[quote_box_center]Pored zabave, festivali predstavljaju mesto susreta kulture, običaja kao i tradicije određene destinacije. Shodno tome, ovakve manifestacije obezbeđuju autentičnost i prepoznatljivost lokacije gde se održavaju, a posetiocima pružaju nezaboravne doživljaje i utiske. Predstavljamo vam evropske festivale koji se ističu po svojoj originalnosti.[/quote_box_center]

La Tomatina

La Tomatina predstavlja najveći festival hrane, odnosno najveću svetsku borbu sa hranom.

Festival se tradicionalno održava svake godine, poslednje srede u avgustu, a ove godine održan je 70-i po redu festival gađanja paradajzom.
La Tomatina se održava u malom gradu Bunjol, koji se nalazi nedaleko od Valensije. Kako je veliko interesovanje za ovaj festival od 2013. godine ulaznice su ograničene na 20.000 posetilaca, jer kapaciteti ovog gradića ne mogu da podrže veći broj ljubitelja ovog neobičnog festivala. Tokom trajanja festivala sve lokalne radnje, lokali i izlozi se prekrivaju plastičnim zaštitnicima, kako bi ih zaštitili od „borbe” paradajzom.

Interesantno:

Bunjol uopšte nije poznat po uzgajanju paradajza, već po proizvodnji cementa, stoga se paradajz za ovu priliku posebno uvozi.

Festival datira od davne 1945. godine, a ne zna se sa tačnošću kako je zaista počeo. Postoje razna nagađanja i verzije začetka festivala a najpopularnija je priča o nezadovoljstvu građana gradskim vlastima koji su za vreme proslave grada gađali odbornike paradajzom iz protesta, što se nastavilo i narednih godina.

Festival počinje uvek u 11h kada se kamioni prepuni paradajza postavljaju na centralni gradski trg, Plaza del Pueblo. Tehnički, festival počinje kada neko od posetilaca uspe da se popne uz visoku drvenu šipku namazanu uljem, na čijem vrhu se nalazi šunka, međutim kako je ovo jako teško postići, nestrpljivi posetioci svoju bitku paradajzom po običaju započnu ranije.

Pravila festivala, odnosno „bitke paradajzom” su jasno utvrđena i učesnici su u obavezi da ih poštuju. Nakon sat vremena borbe, festival se završava i paradajz se više ne sme bacati. Nakon završetka, proces čišćenja grada odmah započinje, a posetioci neretko uskaču u reku Bunjol kako bi sa sebe sprali tragove „borbe”.

Škotske igre

Škotske igre odnosno The Scottish Highland Games predstavljaju najpopularniji događaj u Škotskoj, kako za stanovnike Škotske tako i za posetioce iz drugih zemalja.

Bacanje čabra je najstarija i najpopularnija atletska disciplina škotskih igara.

Igre se tradicionalno održavaju od maja do septembra na mnogim lokacijama u Škotskoj ali i u mnogim zemljama širom sveta, gde se poštuju keltska i škotska kultura i običaji. Igre su se razvile u Viktorijanska vremena, nakon Škotske nezavisnosti. Igre su se u svom izvornom obliku sastojale iz sportskih i atletskih takmičenja, a ono po čemu su bile i ostale prepoznatljive je čuveno „bacanje čabra”. Što se tiče muzičkih nadmetanja, takmičenje u bubnjevima je bilo najzastupljenije.

Danas, sve škotske igre skoro pod obavezno podrazumevaju takmičenja u sviranju bubnjeva i frule, highland plesna takmičenja, bacanje čabra kao i raznovrsna sportska nadmetanja.

„Highland” ples

Highland ples, od kojih je najpopularniji Highland Fling, su originalno plesali samo muškarci, a ples je oslikavalo imitaciju udvaranja jelena. Krajem 19. veka, Dženi Daglas je bila prva žena koja se prijavila za plesno takmičenje. Narednih godina su počela da se održavaju ženska takmičenja u plesu.

Highland ples je tehnički veoma zahtevan, potrebno je mnogo vežbe i godina iskustva da bi se ples usavršio.

Bacanje čabra

Bacanje čabra je najstarija i najpopularnija atletska disciplina škotskih igara. Čabar je zapravo veliki drveni stub, dužine između 5 i 6 metara i težine do 60 kg. Učesnik ove igre ima težak zadatak da podigne čabar, izbalansira i nakon toga ga baci što dalje.

Bacanje čekića
Bacanje čekića predstavlja još jednu igru koja je zaštitni znak škotskih takmičenja. Čekić je metalna kugla težine 7 ili 10 kg, vezana za četiri vratila i baca se na sličan način kao kladivo. Pobednik je onaj ko čekić baci na najveću udaljenost, a u ovom takmičenju učestvuju i žene.

Tokom leta, širom Škotske se održavaju Highland okupljanja a finale igara predstavlja Braemar G­athering, na kojem krajem septembra svake godine prisustvuje i kraljevska porodica.

Najveće škotske igre su Cowal Highland Gathering poznatije kao Cowal Games, koje se održavaju svakog avgusta u gradu Dunoon.

Ove igre okupljaju najveći broj posetilaca, u proseku oko 20.000, a broj učesnika ovih igara je oko 3.500. Škotske igre su rasprostranjene širom sveta, kako su škotski migranti sa sobom poneli tradiciju, kulturu i zadržali običaje. Igre imaju veliku popularnost širom Amerike i Kanade.

Il palio di Siena

Il Palio di Siena je poznata tradicionalna trka konja koja se svake godine dva puta održava u gradu Siena u Italiji i to 2. jula i 16. avgusta.

Il Palio koji se održava u julu se naziva Palio di Provenzano i posvećen je Bogorodici, a avgustovska trka se održava u čast Uspenja Bogorodice i naziva se Palio dell’Assunta. Trke se održavaju na čuvenom trgu Piazza del Campo, a učesnici trka su predstavnici okruga ovog grada.

Siena je podeljena u 17 okruga (contrade) koji su od davnina u rivalstvu i povezuje ih zajednička strast da osvoje Il Palio. Svaki okrug funkcioniše kao zaseban grad. Rivalitet između „contrada“ se prenosi sa generacije na generaciju još od 12. veka.

Više od pobede

Pobeda na Il Palio trci ne predstavlja samo pobedu na konjičkim trkama, već i čast i slavu okruga.

Čast i slava okruga koji osvoji Il Palio za stanovnike Siene ne predstavljaju samo pobedu na konjičkim trkama, već imaju daleko veći značaj. Pravilo trke je da džokeji jašu konje bez sedla. Trka obično traje oko 90 sekundi, odnosno tri kruga oko trga Piazza del Campo. Kako su trke veoma brze, većina džokeja padne sa konja pre kraja trke. Zanimljivo je da se pobeda važi iako konj sam završi trku, bez džokeja.

Najuspešnija contrada je Oca (the Goose) koja je osvojila 63 trke. Okrug koji dugo ne može da osvoji nagradu stanovnici Siene obično nazivaju „nonna“ (baka).

Okruzi se za trke spremaju tokom cele godine, razvijaju se strategije, džokeji naporno treniraju, prikupljaju se donacije, sprovode se medijske kampanje i sve to da bi se opravdali čast i slava i osvojio Il Palio, što predstavlja suštinu Siene i njenih stanovnika.