U Srbiji, u Beogradu, se 12. oktobra 2011. godine održava 13. Evropska konferencija o AIDS-u / EACS, uz očekivan broj od 3.500 delegata, koji će okupiti na jednom mestu vodeće kliničare i istraživače HIV-a u Evropi i svetu da bi razmotrili rezultate i pronalaske na polju medicine HIV-a.

Evropska konferencija o AIDS-u, sa preko 3.500 učesnika iz celog sveta je najveća i najvažnija medicinsko-naučna konferencija u Evropi. Većina evropskih lekara i naučnika, prezentacije i diskusija o tekućim istraživanjima na polju HIV medicine, kao i očekivana intenzivna razmena između naučnika, kliničara i predstavnika pogođenih grupa, činiće ovu važnu konferenciju.

Evropsko Kliničko društvo za AIDS (EACS- The European AIDS Clinical Society) je neprofitna grupa evropskih lekara, kliničara i istraživača na polju HIV/ AIDS.

Osnovano je 1991. godine, sa ciljem da okupi naučnike iz cele Evrope kako bi se pomoglo pri razmeni najnovijih medicinskih i naučnih saznanja koja se tiču kliničkih aspekata HIV/AIDS i njegovih komplikacija. Udruženjem trenutno predsedava Prof. Peter Reiss iz Holandije, sa Prof. Manuelom Battegayom iz Švajcarske kao potpredsednikom.

Glavne aktivnosti Društva su: organizacija Evropske Konferencije o AIDS-u, izdavanje smernica (publikacija) za lečenje, kao i obrazovanje i trening lekara koji se bave HIV-om.

Svake 2 godine EACS je domaćin jedne evropske konferencije u nekom većem evropskom gradu.

Prethodne konferencije su održane u: Kelnu – 2009., Madridu – 2007., Dablinu – 2005., Varšavi – 2003., Atini – 2001., Lisabonu – 1999., Hamburgu – 1997., Kopenhagenu – 1995., Milanu – 1994., Parizu – 1992. godine.

2011. godine konferencija će biti održana u Beogradu u Srbiji.  Tom prilikom smo imali čast da razgovaramo sa Prof. Dr Peterom Reissom, Predsednikom EACS-a, i Prof. Dr Nathanom Clumeckom, kopredsedavajućim na EACS Konferenciji.

1.       Pandemija HIV-a jedna je od onih sa najvećim izazovima za medicinu. Možemo li da istaknemo neke od glavnih tema na predstojećoj 13. Konferenciji o AIDS-u?

Teško je izdvojiti bilo koju temu kojom ćemo se baviti na Konferenciji. EACS uvek pokušava da program konferencije odražava ceo spektar tema koje su važne za kliničko vođenje ljudi koji žive sa HIV-om.

Tu svakako spadaju napredak u antiretroviralnoj terapiji, u upravljanju komplikacijama HIV-a i u lečenju, uključujući pacijente u poodmakloj dobi, pitanja povezana sa koinfekcijom virusnim hepatitisom, kao i ona o HIV-u tokom trudnoće i kod dece. Ove godine ćemo takođe uvrstiti i diskusije o upotrebi HIV terapije za predupređenje, kao i diskusije o mogućoj pojavi neurokognitivnih poremećaja kod naših uspešno lečenih pacijenata.

Najzad, kao što EACS pokušava da učini na svakoj dvogodišnjoj konferenciji, istaći ćemo najnovije izmene u smernicama EACS-a za ljude koji žive sa HIV-om.

2.      Još uvek postoji veliki broj zaraženih ljudi u Evropi koji uopšte ne znaju da su inficirani.  Koje su moguće inicijative da se reši taj problem?

Zaista, činjenica da mnogi ljudi nisu ni svesni da su inficirani HIV-om jeste problem kako u Evropi tako i globalno. Ne može se očekivati da će bilo koja mera sama po sebi rešiti ovaj problem. Optimalna kombinacija mera verovatno će se razlikovati u zavisnosti od karakteristika epidemije (npr., da li je epidemija generalizovana ili se uglavnom pojavljuje u izvesnim rizičnim grupama; kakva je regionalna rasprostranjenost HIV-a, itd.) u pojedinoj zemlji ili oblasti.

Mere koje se mogu razmotriti mogu ići od godišnjeg testiranja i povezivanja sa lečenjem i brigom o onima koji su identifikovani kao HIV pozitivni, ciljajući cele populacije ili pojedine visoko rizične grupe.

Druga pomoćna opcija koja se razmatra, takođe i u Evropi, jeste povećanje testiranja od strane medicinske zajednice za ljude kod kojih su ustanovljene medicinske tegobe koje imaju povećanu verovatnoću da su povezane sa HIV-om (takozvana indikatorska oboljenja) [više o ovome se može naći na www.hiveurope.eu ].

Konferenciju će na otvaranju skupa obeležiti predavanje Profesora Sir Roya Andersona, koje će se najverovatnije baviti mnogim aspektima ovog pitanja.

3.      Šta Vi očekujete od predstojeće Konferencije o AIDS-u? Koji su glavni ciljevi?

Važan cilj je, još jednom, da Konferencija obezbedi platformu za okupljanje naučnika, praktičara, kao i predstavnika iz zajednica ljudi koji žive sa HIV-om, da bi učili i da bi razmotrili skorašnja dostignuća, ali i dileme u vođenju ljudi koji žive sa HIV-om.

Drugi cilj jeste da se mi uvek nadamo kako će, dovođenjem konferencije u neki određen grad, to biti prilika da se podigne svest za pitanja koja se tiču HIV-a kako u gradu domaćinu, tako i u zemlji domaćinu i celom regionu.

4.      Šta to grad Beograd ima, što je Vama bilo najvažnije, da bude domaćin ove značajne Konferencije?

Grad Beograd je odabran za mesto održavanja Konferencije na osnovu snažnog bidovanja (davanja ponude) i izražene želje lokalnih naučnih predvodnika (dr Đorđe Jevtović i dr Gordana Dragović) da budu domaćini ovog događaja.

Pored toga, uprava EACS smatrala je prigodnim da pokuša i da dovede Konferenciju još jednom u istočnu Evropu, posle izuzetno uspešnog sastanka u Varšavi 2003. godine i u međuvremenu tri konferencije u tri različita grada koji se nalaze više u zapadnom delu Evrope.