OTKRIĆE KAFE

Postoje razne priče o tome kako je kafa postala najomiljeniji napitak na svetu. Većina od njih se poziva na istorijske izvore, i svako bi po malo da bude genije koji je otkrio ovu magičnu biljku.

Zato je teško reći šta je istina, ali je lako izabrati legendu:

„Bio jednom jedan čoban, po imenu Kaldi. Ali ne običan čoban, nego čoban iz Etiopije!

Kafa je otkrivena u Etiopiji, pre nešto više od 1000 godina.  Priča (ili legenda) se vezuje sa pastira Kaldija koji je čuvajući svoje stado koza primetio da one ostaju duže budne nego inače. Odlučio je da ih posmatra i tom prilikom video da one svakog dana konzumiraju zanimljive crvene bobice iz okolnih grmova. Odlučio je i on da ih proba. Ispžio je bobice i pripremio sebi napitak jedinstvenog ukusa i dejstva. Oblast u Etiopiji gde je Kaldi živeo je Kaffa, po čemi je i ovaj jednistveni napitak i ova jedinstvena biljka danas dobila ime.

Biljka koju prati ovako zanimljiva priča jako brzo postaje nezaobilazna u paketu svakog trgovačkog putnika. Putuje preko Azije, Evrope, Severne, Centrale Amerike i početkom 18 veka dolazi do Brazila. Godina dolaska u Brazil je 1727 i ovo je jako značajna godina za kafu jer su tada napravljene prve plantaže kafe i na taj način stvoreni uslovi za industrijsku proizvodnju kafe. Početkom 20 veka kafa se vraća u Etiopiju ali sada kao industrijska biljka i i danas se značajne količine kafe proizvode u ovoj zemlji.

ESPRESO KAFA ŽIVI DVA MINUTA?

Savršeni espreso je onaj koji ima kompaktnu penu debljine dva do četiri milimetra, lešnik braon boje. Ako vam konobar posluži espreso kafu čija će se pena razbiti čim je promešate kašičicom, to znači da nešto nije u redu. Svetlana Božović, trener za pravljenje espresa u Donkafe-u napominje da takvu šoljicu kafe treba da odbijemo, bez griže savesti.

– Kuriozitet kada govorimo o espresu je u tome što se ta reč nigde u svetu ne prevodi. To je kafa za brzu pripremu i brzo ispijanje. Kažu da je život jednog espresa dva minuta jer toliko vremena prođe od momenta ekstrakcije do momenta ispijanja. Kada govorimo o karakteristikama espresa mislimo na kafu bez mleka, u maloj šoljici – kaže za „SEEbtm” Svetlana Božović, Trening menadžer i menadžer servisno-tehničkog sektora u „Donkafeu”.

Espreso ima tri karakteristike, a od ostalih kafa se razlikuje po peni.

– Po peni znamo da li je espreso dobar ili nije. Pena ima svoju definiciju, treba da bude kompaktna, od 2 do 4 milimetra debljine, lešnik braon boje. Šoljica mora da bude prekrivena penom koja ne sme da se razbije čak ni kada je mešamo kašičicom. To znači da je kafa dobra. Druga karakteristika espresa je izražena gustina, a treća aroma koja predstavlja spoj mirisa  ukusa. Za espreso kafu se kaže da ima izuzetno izraženu aromu – kaže Božović.

Za pripremu savršenog espresa potrebna je temperature vode koja mora da bude od 90 do 95 stepeni. Ona utiče na penu jer ako temperatura padne ispod 90 stepeni dobija se jako svetla pena, koja brzo nestaje, a kafa nema izraženu aromu. S druge strane, ako temperatura pređe 95 stepeni dobija se tamna pena koja brzo nestaje, a kafa ima opor i izgoreo ukus. Drugi neophodan uslov za savršeni espreso je pritisak koji mora da bude 9 bara, i gramaža kafe od 7 grama.

– Espreso se služi u porcelanskim šoljicama jer porcelan lako prima temperaturu koju dugo zadržava. Temperatura šoljice mora da bude od 35 do 40 stepeni. Ako je šoljica hladna, pena se brzo razbije a to utiče na aromu kafe – objašnjava Svetlana.

PRAVILO ČETIRI „M” ZA SAVRŠEN ESPRESO

Za savršeni espreso potrebna su četiri „M”.

– To su kvalitetna mešavina kafe, dobra mašina, mlin koji dobro radi, i manuel, odnosno ruka majstora. Svaki od ta četiri elementa učestvuje sa po 25 odsto, ali mislim da je ovaj četvrti faktor presudan. Često vam se događa da u jednom kafiću prepodne kafa bude dobra, a popodne loša. Nije se promenila ni mešavina kafe, ni mašina, već se promenio barista. Najbolja pohvala za jedan kafić je kad kažemo da u njega idemo jer tamo prave dobru kafu – kaže Svetlana Božović iz „Donkafea”.

MUZEJ KAFE – odličan INCENTIVE!
napravite svoju savršenu mešavinu  kafe

U Centru za posetioce u Doncafe fabrici možete da doživite pravu čaroliju pripremanja kafe. U muzeju TRAG U KAFI u Šimanovcima razgledajte starinske, ručne i kamene mlinove i pržionike, poslušajte priču o neobičnom istorijatu kafe i uživajte u filmu “Od plantaže do šoljice”.

Muzej kafe ‘Trag u kafi” povezan je pasarelom od magacina sirove kafe, preko pržionika, do mašina za njeno pakovanje. Iznad ovog prostora, na pasareli, postoji i soba za kaping, što je naziv za metod ocenjivanja kvaliteta i arome, a gde posetioci mogu i sami da naprave svoju mešavinu kafe koju će poneti. Tu prisustvuju, pre svega, procesu prženja, koji je jedan od najvažnijih tehnoloških procesa tokom koga se oslobađa više od hiljadu različitih aromatičnih jedinjenja. Mlevenje koje usledi posle prženja, takođe je zanimljiv proces. Radi se na četiri mlina, sa najefikasnijim sistemom prečišćavanja, a odatle se po zakonu gravitacije spušta u silose i odvodi do mašina za pakovanje. Posetioci kažu da im je najveće iznenađenje gotovo potpuna automatizacija postupka proizvodnje kafe. Istovremeno, saznaju da je to i najbolji način da se očuva aroma koja se dobija u procesu prženja i koja kafu čini jedinstvenim napitkom.

U Muzeju mogu da se vide eksponati starih mlinova i pržionika, o kojima posetioci dobijaju stručna objašnjenja fabričkih tehnologa koji su preuzeli i ulogu kustosa.

Muzej kafe ne postoji u okruženju, a ideja o otvaranju je nastala kao trend da se prikaže sam proces proizvodnje, ali i da se sačuvaju tragovi prošlosti.