Oduvek smo ih igrali. A da li smo se zapitali odakle vode poreklo i čemu su služile? Budimo iskreni, verovatno da nismo. Zbog toga, u ovom broju SEEbtm magazina pozabavili smo se ovom temom.

Većina društvenih igara dolazi nam iz Azije, a nastale su kao dodatni podsticaj u izučavanju i razvijanju vojne strategije, neke su za zadatak imale da propagiraju religiju, približe ljudima matematiku i astronomiju, pomognu u razlikovanju dobrog od lošeg, ali i kao podrška protestima.

Danas u svetu postoji preko 60.000 različitih društvenih igara. Primarni cilj za nekoga su druženje i zabava, za druge pak pobeda, ali jedno je sigurno – predstavljaju odličan način za povezivanje onih koji u njima učestvuju. Najstarija društvena igra na svetu su kockice – osnovni element ve­ći­ne današnjih društvenih igara, napravljen od kamena, kostiju ili obojenih drvenih štapića, predstavlja i sam početak istorije igara. A igra se sastojala samo u bacanju
istih. Pobednik je bio onaj koji u datom trenutku bacanjem dobije najveći broj.

Azija kao kolevka društvenih igara

Kraljevska igra Ura, poznata i kao Igra dvadeset kvadrata pronađena je na teritoriji današnjeg Iraka. Igra je stara oko 5.000 godina i predstavlja jednu od prvih igara koje se
igraju na „tabli’’. Iz ove igre nastaje i Tavla (bekgemon), koja se igrala i u Persiji, antičkom Rimu, Aziji ali i srednjevekovnoj Evropi. Pravila su sledeća – dva igrača bacaju kockice i pomeraju po 15 že­tona preko 24 polja (po 12 na obe strane) u skladu sa onim što su dobili.
Žetoni se premeštaju preko svog protivnika na drugi kraj table u odnosu na broj koji je dobijen na kockicama, a ukoliko dobijete iste brojeve, možete bacati još jednom. Cilj je da se svi igračevi žetoni sklone sa table.

Za razliku od Kraljevske igre Ura, koju je moglo igrati i građanstvo, u Egiptu su ovakve igre prvenstveno sme­li igrati samo faraoni. Senet je jedna od staroegipatskih igara koja se nalazi i na mnogim ilustracijama nađenim u grobnicama faraona. Oko 1550. godine p.n.e. ova igra
postala je neka vrsta talismana za zagrobni život, jer se smatralo da su uspešni igrači pod zaštitom bogova. Zbog ovog verovanja i velike popularnosti među vladarima, ova igra postaje rasprostranjena i među građanstvom.

Jedna od nama najpoznatijih igara, šah, nastao je u Indiji, tokom carstva Gupte, pre 1500 godina, i njegov tadašnji naziv – čaturanga, značio je „četiri roda vojske” – pešadija, konjica, slonovi i dvokolice. Kako je vreme prolazilo, i vojska je postajala drugačijeg sastava, pa su ti rodovi danas pešaci, konji, lovci i topovi. Za Hinduse je bio oruđe za studiranje vojne strategije, kockanja, mate­matike i astronomije. Reč „šah” počinje da se koristi u Persiji pri napadu na protivničkog kralja i u prevodu znači kralj, a završetak igre – šah mat, znači „kralj je bespomoćan”. Nakon pokoravanja Iranske visoravni, Arapi prenose šah u Evropu, gde dobija savremeni oblik, kakav je i danas poznat.

U Indiji nastaje još jedna igra koja se igra i danas, Zmije i Merdevine, a njeno prvo ime bilo je Vaikuntapaali ili Leela. Zamišljena je kao poučna igra o grehu i vrlinama – penjanje uz merdevine predstavljalo je značaj dobrih dela na putu ka prosvetljenju, a zmije su prikazivale
kako greh nanosi štetu grešniku. Kraj partije značio je dostizanje nirvane. Tek u Americi dobija svoju današnju verziju dečije igre zabavnog karaktera. Indijska igra Pačisi, nacionalna je igra Indije i jedna od prvih koja je prilagođena zapadnjačkom tržištu.

Indijski vladari ovu igru su podigli na viši nivo – dvorište jedne palate u gradu Fatehpur Sikri bilo je zapravo velika tabla po kojoj se umesto pijuna kretalo 16 robinja obučenih u različite boje. Pačisi je namenjen za dva do četiri igrača, a svaki igrač dobija po četiri figure. Baca se šest školjki morskih puževa, i figurica se pomera za onoliko polja koliko školjki padne otvorom na gore. U slučaju da samo jedna padne na taj način, imate 10 poteza, a ukoliko sve padnu otvorima na dole, imate 25. Centar table, čarkoni, predstavlja polazište i ishodište igre. Igrač koji prvi obiđe celu tablu, u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu, i stigne na cilj sa svim svojim figurama je pobedio. Zbog sličnosti pravila, mnogi ovu igru porede sa
igrom Čoveče ne ljuti se. Igru Vei ći izmislio je kineski car Jao, kako bi svog sina naučio mudrosti. Iz Kine ova igra stiže u Japan pod današnjim imenom – Go. Upravo u Japanu i doživljava najveći razvitak, gde se u XVII veku razvijaju čak tri Go škole iz kojih izlaze i prvi profesionalni igrači. Prvi evropski Go klub osnovan je u Puli, a prvi srpski u Kragujevcu 1970. godine. Kragujevački Radnički i danas je jedan od vodećih u Srbiji. Ova igra dokazano povećava prostornu inteligenciju i moć planiranja.

