Gore navedeno postalo je moje pitanje od kako sam počela da se bavim Korporativno društvenom odgovornošću (Corporate Social Responsibility, CSR). Čula sam mnogo o zapadno-evropskim kompanijama koje su se obavezale CSR-om u Engleskoj, Nemačkoj, u SAD-u i Kanadi, čak i Aziji. Ali prostor jugoistočne Evrope uvek je bio nekako u senci. Uvek sam verovala da u ovom delu sveta imamo sposobnost da vrlo lako postanemo „zeleni“ i da to stvarno i praktikujemo.

Kako Thomas L. Friedman spominje u svojoj knjizi „Hot, Flat and Crowded“, i socijalizam i komunizam, jesu sistemi uzdržavanja koji su učili ljude da budu umereni u mnogim aspektima. Mnoge zemlje u jugoistočnoj Evropi navikle su na ovaj sistem i kao što mogu da vidim od mojih roditelja i njihovih roditelja, za njih je normalno da „štede“ na svemu i svačemu. Ali u isto vreme postoji mentalitet „Mogu da koristim i iskorišćavam razna dobra, jer mogu to da platim.“ I tu se pojavljuje problem.

Trenutno Evropska Unija raste, mnoge zemlje jugoistočne Evrope su se priključile Uniji i na taj način dobijaju podršku i pomoć iz fondova i putem stranih investicija. Turistička industrija takođe raste. Mnogi veliki lanci hotela kao što su Hilton, Sheraton, Holiday Inn, Marriott… vide profit u investiranju u nove zemlje članice.

Svi ovi brendovi doprinose povećanju kvaliteta u svakom aspektu, obzirom da prave snažniju  konkurenciju lokalnim hotelima i dobavljačima. Održivost je jedan od faktora za koje sam bila sigurna da će se naći na spisku, ali samo sam se razočarala. Nakon posete nekolicini različitih internet stranica, videla sam da ni jedan veliki hotelski lanac ne ističe pravila i principe održivosti za svoje ogranke u jugoistočnoj Evropi.

Išla sam dalje, posetila novi Holiday Inn u Sofiji, Bugarskoj, a nakon male ture ispostavilo se da praktikuju neke korisne „zelene” prakse, ali menadžer prodaje mi je rekao da njihovi klijenti retko traže to, obzirom da naziv brenda govori sam za sebe čak i u ovom aspektu.

Zato sam ga pitala: „Zašto ipak ne ističete zelenu politiku, makar samo za ovaj hotel, time preuzmete vođstvo i pokažete da ste različiti? Imate sve, ali ne koristite svu prednost toga.” Rekao je da je to dobra ideja, mada mi nikada nije odgovorio na mail u kome sam ga pitala za određenu listu akcija koje su uradili. Sada sam pomalo skeptična po tom pitanju.

U Grčkoj su stvari malo drugačije. Grčka je članica Evropske Unije već duže godina i oni su mnogo razvijeniji kada se radi o održivosti, u poređenju sa drugim zemljama jugoistočne Evrope (SEE-South East Europe). Veoma dobar primer su hoteli Creta Maris Convention and Golf Resort na Kritu.

Oni spadaju u 100 hotela koji su nagrađeni svetskim priznanjem organizacije TUI za ekološki doprinos, „TUI Umwelt Champion”, koje se dodeljuje za kontinuirano sprovođenje ekološke politike. TUI bazira svoju odluku na proučavanju ekološke politike i zaštite hotela na bilo kojoj destinaciji, kao i na upitnicima pomoću kojih klijenti koji odsedaju u hotelima ocenjuju ekološke aktivnosti koje su sprovedene tokom njihovog boravka.

Creta Maris bez pogovora zaslužuje nagradu – posed ima polje solarnih ploča koje snabdeva imovinu sa najmanje 30% energetskih potreba hotela.

Recikliranje je na mestu, kao i kompletna izmena svih sijalica onima koje štede struju, a koja je odavno učinjena.

Hotel takođe ima „Zeleni tim“ koji se sastoji od zaposlenih koji ulažu svoje vreme i trud da očiste razne površine oko hotela ili da pomognu lokalnoj zajednici na druge načine.

Druga praksa je program koji je ustanovljen kako bi se smanjilo korišćenje vode i energije za pranje veša, gde se čaršavi i peškiri menjaju samo na zahtev gostiju.

Još jedan napor je učinjen u cilju očuvanja energije, a to je već poznata magnetska ključaonica, pomoću koje se, jednom kada se izvadi ključ, struja u sobi automatski gasi. Hotel takođe ima sertifikat ISO 14001! Ali još uvek je teško saznati bez inspekcije da li se sve ove divne prakse zaista i upražnjavaju!

Dok sam s jedne strane pronašla mnoge nagrade slične TUI-evoj, od kojih su neke skrojene specijalno po meri zemalja u SEE, nisam mogla da pronađem lidere koji se jasno izdvajaju. Ako ste među onima koji takve mere planiraju, a potrebne su vam brze informacije, onda imate problem, pošto su ove informacije uglavnom poznate samo lokalnom stanovništvu, a nekada ni njima. Tako da, ako radite nešto što bi trebalo da se prepozna – podelite to sa drugima!

Promovišite i pokažite konkurenciji da, iako sa slabijom infrastrukturom od one koja postoji u JI Evropi, kao i u atmosferi koja ne podržava tek tako ekološke prakse, mi to ipak možemo da uradimo, i to vrlo dobro!