Pre osnivanja firme Gary Grimmer & Company, Geri Grimer je osam godina radio kao izvršni direktor kongresnog biroa u Melburnu, Australija. Bio je i izvršni direktor biroa u Portlandu, Oregon i Albukerkiju, Novi Meksiko, i potpredsednik biroa u Bostonu, Masačusets. Geri je bivši predsednik Odbora Međunarodnog udruženja biroa za kongrese i posetioce (sada DMAI). I verovali ili ne, to nije sve. Imali smo tu čast da uradimo intervju sa g-dinom Gerijem i priliku da podelimo sa svojim čitaocima njegovo veliko znanje i iskustvo u kongresnoj industriji.

1. Vaša iskustva u konsaltingu uključuju vaš rad na širenju Kongresnog centra Melburna, ali ste ranije radili u Kongresnom birou Melburna. Možete li da podelite sa nama izazove tokom rada u tom Birou? Kako je to izgledalo kada ste započinjali?

Najveći izazov Melburna je faktor dugog putovanja. Učesnici iz Evrope i Severne Amerike moraju da putuju dalje i da imaju dodatna presedanja da bi stigli do Australije. Kako je laka dostupnost  glavni uslov i za kongrese i za podsticajni turizam, to je za nas predstavljalo konkurentnu manu.

Podsticajna putovanja su postala kraća, i 5-odnevni planovi puta su počeli da zamenjuju 7-odnevne. Za tržišta dugog putovanja, koja uključuju 2 puna dana provedena u putu, 5-odnevni planovi puta jednostavno nisu bili praktični za Australiju. Međutim, tokom poslednjih 10 godina, industrija podsticajnih putovanja je postajala sve više regionalna, što znači da bi tržište podsticajnih putovanja Melburna ionako bila prvenstveno Azija. Štaviše, Azija je bila rastuće tržište za podsticajna putovanja i lakše je bilo navesti ljude odatle da prevale postojeću razdaljinu.

Čak i tada, naš drugi glavni izazov je bio taj da je Sidnej generalno bio posmatran kao mesto na koje treba ići da bi se doživela iskustva velikog grada, tako da je prvo trebalo da ih uverimo da bi Australija bila prava stvar, a drugo, da ih navedemo da izaberu Melburn pre nego Sidnej.

2. Vaše iskustvo datira od vremena mnogo pre Kongresnog centra Melburna. Zašto ste odlučili da se preselite u Australiju? Šta vas je u tom poslu najviše privuklo?

Bio sam izvršni direktor u dva biroa u SAD, ali sam oduvek želeo da prenesem svoju karijeru na međunarodno tržište. Bio sam u Australiji i to je bilo drugačije i fantastično –privukla me je trenutno. U SAD, vođenje Kongresnog biroa se uglavnom odnosi na domaće tržište. U Australiji je praktično suprotno, fokus je gotovo u potpunosti na međunarodnom tržištu. Sećam se šta mi je rekao jedan dobar prijatelj koji je vodio holandski biro ,,pa, bilo bi bolje da si otišao negde gde ima više međunarodnog.”  Međutim, biroi u Evropi uglavnom rade evropsko tržište, tako da je, na neki način, Australija više istinski internacionalna u globalnom smislu nego bilo koje drugo mesto. Australija ima tek oko 20 miliona stanovnika, i kao da je sama po sebi ,,tamo dole’’, tako da je verovatno najusmerenija ka drugima i globalno najangažovanija nacija na svetu.

3. Melburn i neki od velikih gradova jugoistočne Azije (Hong Kong, Singapur) nude veliku raznovrsnost i ekskluzivnost programa podsticajnih putovanja. Da li ste bili uključeni u edukaciju ili obuku tamošnjeg profesionalnog tima  i kako vidite potencijale tura podsticajnih (incentive) putovanja tamo u prošlosti i ubuduće?

Moj kolega Majk Vilijams je zapravo bio neposrednije uključen u ubacivanje Melburna na tržište podsticajnih putovanja, i to je učinio veoma dobro. Pre biroa u Melburnu, radio je u Singapuru kao regionalni menadžer jugoistočne Azije za australijski turizam, tako da je odlično poznavao azijsko tržište. Biro u Melburnu je zaposlio predstavnike u Singapuru i Hong Kongu, i sada mu na tržištu podsticajnih putovanja ide prilično dobro.  Majk i ja sada provodimo većinu svog vremena u Aziji, posebno u Maleziji, Makau i Koreji, i veliki deo obuke koju držimo je vezan za tržište podsticajnih  putovanja. Takođe, vršimo dosta konsultacija oko razvoja proizvoda, pomažući destinacijama da definišu, upakuju i promovišu svoje podsticajne proizvode.

4. Gary Grimmer &Company je bila uključena u planiranje upravljanja destinacijama u Srbiji, i osnivanje Kongresnog biroa Srbije i Beograda, razvoj turističkih proizvoda i edukaciju turističkog osoblja u programu obuke u upravljanju. Kakvi su vaši pogledi na Srbiju i njen potencijal u MICE industriji uopšte kao i u programima podsticajnih putovanja?