Madžong je još jedna igra iz drevne Kine, za koju se smatra da je osmislio Konfučije, oko 500 godina p.n.e. Glavni deo ove igre su tri zmaja koja su povezana sa tri veštine koje je Konfučije učio – dobronamernost, iskrenost i poštovanje porodice. U Japanu danas postoji više od sedam miliona igrača i pre­ko devet hiljada specijalizovanih salona za igru. Da biste bili uspešni u ovoj igri neophodna vam je dobra strategija i dosta kalkulacije. Madžong je igra za dva do četiri igrača sa setom od 144 pločice na kojima se nalaze kineski znakovi i simboli. Igrači dele i bacaju pločice 13 puta, a u 14. deljenju se formiraju četiri grupe pločica (rezultat) i jedan par (glava). Pločice mogu biti jednostavne – numerisane, ili časne – vetrovi i zmajevi. Pločicu možete ukrasti od protivnika i tako pobediti. Igranje Madžonga pomaže pri problemima kognitivnog pamćenja i u borbi protiv demencije.

A iz Evrope…

Igra Dama nastala je 1723. godine u Francuskoj, a prvo svetsko prvenstvo odigrano je 1984. godine. Francuzi, Holanđani i Belgijanci čak su osnovali i Svetsku federaciju za damu. Ova igra se igra na ploči od 100 polja, 50 crnih i 50 belih. Svaki igrač ima po 20 figura koje
pomera po tabli dijagonalno prema protivniku. Kada dođe do protivničke figure koja iza sebe ima slobodno polje, preskače je i uzima. Sve figure su na početku obične i postaju dame kada stignu do polja u poslednjem redu. Dama se sastoji od dve obične figure složene jedna na drugu, i može se pomerati dijagonalno u svim pravcima, za onoliko polja koliko igrač želi. Cilj je osvojiti sve protivničke figure, ili im onemogućiti sledeći potez.

Jednu od najpoznatijih igara današnjice, Riziko izmislio je francuski producent Albert Lamorisse 1957. godine pod drugim imenom, da bi je kompanija Parker Brothers Co. kupila i pod današnjim imenom objavila 1959. godine. Na početku partije svaki igrač iz špila izvlači karticu na kojoj je napisan zadatak. Tabla je u stvari karta sveta, pa se na drugom špilu karata nalaze imena Država koje se moguo svojiti. Cilj je prvi ispuniti zadatak sa kartice, koji je tajna sve do kraja partije.

Društvene igre u Americi

Kako su hodočasnici i puritanci povezivali kockice sa đavolom, prva društvena igra u Ameriku je stigla tek 1822. godine, a sve američke igre sa početka XIX veka bile su tematski vezane za religiju. Tek krajem tog veka na američko tržište izlazi prva igra bazirana na kapitalizmu i materijalizmu.

Monopol nastaje 1903. godine, ali je izgledao potpuno drugačije od onog što je nama poznato. Prva verzija ove igre stvorena je kao protest protiv sistema taksi i monopola u Sjedinjenim Američkim Državama i upozorenje na opasnosti pohlepe i propagirala je uvođenje većih poreza za bogataše. Igra je 1930. godine prodata kompaniji Parker Brothers Co. pod današnjim nazivom – Monopol. Do 2015. godine, Monopol je prodat u više od milijardu primeraka, što je čini najprodavanijom društvenom igrom svih vremena!

Još jedna igra veoma popularna danas nastala je u Americi. Jamb je 50-i h godina XX veka otkupio E.S. Lowe (jedno od njegovih zanimanja bilo je proizvodnja igara) od nepoznatog kanadskog para koji je tu igru nazivao Igra za jahtu („The Yacht Game“), jer su je igrali sa prijateljima na svojoj jahti. Kada je Milton Bradely 1973. godine otkupio E.S. Lowe kompaniju,nasledio je i pravo na proizvodnju i prodaju Jamba. Hasbro, trenutni vlasnik ove igre, tvrdi da se u svetu proda preko 50 miliona primeraka Jamba.

Igrajte se, zdravo je!

Društvene igre mogu biti dobar izbor za subotnje veče sa porodicom ili prijateljima – uskladite rasporede, isključite mobilne telefone i igrajte se. Osim dobre zabave, ove igre imaju i pozitivne uticaje na vaše zdravlje. Takođe, društvene igre mogu biti odličan izbor za
opuštanje atmosfere i učvršćivanja odnosa među zaposlenima ili pak uključivanja i razbijanja leda među učesnicima na konferenciji ili seminaru. Igranje društvenih igara predstavlja izvor dobre zabave, a samim tim i smeha, koji povećava nivo endorfina – hormona sreće, koji pomaže opuštanje mišića i cirkulaciju krvi, snižava krvni pritisak, smanjuje nivo stresa i ojačava imuni sistem.

Takođe, smejanje i zabava mogu povećati nivo empatije i povezanosti sa ljudima sa kojima igramo i ojačati porodične veze. Pored ovog benefita, društvene igre poboljšavaju sposobnost pamćenja u starijem dobu i smanjuju rizike pojave oboljenja poput demencije i Alchajmera. I zato, pronađite malo slobodnog vremena, izvadite svoju omiljenu igru ili probajte neku novu. A mi vam preporučujemo jednu koja se skoro pojavila – Revolucija.

DA LI STE ZNALI?

· Najstarije kockice nađene su u grobnici u Turskoj i stare su preko 5000 godina.
· Prva igra namenjena deci bile su Školice, nastale u rimskom carstvu oko 500 p.n.e.
· Početkom 60-ih godina slogan za Jamb bio je ,,Zabavna igra koja razmišljanje čini zabavnim“.

Nevena Ilić