Ne postoji druga šansa za prvi utisak.
Bilo u poslu ili privatno. Prvi utisak koji neko stekne o vama ili koji vi steknete o nekome, prvi utisak kada uđete u neki prostor, ose-ćaj kada vam neko poželi dobrodošlicu (ili ne), prvi utisak kada odete u neki grad ili zemlju.
Taksiste na aerodromu, recepcionere u hotelu i konobare u kafiću i restoranu, smatram
ključnim u turizmu, ne samo za formiranje prvog, već i krajnjeg utiska, ključnim za poslovanje, funkcionisanje i uspeh u celini.
Nikada se nisam osećala dobrodošla u zemlji u kojoj su me taksisti opljačkali (očigledno preskupom uslugom), nikada zadovoljno gde su na recepciji hotela bili neljubazni i namršteni, nikada prijatno u kafiću i restoranu sa konobarom bez smisla za humor.
Soba i sadržaji hotela mogu da budu vrhunski, hrana odličnog ukusa i dekoracije, ali uz
osobu koja neljubazno i nezainteresovano dočekuje, uslužuje i izdaje račun, prvi i krajnji
utisak je takav – neprijatan.
Život je suviše kratak da bi se pilo loše vino, kako kažu, ali isto važi i za trošenje vremena
i novca na mesta na kojima se ne osećaš kao da si apsolutno dobrodošao i da su oduševljeni što te vide. Sve ispod toga, u današnje vreme, nije prihvatljivo.
U ovom broju SEEbtm magazina, istaći ćemo značaj Front desk menadžmenta i zaposlenih koji imaju direktan kontakt sa gostima, tj učesnicima nekog događaja.
Upravo oni su ti koji svojim ponašanjem i stavom mogu da nadomeste određene propuste menadžmenta (ukoliko je do njih došlo), ali i od savršeno precizno isplaniranog događaja naprave debakl. Za obe stvari, nekada je dovoljna samo reč ili gest.
Cenite i ulažite u zaposlene na svim nivoima, koji su na licu mesta, u direktnom kontaktu sa klijentima i gostima. Oni su vaš prvi, a najčešće i krajnji utisak.