Mislim da Srbija ima ogroman potencijal. Što se kongresa tiče, Beograd ima najveći objekat, a doživljava i pravi bum novih hotela. Novi Sad ima relativno nov Master Centar, i takođe razvija nove hotelske proizvode. Beograd ima jednu od najboljih avio-službi u Istočnoj Evropi, i trenutno privlači mnogo pažnje kao evropska prestonica noćnog života. Izgleda da je Vlada u Srbiji prilično posvećena tome da pomaže rast industrije.

Zapadnoevropski organizatori kongresa pokazuju povećano interesovanje za istočnoevropske destinacije, a Beograd se posmatra kao glavna prestonica. Uz to, mnogi srpski doktori, medicinski istraživači, naučnici, inženjeri i profesori su priznati lideri u svojim oblastima i povezani u udruženja i mogu da pomognu u pozivanju kongresa svoje branše u Srbiju dajući podršku naporima domaćina.

Na strani podsticajnih putovanja, organizatori traže nove, jedinstvene i iznenađujuće destinacije. To je dobro za Srbiju, i za čitavu Istočnu Evropu. Potražnja postoji, sav uspeh će zavisiti od kreativnih paketa i efikasne prodaje. To je ono ka čemu Srbija sada ide.

5. Da li ste imali prilike da posetite i neki drugi deo ove zemlje ili susedne države?

Prilično sam obišao Srbiju, ali, nažalost, ne mnogo od njenog okruženja. Jedine dve države u susedstvu Srbije u kojima sam bio su Mađarska i Grčka, koje su obe veoma posebne, jedinstvene i privlačne svaka na svoj način. Međutim, tokom svog rada u Srbiji, zavoleo sam taj deo Evrope i nadam se da ću ga više obilaziti. Želeli bismo i da učinimo ono što možemo da pomognemo jugoistočnoj Evropi da postane uspešnija na tržištima kongresnih i podsticajnih putovanja. Svaka država u jugoistočnoj Evropi ima udeo u razvoju industrije u regionu.

Da bi svaka država u regionu dostigla svoj pravi potencijal, čitav region treba da se posmatra kao dobro mesto za održavanje kongresa. Najslabija karika, ili nacija koja ima najlošiji učinak, potkopaće snagu regionalnog brenda. Kada se svi budu dali na posao i radili dobro, svako će imati koristi. Jedna od mojih omiljenih izreka je da plima koja raste podiže sve čamce. Prag i Budimpešta rade odlično, ali nam je potrebno da svi rade odlično ako Istočna Evropa treba da postane mesto o kome svi pričaju.

6. Tokom programa obuke u Beogradu, radili ste sa ljudima iz sektora turizma, sa onima koji bi trebalo da nose čitav posao i da pruže ono što zahtevaju strani klijenti. Kako vidite taj tim ljudi, i napredak te industrije kroz njih?

Očekivao sam od ljudi da budu veoma takmičarski nastrojeni međusobno, što bi trebalo da znači da ne mogu baš dobro da rade zajedno. Ali, Srbija ima svoj timski duh koji nikada nigde nisam video.

Čak i kada ljudi rade za konkurentske kompanije, oni počinju da sarađuju, komuniciraju, dele ideje i vodstvo, sa entuzijazmom se pridružuju grupnom naporu u pokretanju kongresne industrije zemlje napred.

To možete videti na sajmovima, to možete videti i kada držimo seminare. Industrija u Srbiji se uveliko uhodava. Mislim da će Srbija biti sledeće veliko otkriće. Još jednom, smatram da je to dobro za Balkan uopšte, zato što će naposletku sve balkanske destinacije proći bolje ukoliko Balkan generalno postane jači u industriji.

Mislim da će Srbija poslužiti kao model nekim drugim zemljama u smislu oživljavanja svoje kongresne industrije, i mislim da ima istinsku želju za saradnjom sa svojim susedima. Mnoge regionalne inicijative se dešavaju u turizmu, ali su nam takva događanja potrebna i u kongresnoj industriji.

7. Obično ljudi iz neke države ne doživljavaju isto svoju zemlju kao ljudi koji nisu njeni državljani. Možete li sa nama da podelite neko zadivljujuće “WOW” iskustvo koje povezujete sa Srbijom i način na koji je vidite, pošto ste tu sa prekidima već skoro 3 godine?

Ja volim Srbiju. Pretpostavljam da sam, kada sam prvi put došao, imao ista pitanja o njoj koja bi postavljali mnogi ljudi koji nikad nisu bili na Balkanu. Ali sada osećam kao da sam deo Srbije, a ona deo mene.

Osećam se prilično srećnim što sam tamo morao da provedem toliko vremena, zapravo sada već više od četiri godine. Zašto je “WOW”?  Pa, nisu Beograđani ti koji su svoj grad prozvali ,,novom evropskom prestonicom trendova”, već Tajms.  Ne tvrde oni da su grad broj jedan na svetu što se zabave tiče, to je rekao Lonely Planet Guide. Prema tome, noćni život je poseban. Ali, za mene, takvi su i kultura i istorija, ukus Istoka koji susreće Zapad, hrana i ljudi.

Srbija ima prelepu prirodu, raznolikost iskustava i zarazni duh. Na neki način, to je slično onome što smo iskusili u Melburnu, da ljudi, pri dolasku, nisu znali šta da očekuju, a do trenutka kada su odlazili, bili su očarani. Možda je delom i to razlog što se identifikujem sa njom u tolikoj meri.