Srbija je zvanično proglašena za domaćina 71. godišnjeg sastanka Međunarodnog udruženja elektrohemičara – ISE. Ovaj petodnevni skup biće održan u septembru 2020. godine u glavnom gradu Srbije, u Beogradu.

Organizovanje ovog skupa ima veliki značaj za srpsku elektrohemiju i za vraćanje ugleda „Beogradske škole elektrohemije” koja je dugi niz godina bila jedna od najznačajnijih u svetu.

Kandidatura za ovaj prestižni događaj, koji okuplja više od 1.500 članova asocijacije iz celog sveta, podneta je od strane Elektrohemijske sekcije Srpskog hemijskog društva, na inicijativu i uz zalaganje nacionalnog predstavnika Srbije u ISE, Dr Alek­sa­ndra Dekanskog, naučnog savetnika IHTM-a.

Ovom prilikom imali smo čast da popričamo sa Dr Dekanskim na temu 71. godišnjeg sastanka ISE 2020. godine.

O ugledu srpske elektrohemije, problemima sa kojima se susreće ova, pa i svaka naučna oblast u Srbiji i regionu, ali i upornosti, istrajnosti, i kako se one, na kraju, ipak isplate.

1. Dobijanje kandidature za organizaciju 71. godišnjeg sastanka ISE je veliko priznanje za Elektrohemijsku sekciju Srpskog hemijskog društva. Koliko je bilo teško dobiti organizaciju ovako prestižnog događaja?

Sada, kada pogledam unazad čini mi se da i nije bilo toliko teško dobiti organizaciju ovog događaja, mada moram priznati da sam bio skeptičan.

Jedan od presudnih faktora koji utiču na konačnu odluku o dodeljivanju organizacije ovog događaja su ugled i značaj elektrohemije jedne zemlje, a moram priznati da je ugled srpske elektrohemije proteklih godina drastično opao.

Međutim, zahvaljujući dobro pripremljenoj prijavi i svim pratećim dokumentima koji su sačinjeni na veoma visokom nivou, ali dobrim delom zahvaljujući i Kongresnom birou Srbije i firmi CongrExpo sa kojima Srpsko hemijsko društvo (SHD) sarađuje dugi niz godina, kao i mojoj molbi koja nam je obezbedila zvanične podrške kandidature od svih elektrohemijskih društava zemalja u regionu, uspeli smo da organizacija događaja bude poverena nama.

I pored toga što je od sredine pa do kraja osamdesetih godina prošlog veka elektrohemija u Institutu za elektrohemiju (danas Centar u okviru Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju) i na Katedri za Fizičku hemiju Tehnološko-metalurškog fakulteta dostigla najviši nivo, tako da je u svetu bila priznata, cenjena i poznata kao „Beogradska škola elektrohemije“, devedesetih godina prošlog veka pala je na vrlo niske grane.

Podrška

Kandidaturu su podržali Univerzitet u Beogradu, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, više od 10 elektrohemijskih asocijacija zemalja u regionu, tehnički organizator agencija CongrExpo, Kongresni biro i Turistička Organizacija Srbije.

Do toga je doveo odlazak nekih od najboljih elektrohemičara iz zemlje, a doajeni i svetski poznati naučnici, kao što su akademici Aleksandar Despić i Dragutin Dražić su nažalost preminuli.
Uz to, njihovi naslednici su devedesetih godina prošlog veka više vodili računa o svojoj egzistenciji, nego kako da održe korak sa svetskom naukom, materijalni preduslovi i zastarela oprema koja se nije obnavljala učinili su da se elektrohemijske laboratorije u Beogradu pretvore od, možda najopremljenijih u svetu, u veoma skromne i tehnološki zaostale.
Ipak, i sa tako skromnim mogućnostima srpska elektrohemija je preživela.

Neskromno ću reći da sam godinama, uz saradnju sa kolegama iz bližeg okruženja pokušavao da vratim ugled elektrohemiji Srbije. Nakon skoro deset godina angažovanja zaživeo je Regionalni simpozijum o elektrohemiji, koji je prvi put organizovan 2008. godine, a ove godine se nakon Srbije, Hrvatske, Rumunije i Slovenije po peti put organizuje u Bugarskoj početkom juna 2015. godine.

Uspešnost te inicijative uverila me je da možemo organizovati i skup na najvišem nivou, pa sam pre tri godine inicirao apliciranje za organizaciju godišnjeg sastanka svetske organizacije elektrohemičara.

Prvi put smo konkurisali za organizaciju skupa 2018. godine. Nažalost tada, pre svega zbog male nemarnosti u samom Srpskom hemijskom društvu nismo uspeli, ali insistirao sam da ne odustajemo, pa smo već sledeće godine aplicirali ponovo.

