O Exitu se sve više priča kao o turističkom proizvodu, dok je ranije kulturološki značaj bio u prvom planu, zašto je to tako?

Exit je nastao iz želje jedne mlade generacije da nadoknadi sve što nam je politika oduzela tokom 90-ih godina. Za razliku od drugih komunističkih država, bivša Jugoslavija je u kulturološkom smislu bila u stalnom koraku sa svetom. Mi smo slušali sličnu muziku kao naši vršnjaci na Zapadu, imali smo MTV, veći koncerti su se organizovali u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani. Onda su došle 90-e i sve je nestalo. Osim nastupa grupe Prodigy i jos nekoliko drugih koncerata, 10 godina smo bili izolovani od ostatka sveta,  ipak, naša velika prednost bila je svest o tome da je to što nam nedostaje upravo normalan život. Iz tog razloga  je, nakon 5. oktobra, Exit jednostavno morao da se desi,  iz tog razloga je energija na festivalu bila toliko fenomenalna. Publika je želela da konzumira sve i odmah. Izvođači su bili  impresionirani. Svoje impresije prenosili su dalje u svojim krugovima,  kolegama muzičarima, menadžerima, novinarima… I svake godine, upravo zbog te energije,  dolazili su značajniji izvođači. Neću preterati ako kažem da nije bilo Exit-a, da bi verovatno i koncerti Stonsa, R.C.H.P, R.E.M, Madone i drugih se desili ili nekoliko godina kasnije ili  verovatnije, u nekom drugom gradu u regionu!
Međutim, nakon održanih gore pomenutih koncerata, osim Depeche Mode i U2, ostalo je malo velikih bendova (još uvek aktivnih) koji Srbiju nisu posetili. Tako da,  može se reći da je ta osnovna, kulturološka misija Exit-a “nadoknade” za izgubljene godine izvršena i da je prva faza njegovog razvoja završena. Sada se moramo zapitati po čemu Exit najviše doprinosi društvu. Naravno, Exit  ne prestaje da nosi kulturološki značaj. Međutim, činjenica je da je sada turistički aspekt taj kojim Exit najviše ekonomski doprinosi našem društvu, tako da se može reći da su kulturološki i turistički aspekti sada ravnopravni. Naime, svake godine Exit poseti preko 30.000 inostranih posetilaca, od Australije do Kanade, koji godišnje u Srbiji potroše preko 10 miliona eura. Marketinška vrednost, u smislu poboljšanja imidža zemlje je nekoliko puta veća. Takođe, potencijal za širenje turizma i poboljšanje imidža Srbije posredstvom Exit-a su još veći i to nameravamo da iskoristimo u narednom periodu.

Vi ste ovaj trend prepoznali, pa je Exit formirao poseban turistički sektor?

Tako je, pre dve godine formiran je poseban turistički sektor Exit festivala, koji ima jedan jedini cilj, a to je da pruži najbolju moguću uslugu domaćim i stranim turistima. Čini mi se da smo mi jedini kulturni proizvod u Srbiji i regionu koji je razvio ovu delatnost. Napravili smo poseban turistički web portal – www.exittrip.org, organizujemo turistima prevoz sa svih aerodroma u okruženju, a u planu su i avio letovi iz Londona za sledeću godinu. Zatim, preko sajta posetioci mogu da bukiraju i smeštaj, da se upoznaju sa ponudom novosadskih lokala, saznaju više o Novom Sadu. Pokrenuli smo i projekat “The Best of Novi Sad”, tj. štampanu brošuru sa najboljim novosadskim restoranima, kafićima, prodavnicama, taxi udruženjima, itd. Posebno bih izdvojio da sve ove usluge posetioci mogu da plate iz svojih domova, elektronski, po čemu smo takođe jedinstveni u Srbiji, dok se ta opcija u svetu podrazumeva i očekuje. Cilj ove ideje je da turisti u Novom Sadu i Srbiji ostanu duže vremena i potroše više novca u našoj zemlji.

