan ☺) ili kompjutera. Sve što vam je potrebno je internet konekcija!

Kao što smo već napomenuli, za prenos uživo, naravno, potrebne su video kamere. Nove generacije video kamera, tzv. 360 video kamere, koje omogućavaju da doslovno budete u virtuelnoj realnosti. Ono što njih razlikuje od ostalih, starijih modela, jeste činjenica da sve što se dešava, radi i o čemu se govori na događaju možete videti uz utisak da ste zaista tamo i prisutni. Postavljaju se u prostoriji u kojoj se događaj odvija, a kamerama koje su postavljene na sve četiri strane, gledaocima daje mogućnost da bukvalno „prošetaju“ kroz prostor i „gledaju“ kao da su prisutni i okreću glavu levo-desno-gore-dole. Impresivno, složićete se…

Ukoliko se kamere postave u najbolji mogući ugao koji je u tom trenutku na raspolaganju, gledaoci će imati veći pregled celokupnog događaja. Tako da će zapravo, videti onoliko
koliko im vi dozvolite. Idelano je da bude na mestu na kom je najveća preglednost i gde je najveća akcija. Nekada to može biti i sredina prostorije, ali ukoliko vaš događaj ima nekoliko delova koji se istovremeno odvijaju, može se postaviti više kamera koje će prenositi šta se pojedinačno dešava u svakom delu. Ovo će gledaocima omogućiti da sami izaberu koji deo događaja žele da prate.

Ali, koliko god ovo zvučalo atraktivno (kao što neosporno i jeste! ☺) dajemo vam savet: upotreba više kamera zahteva više video upload- ova, što može otežati pristup sadržajima onim koji žele da prate. Istini na volju, 360° video tehnologija je još uvek relativno nov fenomen koji je tek u poslednje vreme počeo da ima širu primenu, te su takve vrste kamera trenutno skuplje. Ali svakako, ukoliko imate sredstava ovo može biti odlična prilika za event menadžere u pomeranju granica kada je organizacija događaja u pitanju.

Međutim, razvojem tehnologija, kao „light“ opcije danas postoje i jeftiniji načini da se deo nekog događaja, obraćanja, atmosfere isprati uživo, pa u tu svrhu ne može da se ne spomene relativno nova LIVE opcija Facebook društvene mreže. Pomoću nje, jednostavnim snimanjem kamerom smart telefona, moguće je uživo preneti pratiocima određene konferencije, promocije i slično, deo atmosfere i ključnih trenutaka sa događaja. Druga jeftinija opcija livestreaming-a je Instagram Live video koja je svetu predstavljenja krajem novembra meseca prošle godine. Ovo je deo Instagram Stories-a, koji je lansiran u avgustu 2016. godine i danas ga svakodnevno koristi oko 100 miliona ljudi.

Mana Instagram Live videa jeste ta što samo može biti pregledan u realnom vremenu. Dakle, nakon što se završi tzv. „broadcast“, ili prenos podataka, snimak nije moguće ponovo pregledati. Korišćenje Livestreaming-a na društvenim mrežama postao je deo marketing strategija velikih kompanija. Pitate se zašto? Između ostalog zbog toga što se opcija Live video sve češće koristi u komunikaciji sa ciljnom grupom. Pokazalo se kao odličan i učinkovit način da se publika pozove na interakciju. Time što se kompanije odlučuju na ovo, sa svojim konzumentima grade čvrstu vezu i stvaraju osećaj da su za svoje potrošače stalno dostupni.

Kada se sve uzme u obzir, današnji korisnik i učesnik nekog događaja očekuje da sve informacije i mogućnosti ima onlajn, a makar deo sadržaja putem prenosa uživo. A ovaj trend će u budućnosti samo rasti.