Verovao sam da je najveći nedostatak naše aplikacije bila činjenica da nemamo veliki ugled u ovoj oblasti. Shodno tome, uložio sam velike napore da motivišem ljude koje poznajem da lobiraju za našu prijavu. I ovog puta je bilo uspešno, isplatile su se na desetine pisama koje sam poslao, Kongresni biro Srbije i CongrExpo su nam svesrdno pomogli da spremimo odličnu prijavu i rezultat nije izostao.

2. Koje su osnovne prednosti i aduti Beograda koji su doprineli ovoj odluci?

Beograd je još uvek jedna od retkih destinacija u Evropi koja velikom broju ljudi nije dovoljno poznata.
Kako sam često znao da kažem kada sam obrazlagao zašto mislim da treba da konkurišemo za organizaciju skupa – naposećivali su se oni velikih i poznatih metropola i kongresnih destinacija, želeli bi da vide i nešto što do sada nisu.

· 2015. god. – Tajpej, Tajvan
· 2016. god. – Hag, Holandija
· 2017. god. – Providens, SAD
· 2018. god. – Bolonja, Italija
· 2019. god. – Kejp Taun, Južna Afrika
· 2020. god. – Beograd, Srbija

Ovaj skup se nikada nije održavao ni u jednoj zemlji regiona (ako izuzmemo Grčku), a procenio sam da Beograd ima i kapacitete i infrastrukturu za uspešnu organizaciju. Ne smemo izostaviti ni činjenicu da je Beograd još uvek jeftin grad ako ga poredimo sa sličnim destinacijama, i da je ono što Beograd nudi jednako dobro ali manje košta – od cena smeštaja i društvenih aktivnosti do troškova organizacije.

Uz sve to nebrojeno puta smo pokazali da smo dobri organizatori i da je svako ko je bio u Beogradu na nekom sličnom skupu poneo samo dobre utiske.
Na kraju, verujem da je i glas o dobrom noćnom životu Beograda imao, bar mali, uticaj na konačnu odluku.

3. Koliko učesnika se očekuje na sastanku u Beogradu?

Zavisno od lokacije, ISE sastancima, kada su organizovani u Evropi, prisustvuje između 1.000 i 1.500 učesnika.

 Nešto ih je manje kada su sastanci van Evrope (pravilo ISE je da je svake parne godine organizator evropska država, a neparne neka država van nje).
Na broj učesnika, naravno, utiče i stanje ekonomije u svetu, a mi se nadamo da će kriza do 2020. godine proći, i s obzirom na sve prednosti Beograda, da će broj učesnika biti bliži gornjoj nego donjoj pomenutoj brojci.

4. Po Vašem mišljenju, koliki značaj ovakav događaj ima za Srbiju kao kongresnu destinaciju?

Svaki odgovor osim – priličan, ili veliki značaj, bio bi neočekivan i nelogičan. Svaki dobro organizovan skup ovakve vrste mnogo znači za Srbiju (ne samo kao kongresnu, već generalno turističku destinaciju), a posebno za one koji tek nameravaju da organizuju ili konkurišu za organizaciju sličnih skupova.
Naravno ovaj skup nije ni prvi ni najveći skup ovakvog karaktera u Srbiji. Zato smo i mi u našoj prijavi mogli navesti više primera dobro organizovanih velikih kongresa i naučnih sastanaka, kao dokaz mogućnosti i sposobnosti Beograda i Srbije.

Nažalost, mislim da je sem Beograda malo kongresnih destinacija u Srbiji koje su u stanju da organizuju skup ove veličine, pre svega zbog loše saobraćajne infrastrukture i nedovoljnih smeštajnih kapaciteta, sem možda u Novom Sadu i Nišu.

Neće proći mnogo vremena, a rečenica koju sam spomenuo na početku moći će da se primeni i na Beograd: „naposečivali” su se oni Beograda… Na primer Kopaonik ili Vrnjačka Banja bi mogle biti divne destinacije, ali ako vam nakon sat-dva leta treba još 4-5 sati vožnje da stignete do konačnog odredišta, teško da će neko želeti da dodeli organizaciju takvom mestu, čak i da može da smesti oko 1.000 učesnika.

ISE je međunarodno udruženje najvišeg ranga u ovoj naučnoj oblasti, okuplja naučnike iz celog sveta i svake godine održava sastanak na globalnom nivou. Elektrohemijska sekcija SHD je jedna od najstarijih, najprestižnijih i najaktivnijih sekcija Srpskog hemijskog društva i dobijanje kandidature za organizaciju 71. Godišnjeg sastanka ISE je veliko priznanje kako za sekciju tako i za Društvo.