Na nedavno održanom regionalnom Media festivalu u Rovinju najavljena je kulturno-turistička saradnja Exit-a i najboljeg hrvatskog kluba Papaje, možete li za SEEbtm magazin reći malo više o tome?

Exit, kao najznačajnija kulturno-turistička destinacija regiona,  pokrenuo je projekat povezivanja svih atraktivnih lokacija u Jugoistočnoj Evropi. To je, ujedno u skladu sa osnovama na kojima je Exit nastao, a to je saradnja mladih u regionu, zbog čega smo dobili međunarodnu podršku u svojim prvim godinama. Cilj nam je da region Balkana pozicioniramo kao jedan od najboljih na svetu za omladinski turizam. Klub Papaja, na plaži Zrće,  jedini je pored Exit-a iz regiona uspeo da se pozicionira na globalnoj mapi kao mesto na kome nastupaju najznačajniji svetski izvođači. Ostvo Pag zbog tog kluba već zovu “Jadranska Ibica”, a svake godine plažom Zrće prođe preko 250.000 turista. Bilo je logično da ovaj projekat povezivanja započnemo sa njima.

Možete li da nam objasnite šta ćete konkretno raditi?

Povezaćemo većinu ili sve postojeće manifestacije i zanimljive destinacije u regionu u jedinstven promotivno-turistički sistem. Konkretno, ponudićemo turističke aranžmane koji će u sebi sadržati sve najbolje što Balkan može da ponudi – Exit, hrvatsko i crnogorsko primorje, rafting, kite surf, Beograd kao metropolu zabave, Dubrovnik i mnogo toga drugog.

Da li mislite da će to biti atraktivno strancima?

Potpuno sam uveren da hoće. Šta više, mislim da će budućnost regiona u velikom delu biti u razvoju turizma. Kada poželi da poseti neku egzotičnu destinaciju, jednom Nemcu, Francuzu ili Englezu je daleko lakše da dođe na City break u Beograd ili Dubrovnik, jer ga do nas deli 2-3 sata leta, dok mu je praktično nemoguće da poseti bilo koju dalju destinaciju bez najmanje 10 slobodnih dana. Znamo da  ljudi na Zapadu nemaju mnogo slobodnog vremena, osim za letovanja i zimovanja, ali kraća putovanja od 3-4 dana su česta tokom cele godine. Čak i za duže boravke Balkan je potpuno konkurentan bilo kojoj destinaciji na svetu.

Mi ćemo npr. u jednom aranžmanu od 15 dana ponuditi jedan od najboljih svetskih festivala (Exit) i klubova (Papaya), jedno od najboljih primorja na svetu, zatim balkanski Njujork (Beograd), koji sve više postaje evropska metropola zabave, jedan od najlepših istorijskih gradova muzeja (Dubrovnik), i jednu od najboljih rafting i kite surf destinacija. Ovo je samo jedna od kombinacija, a biće ih još mnogo. Ne vidim mnogo područja u Evropi, pa i u svetu koji mogu da nam konkurišu, te sam siguran da ćemo uspeti da pozicioniramo Balkan kao Latinsku Ameriku Evrope u najboljem smislu te reči.

Na kakvu podršku računate?

Računamo da će sve države, gradovi i destinacije regiona prepoznati značaj ove inicijative i da će nas podržati. Računamo i na podršku Evrope! Prvi znakovi su ohrabrujući.

Da li već postoji interesovanje za “balkanske aranžmane” u inostranstvu?

Svakako! Engleske agencije sa kojima smo razvili dobro partnerstvo su potpuno stale iza projekta, a javljaju nam se agencije iz celog sveta, npr. čak i iz Brazila! Iskreno, prve godine ne očekujem da nas poseti million turista, smatram da je kao i za svaki posao potrebno 3-5 godina, pa očekujem da će tada i ova priča zaživeti u potpunosti!

Koji su vam naredni koraci?

Promocija na najznačajnijim turističkim sajmovima i muzičkim konferencijama u Berlinu, Londonu, Majamiju, Amsterdamu, Beogradu…