Srpski
English
Zar ne želi svako da bude deo takvog tima?
Zar svaka kompanija ne želi da u svom sklopu ima takav tim?
Vrlo retko se takvi timovi prirodno oforme, oni prvenstveno moraju da se izgrade. Sistematski, pažljivo, da pojedinci prvo steknu poverenje jedni u druge, upoznaju se kroz razne aktivnosti, druženjem, deljenjem odgovornosti, rešavanjem zadataka, i postepeno stvaranjem svesti o tome koliko su snažniji, sigurniji i uspešniji kao deo uigranog i dobrog tima. U njemu je svaki uspeh pojedinca, automatski uspeh svih članova, celog tima, ali zato i svaki pogrešan korak ili proračun direktno utiče na sve ostale i čitav tim.
TIM – Grupa ljudi koja ulaže zajedničke napore da ostvari zajednički cilj. To je sinergija znanja i veština svih članova tima. U timu svi dobijaju, svi postižu više.
T – team
E – everyone
A – achieve
M – more
Svaki problem ili zadatak, ma koliko bio naizgled komplikovan i složen, se, ukoliko se raščlani na dovoljno manjih delova tj. zadataka, može rešiti. Upravo je to suština tima. Svaki član tima je zadužen za određene zadatke za koje je on specijalizovan i radi ih najbolje, i tako zajedno, članovi tima obavljaju i rešavaju neki složen zadatak ili omogućavaju funkcionisanje određene strukturalne celine u okviru neke organizacije. Treba napomenuti da, savršeno obavljanje posla pojedinca u okviru tima, znači vrlo malo ako ostali članovi ne odrađuju svoj deo posla profesionalno i sa odgovornošću, jer je u tom slučaju samo delić ukupnog cilja i zadatka obavljen, što nije dovoljno za pozitivno poslovanje, a odrađivanje posla u roku i proaktivno razmišljanje i delovanje su nemogući. U tom slučaju, u današnjim oštrim uslovima, konkurencija će mnogo lakše napraviti mesta za sebe na tržištu.
Vrhunski timovi su oni koji naprave razliku.
Tim bilding aktivnosti predstavljaju alat pomoću koga se zaposleni okupljaju, učvršćuju se njihovi odnosi, podiže se stepen motivacije i privrženosti organizaciji, smanjuju se interpersonalni konflikti na poslu i povećava produktivnost… Jednom rečju, planiraju se i izgradjuju timovi i razvija timski duh.
Izgradnji timova je, kao što je napomenuto, potrebno pristupiti planski, na strateškom nivou kompanije.
Koncept četvoroetapnog modela izgradnje tima je originalno predložio još B.NJ.Tuchman 1965. godine, koji je identifikovao četiri faze kroz koje prolaze svi timovi u toku svoje transformacije ka efikasnom radnom timu.
Faze formiranja tima*:
1. Formiranje tima [Forming]
2. Pobunjivanje tima [Storming]
3. Normiranje tima [Norming]
4. Delovanje tima [Performing]
Danas ovaj model uživa široku primenu u svetu, kao moćan model za planiranje razvoja tima. On je najčešće polazna tačka za identifikovanje kritičnih faktora uspeha, potrebnih profila veština, i razvoja članova tima.
Na početku formiranje tima, neophodan je stil upravljanja direktivama i naredbama, dok u dostizanju zrelosti tima, tim postaje samoupravljiv, i vođenje tima dobija sekundarnu ulogu.
U fazi formiranje tima ključni članovi tima definišu misiju tima. Komunikacija teče uglavnom u jednom smeru, od projektovanog vođe tima (project menadžer), top menadžmenta ka članovima tima. U ovom momentu, ovo i nije pravi tim, već grupa -kolekcija ljudi sa različitim prethodnim iskustvima, znanjima i stavovima. Sukobi, nesporazumi i zbrka u podeli uloga je visoka u ovoj fazi, dok su poverenje članova jednih u druge, posvećenost i respekt veoma niski. Ova faza zahteva vođstvo koje obezbeđuje jasne direktive, vođstvo, deljenje vizije sa članovima tima, i jak nadzor.
U fazi pobuna tima tim je praktično formiran, članovi tima sve bolje shvataju svoje zadatke, dužnosti i obaveze, kao i ulogu ostalih članova tima i međusobne relacije među članovima. Učesnici sagledavaju proces funkcionisanja tima i daju sopstvene sugestije za poboljšanje funkcionisanja. Sve više, članovi tima stiču sposobnost za samonadzor i upravljanje. Članovi tima generišu norme funkcionisanja. U toku uigravanja tima u ovoj fazi i dalje su prisutni nervoza i napetost, nesnalaženje pojedinaca, a međusobno poverenje je još uvek nisko, ali raste vremenom, kao i posvećenost onih koji nalaze svoje mesto u timu. U ovoj fazi, vođa tima mora povesti mnogo računa o ljudskim aspektima funkcionisanja tima – izboriti se sa konfliktima u timu, načinima interakcije članova tima, obezbeđenjem povratnih informacija od članova tima, izgradnji poverenja i saradnje među članovima tima, itd.
U fazi normiranje tima članovi tima počinju da se osećaju udobno na svojim mestima u timu. Razumeju svoju ulogu i zadatke, kao i ulogu ostalih članova i dobro funkcionišu kao članovi tima. Tim kao celina se objedinjuje, i prilagođava svome okruženju. Poverenje među članovima, poštovanje ostalih članova i posvećenost ostvarenju ciljeva tima jača u ovoj fazi, kao i komunikacija među članovima i komunikacija tima sa okruženjem. Menadžeri i vođa tima sve više svoja ovlašćenja prepuštaju članovima tima koji postaju sposobni za samostalno donošenje odluka na bazi sopstvene ekspertize. Vođa tima i dalje mora voditi računa o međuljudskim odnosima u timu, njegovoj integraciji, jačanju poverenja među članovima tima i okruženja prema timu, merenju performansi tima i ostvarenju zadatih ciljeva.
Konačno, u fazi delovanje tima tim je visoko ujedinjen i svi članovi su posvećeni postizanju ciljeva tima. Tim postaje “samoupravljiv”, odnosno postiže sposobnost funkcionisanja bez direktnog upravljanja i nadzora. Vođstvo tima je zasnovano na poverenju, poštovanju, i kredibilitetu. Potreba za spoljnim nadzorom i supervizijom su minimalni. Ova faza najkraće traje.
