Svakodnevno izveštavanje medija i proglašavanje pandemije u mnogim zemljama dovelo je do toga da je svakodnevni život pojedinca u velikoj meri određen svakodnevnim razvojem pomenutog virusa. Sa tim u vezi, suvišno je pominjati njegov ogroman uticaj na određene industrije, kao što su farmaceutska, neizbežan uticaj na zdravstvo, kulturno-socijalne manifestacije,  i naravno, u velikoj meri uticaj na kongresnu industriju, odn. turizam, generalno.

Po prirodi stvari, treba izbegavati javne skupove, a naročito gužve (savet je da se drži odstojanje od najmanje jedan metar od drugih osoba), tako da se u pitanje dovodi organizacija i realizacija skupova svih vrsta, naročito onih masovnih.

Svetska zdravstvena organizacija ipak, ne preporučuje restrikcije, tj. obustavljanje putovanja, u skladu sa činjenicom da je virus tipa A (H1N1) prisutan u mnogim delovima sveta. Globalni odgovor sada treba da bude minimiziranje uticaja virusa H1N1 kroz brzo identifikovanje obolelih slučajeva i pružanje adekvatne medicinske nege.

Udruženja kongresne industrije širom sveta daju uputstva i preporuke svojim članovima i event menadžerima kako da se ponašaju i planiraju događaje u ovakvim uslovima.

Udruženje ACTE (Association of Corporate Travel Executives) je pustio preporuku svojim članovima u kojoj poziva na: “privremeno uzdržavanje od vekovne tradicije koja simboliše pozdrav i postignut dogovor u zapadnim zemljama, odnosno – uzdržavanje od rukovanja.“

„Rečeno nam je da je najbolji način da se spreči širenje virusa H1N1 redovno pranje ruku, naročito nakon dodirivanja lica ili dodirivanja tuđeg lica ili šake“, izjavila je Susan Gurley, izvršni direktor ACTE-a. „Nasumična anketa naših članova pokazala je da bi bilo lakše izostaviti tradicionalno rukovanje za vreme trajanje ove krize u poređenju sa kijanjem ili kašljanjem u rukav“.

U međuvremenu, asocijacija AH&LA (American Hotel & Lodging Association) je objavila vodič „Upravljanje H1N1 virusom u Hotelima“. Pored standardnih mera održavanja zdravlja, vodič ističe savete za zaposlene i goste koji imaju H1N1 virus ili slične simptome.

Na kraju krajeva, biti informisan o gripu je jedan od najboljih načina da se bude spreman, sudeći po rečima Joseph A. McInerney, Predsednika i izvršnog direktora AH&LA.

„Liderstvo za vreme krize se bazira na informacijama, i ovaj vodič će da pomogne da se popune praznine o tome šta raditi“, naglašava McInerney.

Event menadžeri kao i hoteli mogu da saznaju i nauče više o tome na websajtu www.ahla.com/flu .

Javna zdravstvena agencija Kanade (The Public Health Agency of Canada) obezbedila je H1N1 smernice specijalno dizajnirane za event menadžere, pokrivajući oblasti kao  što su važnost sprovođenja procene rizika pre događaja i sprečavanje širenja potencijalnih virusa (influence-like illness-ILI).

Sprovođenje procene rizika će pomoći organizatorima, drugim zainteresovanim stranama i lokalnim javnim zdravstvenim zvaničnicima da utvrde da li bi događaj trebalo eventualno otkazati, modifikovati ili odložiti.

Faktori koji se razmatraju kada se sprovodi procena rizika događaja, su sledeći:

1. Kapacitet zdravstvenog sistema zaštite koji je u mogućnosti da odgovori eventualnoj nezgodi ili pojavi štetnog uticaja na zdravlje prilikom masovnih okupljanja (u smislu, ukoliko dođe do neke nezgode ili štetnog uticaja na zdravlje učesnika, da li lokalne zdravstvene institucije mogu da odgovore na novonastale potrebe, da nisu na primer svi kapaciteti zauzeti pojavom pandemije virusa H1N1);

1. Broj zaraženih i slučaja smrtnosti usled pandemije virusa H1N1 2009 unutar zajednice u kojoj bi se događaj održao;
2. Ciljna grupa potencijalnog događaja (deca ili stariji, lokalno ili međunarodno učešće isl.);
3. Veličina i trajanje događaja;
4. Način transporta, ukoliko događaj uključuje transport, i stepen izolacije od medicinske podrške (automobili nasuprot autobusima isl.);
5. Tip smeštaja koji se planira za učesnike (napr. individualne hotelske sobe ili studentske sobe isl);
6. Svrha okupljanja i potencijalni politički, socijalni, kulturni ili ekonomski uticaj usled otkazivanja događaja;
7. Period održavanja događaja (na pr. da li je u pitanju letnji događaj na otvorenom ili zimski event u zatvorenom prostoru isl);
8. Sposobnost organizatora da obezbedi odgovarajuće higijenske i sanitarne uređaje.

Kako bi se pomoglo smanjenju širenja virusa, zdravstveni zvaničnici mogu da obezbede podršku za organizatore putem pružanja informacija pred sam događaj (na ulaznicama, objavama na radiju i televiziji isl.), kao što su:

– Znaci i simptomi virusa H1N1;

– Važnost ostajanja učesnika kod kuće ukoliko se ne osećaju dobro ili imaju neke od simptoma ove bolesti;

– Mogućnost širenja virusa na takvom događaju; oznake za adekvatnu higijenu ruku, kašljanje i kijanje.

Po svemu sudeći, događaji se i dalje planiraju i organizuju, i tako i treba da bude, ali primat svih učesnika, organizatora, državnih nadležnih organa  i učesnika mora da bude na dobroj informisanosti, organizovanosti, saradnji i spremnosti na reagovanje po potrebi.

Autor: M.Š.