Čist hedonizam je prilika u kome su sva čula opuštena i sto posto usmerena ka zadovoljstvu koje tom prilikom osećamo. Obično traje kratko, ali nas dugo ispunjava energijom i poletom.

Hedonizam se uglavnom doživljava kao privilegija bogatih. Kroz globalne medije, putem kojih se najviše utiče na životni stil kojem se teži, postali smo opterećeni statusnim simbolima. Često se, pogrešno, posedovanje statusnih simbola povezuje sa hedonizmom. Tačno je da ljudi većih materijalnih mogućnosti prosto mogu sebi da obezbede više prilika za uživanje. Ali, takođe je tačno da ima bogatih koje ne umeju istinski da uživaju u onome što bi mogli sebi da priušte, kao i da postoje i ljudi ne tako dubokog džepa, koji, naprotiv, tačno znaju šta ih ispunjava i uspevaju da uživaju u tome.

Hedonizam se definiše kao težnja za zadovoljstvom koje je samo po sebi svrha. Može se reći da je i poenta života. Na prvi pogled, zvuči površno. Ipak, ako razmislimo, sve sto radimo može da se svede na zadovoljenje sopstvenog ega i čula.

Kada je reč o zadovoljstvu, svima prvo padne na pamet fizičko uživanje i opuštanje, gde neminovno zamišljamo neki wellness i spa momenat, ili uživanje u vrhunskom vinu sa voljenom osobom uz kamin ili zvezdano nebo. Muzika, ples i fizička aktivnost mnogima pružaju osećaj ispunjenosti. Ili dobar film u atmosferi toplog doma, društva i kokica. Opuštajuću kafu sa prijateljima ili šoping treba podvesti pod kategoriju aktivnosti sa isceliteljskim dejstvom.

Kompanije koje se bave svojim zaposlenima, često poklanjaju vaučere za spa tretmane, fitness klubove, večere u restoranima.
Sa druge strane, saznanje da smo svojim radom doprineli i uspešno odradili nešto na poslu, bilo da je to uspostavljanje dobrog kontakta, realizacija projekta ili naučno otkriće koje će imati značaj za čovečanstvo, pruža nemerljiv osećaj zadovoljstva, ponosa i svrshishodnosti. Ako toga nismo bili svesni ranije, onda u tom trenutku shvatimo da se požrtvovanost, trud, vreme i rad, koje smo uložili, isplatilo zbog dragocenog osećaja koje tad osetimo.

Na kraju krajeva, svi volimo uspehe na bilo kom polju, iz razloga zadovoljstva koje nam ono obezbeđuje.

Nekada je pohvala nadređenog ili kolega veća satisfakcija od svega ostalog. Kolege će ceniti ako uskočimo umesto njih ako zatreba, nadređeni će izlaziti u susret kada primete našu preduzimljivost i lojalnost.

Možemo i da postavimo sami sebi cilj, da pošto završimo neki zahtevan projekat, častimo sebe nečim što priželjkujemo. Na kraju krajeva, boca vina i zvezdano nebo uvek može da se priušti. Prijatelji ne naplaćuju kada nas nasmeju uz kaficu nakon posla.

Neki smatraju da je hedonizam privilegija bogatih. Rekla bih, bogatih duhom.

M.M.