ČOKOLADA je oduvek bila inspiracija mnogim umetnicima, pesnicima, književnicima, asocijacija na detinjstvo, bezbrižnost, ali i strast i ljubav.  Film „Čokolada“ (Chocolate) sa glumicom Žilijet Binoš i glumcem Džoni Depom govori o univerzalnom jeziku sporazumevanja putem užitka u ukusu. Muzičkih numera inspirisanih čokoladom ima jako puno, neke od njih,  „Čokolada“ (Chocolate), pesma australijske, svetski poznate pevačice, Kajli Minog, ali i beogradske grupe Idoli („Ti Si Moja Čokolada“), zatim hrvatskog pevača Neno Belan & splitskog sastava Đavoli („Jagode i čokolada“), pevušimo skoro svakodnevno i čak i na taj način, čokolada nam se provlači u svakodnevnom životu. Kada želimo za trenutak pobegnemo  od stvarnosti i stresa, tu je uvek kockica čokolade, ili u novije vreme popularna,  masaža toplom čokoladom.  Čokolada kao poklon je uvek aktuelna, i kada želimo da pokažemo prefinjenost i stil, uvek je neobično i ekskluzivno pakovanje čokolade dobar izbor. U poslu, dok sedimo ispred računara, sa gomilom izveštaja i posla koji treba brzo da se završi, ništa nam neće instant podići preko potrebnu koncentraciju, kao štangla čokolade.

Istorija čokolade je duga i opširna, poput svih velikih priča koje su stvorile svet kakav danas poznajemo. Postoje arheološki dokazi da je pre 2600 godina u Olmeci kuvana čokoladna smesa, što čokoladu uvrštava među najstarije napitke poznate čoveku. Pripadnici ove drevne civilizacija verovali su da drvo kakaoca pripada bogovima, a da su njegovi plodovi dar bogova ljudima. Kasnije, u astečkoj kulturi, u magičnom kakaovom piću smelo je da uživa samo sveštenstvo i plemstvo. Po tadašnjem verovanju čokoladni napitak je ulivao mudrost i moć, pa je redovno bio korišćen i u religijskim ritualima. Ratnici su pre bitke takođe pili ovaj napitak, jer su verovali će im dati božansku snagu i izdržljivost. Vekovima kasnije, od božanskog ratničkog pića Evropljani će napraviti slatkiš, koji će promeniti tekovine moderne civilizacije.

Danas, jedno od obaveznih mesta za posetiti pri obilasku nekog grada, je sigurno muzej čokolade. Većina velikih metropola u svojoj turističkoj ponudi grada nudi i obilazak ovih muzeja. Ovde vam iznosimo listu pet najboljih muzeja čokolade širom sveta, koji će zadovoljiti i one najzahtevnije:

1. The Chocolate Museum, Keln, Nemačka

2. Musee les Secrets du Chocolat, Geispolsheim, Francuska

3. Pannys Amazing World of Chocolate, Viktorija, Kanada

4. Choco-Story Chocolate Museum, Briž, Belgija

5. Museu de la Xocolata, Barselona, Španija

Proizvodnja čokolade predstavlja fascinantan proces koji vas vodi preko impresivnih tropskih šuma do savremenih fabrika. Pretvaranje kakao semena u čokoladu zahteva dosta vremena, truda i umetnosti. Plod kakao drveta, oblika jajeta i težine oko 750 gr, sadrži oko 30-40 semenja. Semenje se sakuplja, stavlja na gomile na zemlji i prekriva listovima banane. Ovaj postupak se naziva fragmentacija i traje 2 do 3 dana, tokom čega se semenje okreće više puta. Potom se semenje odvaja od ljuske i suši u periodu od dve nedelje na suncu. Osušeno semenje se prebira pri čemu ono mora biti perfektno čisto. Zatim se semenje peče na temeraturi između 120 i 130 stepeni u periodu od 15 do 35 minuta. Zrna se dalje drobe, seju kroz sita i sortiraju po veličini a na taj način i odstranjuju ljuske. Izdrobljena zrna kakaoa se melju kroz žrvanj i pretvaraju u gustu masu a dalje putem hidrauličkog presovanja oslobađa od viška masnoće i pretvara u kakao prašak. Količina masnoće u kakao zrnu je 54% a njenim odvajanjem se dobijaju sorte čokolade sa nižim procentom masnoće a takođe i u sam kakao prašak po potrebi dodaje isceđena masnoća poznatija pod imenom kakao puter. Tako pripremljena masa se još jednom čisti od krupniih kakao delova na specijalnom aparatu koji se ogromnom brzinom cilindrično obrće. Nadalje se u kakao prašak dodaju sastojci u zavisnosti od recepata a najčešće su to šećer, mleko, kakao puter, vanila itd. Dobijena čista masa se zagreva na temperaturi od 32 C a zatim postepeno kontrolisano hladi. U zavisnosti od količine mase kakao praška čokolada može biti tamna i sadrži 60-80% kakao praha, polutamna sa 50% i mlečna sa 30% kakao praha.

Originalnu interaktivnu aplikaciju o pravljenju čokolade koju je razvio The Field Museum iz Čikaga, možete pogledati na sledećem linku

http://archive.fieldmuseum.org/chocolate/making.html

MEDICINA I ČOKOLADA

Večita dilema ljubitelja čokolade, da li je ona samo uzročnik gojaznosti ili ima i svoje dobre strane. Da li je medicina, u traženju izgovora za konzumiranje ove fantastične poslastice, otišla dovoljno daleko da dokaže da je čokolada zapravo zdrava?

Neka od istraživanja su dokazala da svakodnevno umereno komzumiranje čokolade (7,4 grama dnevno) smanjuje opasnost od moždanih napada za 48 odsto, a infarkta miokarda za 27 odsto. Naime, nemačko istraživanje sprovedeno na 20.000 osoba, sprovođeno osam godina, pokazalo je i da bi efekat mogao da bude veći ukoliko bi se konzumiralo 10 grama, pa čak i 20 grama čokolade dnevno. Naučnici su naveli da se smanjenje opasnosti od srčanih i moždanih udara vezuje za snižavanje krvnog pritiska kod konzumenata čokolade, namirnice bogate veoma korisnim antioksidansima “polifenolima” kojima pre svega obiluje crna čokolada bogata kakaom.

Još neka od novih saznanja su da kakao sadrži antibakterijske spojeve koji usporavaju kvarenje zuba, da čokolada deluje kao odlično sredstvo za smirenje, da je čokolada posebno bogata mineralima, fosforom, magnezijom, gvožđem, cinkom, a takođe sadrži niz vitamina B grupe, vitamina E i beta karotina.

Čokolada sadrži elemente koji podstiču oslobađanje serotonina i dopamina u mozgu, odnosno neurotrasmitera koji stvaraju osećaj zadovoljstva. Alkaloid teobromin i kafein, sadržani u čokoladi, ne samo da vraćaju dobro raspoloženje, već i zatežu kožu. U kremama za lice i maskama za negu kriju se ekstrakti čokolade, pre svega zbog antioksidativnog dejstva polipenola koji veže slobodne radikale nastale kao posledica UV zračenja ili nikotina i tako štiti kožu. Osim toga, jedna studija dokazuje da on poboljšava strukturu kože i može da sačuva hidratantnost.

I u odnosu na konstantnu dilemu za i protiv čokolade, naučnici su ipak došli do sledećeg jednostavnog zakljuka: Jedete li čokoladu tri puta mesečno (znači, svaki 10. dan), živećete najmanje jednu godinu duže od onih koji nisu ljubitelji čokolade.