Brainstorming predstavlja grupnu kreativnu aktivnost koja služi da se pronađu rešenja
za određeni problem skupljajući ideje i predloge koje učesnici ove aktivnosti spontano daju.

Za oca brainstorming-a smatra se Alex Faickney Osborn, teoretičar kreativnosti koji se bavio oglašavanjem i pisanjem. I kao što je neko pametan rekao „Najbolje ideje za rešavanje problema dolaze iz samog problema”, u slučaju Osborn-a ispostavilo se kao potpuno istinito. Naime, jako mu je smetala nesposobnost svakog za­poslenog da individualno razvije kreativne ideje za oglasne kampanje. Tako je 1939. godine počeo sa razvijanjem metodaza kreativno rešavanje problema – sesijama grupnog razmišljanja i otkrio značajan napredak u kvalitetu, ali i kvantitetu ideja svojih zaposlenih.

Osborn je tvrdio da postoje četiri generalna pravila za brainstroming: kvantitet (pretpostavka je da što je veći broj ideja postoji veća šansaza efikasnim rešenjem), suzdržavanje od kritike, podržavanje „ludih” ideja i unapređivanje ideja kombinovanjem različitih.

Započnite sa najgorim idejama

Ovo već zvuči zabavno 🙂 . Šalu na stranu, brainstorming će biti uspešan samo ako se svi koji su uključeni osećaju dobro dok iz glave izbacuju sve što im padne na pamet bez obzira na to da li su ideje „zlata vredne” ili baš i nisu. Uvek postoje članovi u timu koji imaju
bojazan da će ispasti glupi pred kolegama ili nedovoljno kompetentni po određenom pitanju. Zato prvih 10 minuta provedite smišljajući što veći broj loših ideja. Ljude će ovo obradovati, nasmejati i dati im osećaj slobode koji je preko potreban u ovim situacijama.

Igrajte igru reči

Ova igra ume da bude moćno oružje protiv običnih, neoriginalnih i već viđenih ideja. Zapišite jednu reč na papir i onda izgovarajte naglas sve reči koje vam padnu na pamet, a koje dolaze od zapisane. Razmišljajte o funkciji te reči, načinu na koji se ona koristi, metaforama sa kojima može biti povezana. Nemojte previše razmišljati, neka ideje budu spontane, jer je ideja da vežba bude kreativne prirode. Kada skupite dovoljan broj predloga, grupišite ih prema tome kako se nadovezuju jedna na drugu. Cilj je da se pronađu one manje uočljive i očigledne reči i fraze sa kojima se ciljna grupa (kojoj je npr. proizvod namenjen) može povezati.

Živelo žvrljanje!

Žvrljanje podstiče kreativnost, povećava pažnju i pravi mesta u vašoj kratkoročnoj i dugoročnoj memoriji. Brainstorming se obično zasniva na pričanju i čitanju, a žvrljanje pomaže da se učesnici oslobode tradicionalnog i ustaljenog i usmerava um da stvari sagledava iz drugog ugla i perspektive. Pitate se šta biste mogli da crtkate? Izaberite dve stvari koje nemaju veze jedna sa drugom. Na primer čokoladu i automobil. Razmislite o tome kako biste mogli da ih uvežete. Možda nacrtate čokoladni auto. Misleći o svim elementima određenih objekata pomaže vam da ih vidite u novom svetlu i funkciji.

Još jedan način da vaš tim dođe do inspirativnih i dobrih ideja, a uključuje crtanje, jeste da se nacrta sličica koja je najdirektnije povezana sa konceptom o kom se razgovara. Dalje crtež ide do sledeće osobe koja treba da docrta na istom papiru još jednu sličicu koja je u vezi sa prvom, a postupak se ponavlja dok svi ne završe. O krajnjem crtežu se po završetku diskutuje i grupa uočava veze koje pojedinac nije bio u mogućnosti da uoči.

Obrnut proces

Brainstorming služi rešavanju problema, to već znate. Ali, probajte drugačiji pristup. Zamolite članove svog tima da smisle nekoliko načina da izazovu problem. Počnite od pitanja „Kako bismo mogli da izazovemo problem?”. Čim dobijete zajedničku listu odličnih
predloga za pravljenje problema, bacite se na njihovo rešavanje.

Zbog čega je Brainstorming dobar?

Prvo, za kratak vremenski period generiše se puno ideja. Drugo, ne košta. Dalje, poboljšava se atmosfera i produktivnost tima. Svi učesnici su kreativno motivisani. I na kraju, rešenja koja su prihvaćena od strane jedne grupe, lakše se implementiraju u dalje poslovanje. Evo kako „negativan” brainstorming u praksi izgleda:

Brainstorming pitanje:„Kako da napravimo dobar i funkcionalan servis za reklamacije?”
Negativno brainstorming pitanje: „Kako da napravimo toliko loš servis za reklamacije da niko od klijenata ne želi da nas kontaktira?”

Kreativna iscrpljenost

I pored svega ovoga, dešava se da brainstorming jednostavno ne daje željene rezultate.
Čini vam se da ste doslovno ostali bez kreativnosti i ideja. Problem ne možete da rešite, koliko god da se trudite. Tada vam je potrebno osveženje. Potrebno je da se distancirate od problema. S tim u vezi evo nekoliko brainstroming tehnika koje su istovremeno zabavne,
ali vas mogu i dovesti do potencijalno dobre ideje:

Putovanje kroz vreme. Postavite sebi pitanje: Kako bih se nosio/nosila sa ovim problemom da sam u drugom vremenskom periodu? Pre 10, 100 ili 1.000 godina. Ili za 10, 100 ili 1.000 godina.

Teleportacija – kako biste se postavili u situaciji da ste na drugom mestu, zemlji, kontinentu?

Promena – šta ako biste bili drugog pola, godina, visine, težine, nacionalnosti?

Supermoći – zamislite da ste Supermen, Spajdermen, X-Men i zapitajte se šta bi oni uradili.

SWOT analiza – napravite je!

Obrnuto mišljenje – razmislite šta bi ljudi obično uradili da se nalaze u vašoj situaciji. I onda uradite potpuno suprotno!

Meditirajte – fokusirajte se na „Kako da postignem cilj?” i meditirajte na nekom mirnijem mestu. Obavezno pri ruci imajte olovku i papir jer nikada ne znate kada će vam ideja doći.

I za kraj…

Zapamtite, brainstorming ima smisla samo ako je zabavan! Dobre ideje nikada ne dolaze iz lošeg raspoloženja. Takođe, ukoliko terate sebe ili svoj tim na kreativnu produktivnost, najverovatnije je da od toga neće biti ništa. Zato, pripremite atmosferu – donesite kafu, čaj, picu i krofne za sve. Neka u pozadini bude lagana muzika. Čak je poželjno da za vreme procesa ustanete i malo prošetate po prostoriji, nije neophodno da samo sedite. Opustite svoj tim, budite neformalni i spremite se za lavinu dobrih ideja!