Ukoliko do sada niste bili u prilici da čujete za termin „Augmented Reality“, sva je prilika da ćete se u skorijoj budućnosti sve češće susretati sa njim.

Augmented Reality (AR) u slobodnom prevodu predstavlja izmenjenu realnost,
proširenu stvarnost takoreći. Zapravo, da budemo precizniji u objašnjenju, to je stvaran, realan svet koji je proširen kompjuterskim podacima i / ili objektima – zvukom i / ili grafikom. U stvari, vi ste se već nebrojeno puta susreli sa ovom vrstom realnosti, ali možda niste znali da se o njoj radi. Primenjuje se u umetnosti, gejming industriji, arhitekturi, svakodnevnom životu, idustrijskom dizajnu, medicini, navigaciji, auto industriji, arheologiji… I na televiziji! Svaki put kada gledate vremensku prognozu, upravo ona karta sa vremenskim prilikama ispred koje voditelj priča i pokazuje predstavlja proširenu stvarnost o kojoj je ovde reč.

AR vs. VR

Ona se ne treba mešati sa virtualnom realnosti jer se radi o dve potpuno različite stvari kojima je „realnost“ kao takva, samo zajednički imenilac. Razlike su dve: virtualna realnost Vas uvodi u sasvim novi svet koji se ne mora poklapati sa okruženjem u kom se trenutno nalazite – dok sedite u kancelariji na primer, može Vas „teleportovati“ u pustinju, muzej, na koncert…

Primena izmenjene stvarnosti na događajima je danas vrlo česta. Naročito u promotivne i marketinške svrhe, kao i za veće pobuđivanje interesovanja i uključivanje učesnika. Na sajmovima je vrlo popularna, pogotovo kada ste ograničeni prostorom.

Uzmimo za primer sajmove automobila gde je veliki broj posetilaca, izlagači su ograničeni protorom, a, prirodno, žele da prezentuju publici što veći broj svojih novih vozila. Kreativna upotreba izmenjene stvarnosti tada stupa na scenu. U kombinaciji sa tablet uređajima i aplikacijom koja je za tu priliku specijalno pravljena, kompanija VW je publici priredila nezboravno iskustvo. Šta su uradili? Ispred posetioca je bio postavljen štampani katalog VW automobila. Bilo je potrebno da samo bilo koji „smart“ uređaj prinesu fotografiji automobila iz kataloga i mogli su da vide to, ili neko drugo, vozilo „projektovano“ pred njima. Izgledalo je kao da taj automobil lebdi iznad kataloga. Povećavanjem se moglo doći do njegove stvarne veličine, mogli su se videti svi spoljašnji i unutrašnji detalji, čak i da pregledaju vozilo u svim bojama u kojima se proizvodi.

Nešto slično je još 2013. godine uradila i kompanija IKEA. Svaki kupac je mogao da, dok lista njihov katalog proizvoda, vidi taj proizvod u 3D varijanti, ali su Šveđani otišli još jedan korak dalje. Naime, uz određenu aplikaciju koju su korisnici mogli da instaliraju na svoje pametne uređaje, mogli su da kada dođu svojoj kući, tačno vide da li bi im se, npr., sofa uklapala u prostor i kako bi izgledala na određenom mestu.

Jedna od najpoznatijih kompanija u auto industriji, BMW, u novim modelima svojih automobila ima posebnu vrstu pomoći vozačima koja je zasnovana upravo na izmenjenoj realnosti, tzv. heads – up display. Dok vozite, na tom posebnom displeju, na prednjem staklu vozila, pokazuje se brzina kojom idete, ograničenja, zastoji, navigacija itd., u zavisnosti od toga koja Vam je vrsta informacija potrebna u tom momentu.

Kompanija Coca-Cola je pred kraj decembra 2014. godine uradila svoj prvi događaj u Indiji zasnovan na izmenjenoj realnosti pod nazivom „Podeli više sreće“ u jednom tržnom centru. Pomoću besplatne aplikacije koja je svima bila dostupna, svako ko je želeo mogao je da na svom mobilnom telefonu upali kameru u “selfie” modu. Tada bi se automatski na velikom displeju ispred njih pojavljivao Deda Mraz, ali sa licem osobe korisnika, i imitirao pokrete koji bi mu korisnik zadao.

Za pet dana, koliko je to trajalo, bilo je preko 10.000 kupaca, prodato je više od 2.100 Coca-Cola flašica na jednom mestu i bilo je preko 2.250 posetilaca koji su učestvovali u ovoj interaktivnoj kampanji izmenjene stvarnosti. Ovo je i dalje najveći događaj ovog tipa u Indiji ikad održan.

Kada je izmenjena stvarnost počela da se vrtoglavo razvija, kao što ste verovatno čuli, Google je konstruisao posebnu vrstu naočara koja se koristi u te svrhe. Izgledaju kao obične naočare za vid, lako se spakuju, ne zauzimaju puno mesta i imaju providna stakla.
Njima je, između ostalog, moguće fotografisati i praviti video zapise.

Možete ih koristiti i kao neku vrstu navigacije, one će Vas uputiti do najbližeg kafea, dovesti u traženi restoran, pokazati gde su gužve u delu grada u kom se krećete, a čak možete i dobiti informacije ili odgovore na pitanje jednostavnom metodom – tako što ćete ih upaliti, staviti na oči i razgovarati sa njima. Šalju i poruke tekstualne prirode umesto Vas! Uprkos svemu ovome, njihovo lansiranje koje je bilo zakazano za 2014. godinu, moralo je biti pomereno jer je bilo dosta kritika. Odvraćanje pažnje, recimo. U Zapadnoj
Virdžiniji u SAD-u, postojao je predlog zakona da se zabrani njihovo korišćenje za vreme vožnje.

Sve ovo zvuči zaista WOW. Zvuči kao da je samo mašta granica. Ali zapitajmo se koje su slabosti i ograničenja. Svakako, tu je momenat sigurnosti koji uvek treba staviti na prvo mesto. Pogotovo ako uzmemo u obzir korišćenje izmenjene realnosti u vožnji kolima ili u toku šetnje gradskim ulicama (ovde se misli na korišćenje Google naočara). Lako se može desiti da misli odlutaju. Projektovanje velikog broja slika u vidnom polju korisnika za vreme vožnje npr., može imati ozbiljne posledice.