aces – Akademija za škole centralne Evrope ne samo da daje podršku partnerskim projektima u vidu stipendija, već takođe nudi učesnicima i dodatne mogućnosti da upoznaju partnere i prijatelje, da razmenjuju iskustva i zabave se.

Tokom jednog aces ciklusa (1,5 – 2 godine) dva značajna događaja spajaju predstavnike učenika i nastavnika iz svih stipendiranih škola u projektu.

Imali smo čast da o ova dva događaja, kao i o samoj organizaciji istih, razgovaramo sa g-dinom Reinhardom Ekertom, aces koordinatorom.

1. aces organizuje mnoge događaje za mlade u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Koja su dva najveća događaja, i šta oni donose učesnicima?

Na početku faze implementacije projekta, imamo Kick-off sastanak na kome se partneri na projektu upoznaju, zajedno rade na temi godine (npr. raznolikost, medijska pismenost, volontiranje, rešavanje konflikata) i gde svi učesnici imaju vremena da dalje razvijaju i planiraju implementaciju svojih projekata. Dalje, nekoliko radionica nudi mogućnosti studentima i predavačima da nauče nešto više o specifičnim metodama i pristupima.

aces godina se završava finalnim događajem, aces Akademijom. Kao centralni događaj za umrežavanje, Akademija beleži važnu fazu u razvoju aces programa. Osmišljena je kao participativna platforma za razmenu u obrazovanju, krug praktičara i skupina najboljih praksi. aces Akademija cilja na izgradnju zajednice na jednakom nivou, proslavljajući postignuća projekata partnerskih međunarodnih škola i razmenu ideja iz oblasti inovacija u obrazovanju, školske prakse i razvoja. To znači da se odabrani učesnici aces događaja sastaju radi:

• razmene iskustava i usvojenog gradiva;
• prezentacije, razmene, ocene i proslavljanja rezultata zajedničkih školskih projekata;
• sticanja novih znanja, veština i stavova u vezi sa različitim temama i metodama.

Na aces Akademiji učestvuju studenti i predavači iz stipendiranih projekata tekućeg ciklusa, predstavnici Ministarstva obrazovanja iz partnerskih zemalja, profesori koji drže obuku, stručni žiri, novinari i ostale uključene strane – skoro 300 učesnika ukupno.

Dodatni VIP gosti (npr. diplomate) se pridružuju redovnim učesnicima na aces Ceremoniji, na završnoj večeri Akademije.

2. Koliko učenika i predavača učestvuje na svakom Kick-off sastanku? Koliko škola i zemalja je uključeno?

Na svakom aces Kick-off sastanku učestvuje oko 110 učenika i 110 predavača. U aces je uključeno 15 zemalja: Albanjia, Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Kosovo, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, Srbija, Slovačka i Slovenija. Na dosadašnjim aces projektima učestvovalo je 3,600 predavača i 25,000 studenata iz 464 škole; u proteklih sedam godina, oko 3,600 studenata i predavača je učestvovalo na aces konferencijama.

Mnogo veći broj škola je učestvovao na godišnjim aces projektnim konkursima, ali samo najbolje ponude (obično oko 45, iz 100-110 škola) godišnje budu izabrane od strane međunarodnog komiteta za selekciju, i one dobiju stipendiju.

3. Bili ste u kontaktu sa timom kongresniturizam.com/SEEmice.com pre svakog Kick-off sastanka, nekoliko godina za redom. Na koji način su Vam pomogli?

Pronašli smo kongresniturizam.com/SEEmice.com 2011. godine, kada smo na internetu tragali za informacijama o potencijalno odgovarajućim lokacijama za organizovanje konferencije. SEEmice.com se pokazao kao najkorisniji internet portal za pronalaženje odgovarajućih hotela i kongresnih centara u regionu.

Pošto smo poručili štampani katalog, ponuđena nam je i dodatna podrška koju smo iskoristili prilikom traženja ponuda za potencijalne lokacije u Hrvatskoj, Sloveniji, Crnog Gori, Bugarskoj i Rumuniji, kao i kod organizovanja obilaska lokacija u tri zemlje, od svih navedenih, u maju 2011. godine. I ove godine, SEEmice nam pruža podršku u identifikovanju najadekvatnije bugarske agencije za saradnju u vezi sa organizovanjem događaja u Sofiji.

4. Kick-offsastanak je održan u Sarajevu, Bosna i Hercegovina, 2011. god., u mestu Laško u Sloveniji 2012. god., u Bukureštu, Rumunija, godine 2013. Koji su ključni kriterijumi za odabir destinacije domaćina?

