Danas ne možemo zamisliti funkcionisanje bez savremenih načina komunikacije. Ona nam olakšava život, omogućava da završavamo posao brže i da budemo u kontaktu sa ljudima iz celog sveta u istom trenutku.
Dobar deo poslovne komunikacije se vrši preko telefona, putem e-maila, poštom, biltenima, putem internet stranica kompanija, intraneta i interneta, VoIP-a, Skype-a, video-konferencija i sl. Oni su otvorili marketinške mogućnosti i učinili B2B marketing i partnerstva mnogo delotvornijim.
Ipak, koliko god bili sjajni, oni ne mogu u potpunosti da zamene sastanak licem u lice i najčešći razlog za održavanje poslovnih sastanaka je upravo to. Povod za diskusiju može biti nova ideja, nova šansa, problem, razmena i sakupljanje ideja, donošenje odluke o nečemu i još mnogo toga.
Diskutovanje o nečemu licem u lice nam omogućava ne samo da čujemo o čemu se razgovara, već i da vidimo oči sagovornika, njegov/njen govor tela, kakve utiske i osećanja ima o temi razgovora. Posmatranje i proučavanje govora tela i mišića lica je veoma važno zato što nam omogućava da čitamo reakcije sagovornika na ono što govorimo, kao i šta stvarno misle o onome o čemu oni govore.
Samo 7% komunikacije čini govor. Ostalih 93% čini glas (38%) i govor tela (55%). Ova činjenica dovodi do zaključka da, iako je lako saopštavati brojke i činjenice putem e-maila, pisma ili telefona, prava diskusija i pregovaranje daju najbolje rezultate kada možete da vidite šta glas i telo sagovornika govore o temi diskusije.
Susreti se javljaju u svim oblicima i veličinama, od improvizovanog ćaskanja u hodnicima, preko nedeljnih sastanaka i godišnjih konferencija. Sve vrste susreta imaju veoma važnu ulogu u biznisu, tako da određeni deo poslovanja treba da bude usmeren na njihovo planiranje, realizaciju i na evaluaciju rezultata nakon svakog od njih.