Poslednjih nekoliko godina, iako to nije nov koncept, govori se puno o tzv ekonomiji deljenja (sharing economy). Reč je o deljenju ili iznajmljivanju umesto kupovine (smeštaja, tehnike, opreme, prevoza i slično) kako bi se smanjili troškovi.
Tako su recimo, Airbnb, Uber, SnapGoods i drugi, zapravo pioniri ovog koncepta.

PwC predviđa da će do 2025. godine globalna ekonomija deljenja vredeti 335 milijardi dolara.
Velika Britanija se smatra evropskom prestonicom ekonomije deljenja, gde 1 od 10 kompanija pripada ovom sektoru, a kako Ipsos Mori nalazi, 18.5 miliona njihovih stanovnika redovno koriste aplikacije i sajtove zasnovane na ekonomiji deljenja.

U ovom broju SEEbtm magazina, istraživali smo koliko je „ekonomija deljenja“ zastupljena prilikom organizacije događaja u našem regionu.
U istraživanju su učestvovali profesionalci iz kongresne industrije – iz hotela, agencija, kongresnih biroa, kompanija, nevladinih organizacija, ministarstva, najvećim brojem iz Srbije i Hrvatske.

Na osnovu odgovora učesnika u anketi, primećujemo da se vodi računa o troškovima zaposlenih prilikom njihovog dolaska na posao (60%), računajući one koji ponekad primenjuju koncept deljenja prevoznog sredstva (32%) i one koji to stalno čine (28%) (grafik 1).

Isti koncept prilikom organizacije nekog događaja se primenjuje još češće, i to u 67% slučajeva. Učesnicima se organizuje uglavnom zajednički prevoz, a ukoliko se ide automobilima, deli se prevozno sredstvo i vodi se računa da budu popunjeni, a ne svako da ide sam, osim, naravno, ukoliko su zahtevi organizacije drugačiji (u slučaju predavača, VIP gostiju i slično).
Ono što je značajno i zanimljivo primetiti, jeste da većina međunarodnih kongresa na svakoj web stranici, u delu Kako stići ili Transport, pored standardnih opcija javnog prevoza i aviona, uključuju i mogućnost deljenja automobila sa još nekim učesnikom kongresa.

Što se tiče deljenja tehničke opreme  (grafik 2), kod organizatora događaja kod nas možemo reći da to nije praksa. Naime, 64% nije delilo ili ne još, opremu na događajima.
Par puta do sada je to praktikovalo 20% učesnika u anketi, dok je kod njih 16% to već praksa.

Deljenje dekoracije za event je još nezgodnije za primenu u praksi (grafik 3), iako nije mali procenat (29.2%) onih koji su uspeli da primene ovaj koncept, i na taj način uštede vreme i novac.

Kod deljenja opreme, kao što je nameštaj, i primera radi, potrebnih stolica ili barskih stolova za veći broj učesnika (što se neretko dešava), je ipak drugačiji slučaj, gde njih čak 45% nalazi rešenje ovog problema dobrom saradnjom i pozjamljivanjem opreme od saradnika i kolega (grafik 4).

Kao dodatne primere u kojima se primenjuje pametan koncept deljenja prilikom organizacije događaja, učesnici izdvajaju i saradnju sa lokalnim zajednicama i turističkim organizacijama.
Naravno, na ovu temu, uglavnom je akcenat na deljenju resursa (usluga, edukacije, prostora ili prevoza), kada se radi o sinergijskim delatnostima, korisnim za obe strane, a da je reč o aktivnostima koje nisu konkurentne.

Nevladine organizacije, recimo, prilikom organizacije događaja sličnih tema, nastoje da uključe druge organizacije s kojima dele vrednosti, pa time i resurse (prostor, veštine, itd.).
Tako i recimo Ministarstvo pravde Republike Srbije koristi četiri sale u okviru zgrade u Nemanjinoj, ali tri sale dele sa drugim Ministarstvima.

Što se tiče globalne pomame za Airbnb uslugama smeštaja, kod nas, odnosno među profesionalcima u kongresnoj industriji, to je daleko od veoma zastupljenog iako nije zanemarljivo, ali tek 7,6% koristi veoma često ovu uslugu, dok 77% nije ili nije još koristilo Airbnb usluge za poslovni put (grafik 6).

Primećuje se neznatna razlika prilikom poslovnog i privatnog putovanja, gde se, kada je u pitanju privatno putovanje, Airbnb usluge nešto češće koriste, i to u 26,9% slučajeva u poređenju sa 23% kod putovanja u poslovne svrhe.
Kao osnovni problem korišćenja ekonomije deljenja u poslu, učesnici u anketi navode nesiguran kvalitet (njih 27,8%), a postavlja se i pitanje sigurnosti (16,7%) (grafik 5).
Mada možemo reći i da je značajan broj i onih koji nisu upoznati sa konceptom, pa ima 27,8% učesnika kojima ovaj pristup nije pao na pamet.

Možemo reći da je ekonomija deljenja u organizaciji događaja našla svoju primenu prvenstveno u deljenju opreme – najviše nameštaja, kao što su konferencijske stolice, barski stolovi i slično. Ova situacija je verovatno delom i zbog najmanjeg potencijalnog rizika prilikom primene ali i eventualnog oštećenja.

Deljenje tehničke opreme i dekoracije, još uvek se, bojažljivo primenjuje ali možemo očekivati porast i u ovim slučajevima, kada se ove prakse još malo razrade.
Pa recimo, dekorateri i ljudi koji se bave tehničkom opremom sami budu nudili opciju deljenja sa drugim organizatorom, sa vrstom dekoracije i opreme koji su pogodni za deljenje.

U međuvremenu, ekonomska i ekološka svest o deljenju prevoznog sredstva će sigurno, još uvek rasti.
Tako da će u budućnosti, sigurno u većini kompanija postojati praksa o deljenju vozila prilikom dolaska na posao, dok u slučajevima poslovnog puta i organizacije prevoza za neki događaj, već možemo reći da je to praksa.

Možda će se još samo smanjivati broj onih koji iz razloga koji nisu neophodni, posle koji ipak dolaze pojedinačno, organizovanim prevozom samo za njih.

Ovo sada ima više veze sa lokalnim socijalnim uticajem koji događaji mogu da imaju, ali u budućnosti bi trebalo, i hoće, više da se vodi računa o hrani koja ostane posle njih. Trebalo bi unapred za svaki događaj definisati gde se doniraju ostaci hrane od ručkova, gala večera i slično. Obično je reč o desetinama kilograma hrane.

Što se Airbnb smeštaja tiče, u regionu, njihove usluge ne koriste se masovno, naročito ne u poslovne svrhe, pa za sada, nema bojazni za hotele u regionu o nekom značajnom uticaju ove platforme na korporativna putovanja.
Međutim, ovo je trend koji je prilično uzdrmao globalnu hotelsku industriju, zato svakako preporučujemo pažljivo praćenje kretanja ovog trenda.