Hodanje je najjednostavniji vid rekreacije – nije nam potrebna posebna oprema, ne plaćaju se termini, ne zahteva fizičku spremnost i skoro svako to može da radi.

A opet, značajno utiče na održavanje i poboljšavanje zdravlja, na kardiovaskularni sistem, cirkulaciju, jačanje kostiju i pročišćavanje misli i negativnih vibracija.
Pogodite šta još? Hodanje poboljšava i podstiče i kreativnost, prema istraživanju Stanford Univerziteta.

Hodanje podstiče kreativnost

Kreativno razmišljanje je povećano u proseku za 60% dok hodamo i nedugo nakon toga.
Takođe, ovo istraživanje nalazi još jednu pomalo iznenađujuću činjenicu, a to je da hodanje napolju i hodanje unutra, bilo u prirodi ili u monotonoj sobi na traci za trčanje, bez velike razlike utiče na pojačanu kreativnost.
Bitno je da se krećemo.

Međutim, kada je reč o fokusiranom razmišljanju koje zahteva precizne, tačne odgovore, stručnjaci sa Stanforda nisu ustanovili pozitivnu korelaciju sa hodanjem. Tačnije, oni koji su hodali su bili malčice lošiji od onih koji su sedeli, u davanju preciznih, tačnih odgovora na pitanja.

„Ovo ne znači da svaki zadatak na poslu treba obavljati dok se hoda, već oni koji zahtevaju novu perspektivu ili svežu ideju, kreativni brejnstorming, mogu da imaju koristi od toga”, kaže Opeco (Oppezzo), ko-autorka ove studije.

Istraživanje Stanford Univerziteta jeste dodatni podstrek da smanjimo sedenje, ne samo u slobodno vreme, nego i na poslu, na način da, recimo standardne sastanke u kancelariji pretvorimo u sastanke dok hodamo.

[quote_box_right]Kreativno razmišljanje je povećano u proseku za 60% dok hodamo i nedugo nakon toga.[/quote_box_right]

Šta su sastanci u hodu?

Vrlo logično, to su razgovori i sastanci sa zaposlenima, partnerima, saradnicima… dok hodamo, šetamo, krećemo se. Znači, umesto da sat vremena provedemo sedeći u sali za sastanke jedni nasuprot drugih, povedemo par zaposlenih, saradnika ili klijenata u šetnju. Na taj način, svi su „jednaki” i na „istoj strani”, buk­va­lno i metaforično. Najefikasniji mogu biti za dvoje do četvoro ljudi, a ukoliko se odvijaju napolju, jedini preduslov može da bude lepo vreme.

Zašto sastanci dok hodamo?

Dok hodamo, cirkulacija nam se poboljšava, udišemo više kiseonika, telo se opušta, a mozak radi brže.

Okolina koja se menja dok se krećemo, verovatno utiče na mozak da podstakne proces razmišljanja i da ga ubrza. Jednostavno rečeno, scene koje se menjaju oko nas, prouzrokova­ne našim kretanjem, podstiču naš mozak da se „pokrene”.

Takođe, dok hodamo, okolina nam može pružiti dobar podstrek za podsticanje i opuštanje neobaveznog razgovora, koji kasnije može da rezultira u neku novu ideju ili rešenje problema. Način na koji je uređen neki park, istorijska činjenica ili događaj kojeg se setite dok prolazite pored nekog zdanja, neke zanimljive konstatacije da, recimo, ne postoje dve iste pahulje (ukoliko pada sneg) i da je šara na svakoj kravi unikatna (ukoliko ste kojim slučajem na nekoj farmi ili salašu), da dizajner koji je dizajnirao
NIKE znak je bio plaćen samo 35 dolara za taj posao (ukoliko prolazite pored njihove radnje ili neko od vas ima na sebi robu te marke)…

[quote_box_right]Lideri koji su poznati po svojim „hodajućim” sastancima – Mark Cukerberg (Facebook), pokojni Stiv Džobs (Apple), Džek Dorsej (Twitter co-founder), Barak Obama (trenutni američki predsednik)…[/quote_box_right]

Primera ima mnogo, i to mogu biti banalne stvari, proste konstatacije onog što vidite, koje vode do asocijacija i recimo, prisećanja kako su globalni igrači preokrenuli u svoju korist, sličnu situaciju u kojoj se vi danas nalazite. Razmišljate li već nešto na pomenute teme?

