Deca instiktivno vole da se igraju sa decom sa kojom dele smeh, slična interesovanja i način zabave. Mi odrasli, namećemo im i učimo ih da to ipak treba da budu deca sa kojom se deli socijalni status, boja kože, vera, jezik i nacionalnost kojoj pripadaju.
Proračunati smo u emocijama, odnosu sa drugim ljudima, partnerom, u poslu.
Iz straha da ne budemo povređeni, predupređujemo moguće situacije da se to ne dogodi.
Ali, dok radite ono „što bi trebalo“ da li vam se desilo da sa setom razmišljate o nekim prošlim trenucima sa osobom ili društvom koje je u vama prosto budilo dobar osećaj? Ali prekinuto je zbog raznih nametnutih restrikcija? Da li sreća i zadovoljstvo dolaze iznutra ili spolja?
Kad smo mlađi, uvereni smo da dolazi spolja. Kako smo stariji i možda, mudriji… pa, shvatate već.
Realnost je da se svi međusobno, najviše vrednujemo po spoljašnosti. Prosto rečeno – po spoljašnjem izgledu i koliko ličimo da imamo para i uticaja. Međutim, istina je da je svima nama, bez obzira na socijalni status, izgled, verska i kulturna obeležja koja nosimo ili ne, najpotrebnije ono što nam je instiktivno bilo potrebno kad smo bili deca.
Pažnja, neko da nas voli kakvi jesmo i sa kim delimo smisao za humor, uspeh i pad. Neko je rekao – „Ljudi će zaboraviti šta si rekao, ljudi će zaboraviti šta si učinio. Ali nikada neće zaboraviti kakve si osećaje u njima probudio.“ Razmislite o tome.
Osmeh baš svima lepo stoji, bez obzira koje je nacionalnosti. Suza je slana, duboka i muti pogled, bez obzira da li klizi niz bele, crne, bogate ili siromašne obraze.
Tekst je inspirisan događajima koji su, nažalost, obeležili prošlu godinu, ali i sve prethodne događaje i nesreće u kojima su ljudi prisiljeni da napuštaju svoje domove, ostaju bez najmilijih i prolaze kroz najteža psihička i fizička razaranja. Za svu decu kojima je detinjstvo i osmeh ukradeno. To niko nije zaslužio.
U ovom broju SEEbtm magazina fokusiraćemo se na događaje i praksu koja slavi mir, slobodu i jednakost ljudi. Takvih događaja, zapravo, ima veliki broj, obzirom da su suština kongresne industrije – ljudi. Okupljanje ljudi, povezanih interesovanjima, profesijom, ciljevima. Pokušaćemo da probudimo empatiju kod ljudi. Sposobnost da se postavimo na nečije mesto i da zamislimo kako se neko oseća, jeste ono što nas čini ljudima. Nije loše podsetiti se toga.
U 21 veku trebalo bi da smo svesni da su razlike i mržnja između naroda medijski i politički nametnute. Ono što mi možemo da uradimo, jeste da mislimo svojom glavom i ne dozvolimo da se manipuliše našim rečima i delima.
„Svako koga sretnete
vodi bitku o kojoj vi ne znate ništa.
Budite ljubazni. Uvek.”
Ian Maclaren