Najveći izazov je svakako pronaći dostupan (= ne 5 zvezdica) hotel, do koga se lako dolazi javnim prevozom iz nekoliko zemalja i koji nudi dovoljno sala za sastanke kao i odgovarajući celokupan prostor. Zbog specifičnih karakteristika našeg programa, potrebno nam je do 15 sala za sastanke a ukupan prostor treba da uključi najmanje 400 m² – bez fiksiranih sedišta. Radimo sa svim tipovima grupnih postavki i volimo da ih menjamo, čak i nekoliko puta dnevno, što zahteva i otvorenost hotelskog osoblja (ipak, sve postavke se finaliziraju nedeljama pre samog događaja, tako da je i hotel dosta vremena unapred obavešten o svim našim potrebama).

Takođe, potrebno nam je dosta flip-chart papira i desetine plutanih tabli, što je zaista teško naći na nekim mestima, i obično nam je potrebno i da okačimo dosta postera i plakata što je problematično u određenim hotelima.

Poslednje, ali ne i najmanje važno, prostor treba da predstavlja mesto na kojem se mladi osećaju udobno, a treba da ima i mogućnost organizovanja radionica na otvorenom (park) ali da to ne bude suviše daleko od hotela.

 5. Šta je najzahtevnije u procesu organizacije ove vrste događaja?

Potrebna je koordinacija velikog broja timova, uključenih strana, dobavljača i partnera.

Projekat vode tri organizacije sa sedištem u Beču i Bratislavi, program događaja se razvija u saradnji sa profesionalnim asistentima u tri različite zemlje.

Kick-off sastanak se svake godine održava u nekoj drugoj zemlji sa drugim tematskim fokusom, tako da svaki put krećemo ispočetka: pronalaženje najpogodnije lokacije u zemlji, pronalaženje lokalnih partnera i dobavljača, pregovaranje sa hotelima iz godine u godinu, komunikacija sa novim učesnicima, sakupljanje informacija o uputstvima za dolazak na lokaciju, itd., provera svih vrsta zakonskih regulativa i organizovanje viza, transport materijala i opreme koji su potrebni za konferenciju, kao i transfer novca potrebnog za nadoknadu putnih troškova, itd.

6. Koliko vremena Vam je potrebno za planiranje pre održavanja samog događaja?

Otprilike godinu i po dana pre samog događaja donosimo krajnju odluku o lokaciji i datumu; prva poseta radi opšteg pregleda može da se obavi mnogo ranije. 6-12 meseci pre događaja tražimo lokalne partnere. Pola godine pre konferencije održavamo pripremni sastanak sa asistentima na licu mesta; poslednja 3-4 meseca pre događaja su najintenzivniji.

7. Interesantan deo ovih događaja čine kreativne i zabavne aktivnosti. Da li biste sa našim čitaocima podelili neke od najinteresantnijih aktivnosti koje ste organizovali? Možda neke anegdote?

• Šaljemo u proseku oko 600 kg materijala iz Beča na mesto dešavanja. Ova „standardna“ procedura se 2011. godine pretvorila u noćnu moru zbog carinskih regulativa, pošto smo te godine imali Kick-offsastanak u Sarajevu. Morali smo da prilagodimo tovarni list sa više od 30 strana, na nekoliko desetina različitih verzija i na dva jezika.

• Na Kick-off sastanku 2011. (Sarajevo) i 2012. (Laško) organizovali smo tim bilding aktivnosti na otvorenom za sve učesnike. Sarajevski City Rally i the Laški Game bili su organizovani kao lov na blago: male grupe predavača i studenata morale su da reše zadatak ili zagonetku pre nego što su mogli da pređu na drugu tačku u gradu gde ih je čekao sledeći izazov.

• Na tri Kick-off sastanka (2010., 2011. i 2012. god.) organizovali smo veliki prostor za samousmereno učenje koji smo zvali (u zavisnosti od teme godine i/ili lokacije) Okean, Bazar ili Web Učenje; svaki je imao više od 20 stanica sa velikom količinom materijala i plutanih tabli postavljenih u okviru ukupnog prostora, koji je trebao da bude pripremljen noć ranije; to je značilo da sa pripremama nismo završili pre ponoći.

• Na Kick-off sastanku u Bukureštu, 2013. god., želeli smo da ponudimo novi niz tim bilding aktivnosti na otvorenom (ovog puta na fudbalskom terenu) ali smo igru morali prilagoditi zatvorenom prostoru (prostor za održavanje sastanaka i izložbeni prostor hotela smo pretvorili u teren) pošto je cele nedelje padala kiša. Istom prilikom smo imali takozvane „žive biblioteke“ ili „ljudske biblioteke“, i predstavili više od 26 volontera iz Rumunije koji su imali ulogu „živih knjiga”, gde je svaki predstavljao grupu ljudi suočenih sa klišeom, marginalizacijom i diskriminacijom. Učesnici su imali priliku da „odaberu“ nekog od njih radi razgovora koji im je pomogao da shvate realnost života i prevaziđu predrasude i stereotipe.

S.G.