Uz to, bićemo srećniji i zadovoljniji. Znamo da fizička aktivnost (makar to bilo i „samo” hodanje), utiče na smanjenje lučenja hormona stresa i povećava lučenje endorfina u mozgu (hormon koji je zadužen za poboljšanje raspoloženja i energije – tzv. hormon sreće).

Na kraju, ali najbitnije – bićemo zdraviji. Svetska Zdravstvena Organizacija navodi kao glavni faktor rizika za pojavu svih bolesti – upravo odsustvo kretanja i fizičke aktivnosti.

Sedeći način života, kojem je doprineo internet i „kupovina iz fotelje”, vrlo verovatno će nam doći glave, ukoliko odmah ne učinimo nešto po tom pitanju.

Fizička aktivnost utiče na smanjivanje agresivnosti i sklonosti depresiji, povećava emocionalnu stabilnost, a takođe se povećava motivisanost za rad i adaptacija na promene. Ovo poslednje bi posebno trebalo da ima uticaja na menadžent da podstiče fizičku aktivnost svojih zaposlenih.

Dinamika i „pokretljivost” grupnih sastanaka

Grupni sastanci i veća okupljanja u smislu seminara, konferencija i ostalih događaja, mogu da postanu „aktivni”.
Naravno, to zavisi od tematike i svrhe okupljanja, strukture učesnika, tehničkih mogućnosti i na kraju krajeva, želje da se tako nešto implementira.

Dinamika događaja može da bude sasvim jednostavna – navesti sve učesnike da ustanu na neko vreme i da na par trenutaka izmasiraju osobu do sebe, a zatim se zamene.

Jednostavno, a interesantno, zar ne? Pomoći će u održavanju pažnje ili fokusiranje na ono što sledi, a malo će i da razgiba učesnike i pomoći u uspostavljanju međusobnog kontakta. A izmamiće i poneki osmeh.
Postavka seminara može da bude i takva da učesnici stoje i kreću se i mešaju jedni između drugih, zajedno sa predavačem. Tako događaj može biti „u pokretu”, recimo – seminar. Dok hodamo. Moj predlog je da ključni slajdovi predavanja, budu postavljeni u prostoru ili napolju kao izložba, odštampani ili na digitalnim ekranima.

[quote_box_right]Umesto da sat vremena provedemo sedeći u sali za sastanke jedni nasuprot drugih, povedemo par zaposlenih, saradnika  ili klijenata u šetnju.[/quote_box_right]

A onda, slično kao kada turistički vodič vodi grupu kroz neku palatu, muzej ili crkvu i objašnjava im, zastajući kod umetničkih dela i određenih scena i detalja, njihov značaj ili angedotu, to isto radi predavač zastajući kod postavljenog platna / slajda. Samo na seminaru. Sigurna sam da bi takav seminar privukao i držao pažnju učesnicima i ostavio dobar utisak koji se pamti.

Sve u svemu, hodanje je lek i hrana za telo i um. Uz to, podstiče razmišljanje i kreativnost. Utiče pozitivno na zadovoljstvo. Praktikovanjem hodanja za vreme poslovnih sastanaka, brejnstorminga sa timom ili samostalna šetnja da razbistrite misli i nađete rešenje ili osmislite novu strategiju, pozitivno će uticati na vaše zdravlje, odnos sa kolegama i rezultate.
Još uvek sedite?