Formula 1 sastoji se iz serije trka, odnosno Gran Prija, koje se održavaju u celom svetu na namenski sagrađenim trkačim stazama i javnim putevima.

Svi koji na bilo koji način učestvuju u trkama, od vozača, konstruktorskih timova, zvaničnika trka, organizatora, do samih trkačkih staza moraju posedovati važeću Super licencu, najvišu licencu za trke koju izdaje FIA.

Na kraju sezone dodeljuju se titule vozačima i konstruktorskim timovima koji su osvojili najviše poena tokom cele sezone.

Prvih deset učesnika koji prođu kroz cilj na svakom Gran Priju dobijaju poene za svetska prvenstva za vozače i za konstruktore, prema sledećoj skali: 1. mesto – 25 poena, 2. mesto – 18 poena, 3. mesto – 15 poena, 4. mesto – 12 poena, 5. mesto – 10 poena, 6. mesto – 8 poena, 7. mesto – 6 poena, 8. mesto – 4 poena, 9. mesto – 2 poena i 10. mesto – 1 poen.

Vozači trka

Vozači Formule 1 spadaju u sportiste sa najboljom kondicijom na svetu i istrenirani su da mogu da ispune velike zahteve najviše svetske klase moto trka.

Svi vozači koji se prijave za trke Formule 1 moraju proći period prilagođavanja na fizičke zahteve ovog sporta: ni jedna druga moto trka na svetu ne postavlja takve zahteve za vozače u smislu snage i izdržljivosti.

Na primer, veliko opterećenje koje automobili Formule 1 stvaraju pri ulasku u krivinu i koje može dostići silu i do 3,5 g znači da vozači moraju biti izuzetno snažni kako bi mogli da izdrže celu trku.

Ogromna toplota koja nastaje u kokpitu Formule 1, posebno na zahtevnijim etapama prvenstva, takođe predstavljaju veliki napor za organizam: vozači mogu kroz znoj da izgube i do 3 kg telesne težine tokom samo jedne trke.

Vozačka oprema u osnovi se sastoji od odela, kacige i HANS (sistem držača za glavu i vrat) o kojima treba znati nekoliko neverovatnih činjenica:

–  Vozači u vozačkom odelu mogu da prežive 11 sekundi na temperaturi od 840°C.

–  Uprkos najsavremenijim materijalima koji se koriste za njihovu izradu, kacige za Formulu 1 još uvek se farbaju ručno. To je posao koji zahteva izuzetnu stručnost i stotine sati rada posebno kada su u pitanju komplikovanije šare i dizajn.

– Držači za glavu i vrat (HANS) trebalo bi da spreče istezanje vratnih pršljenova i udarac glavom u volan. Na testiranju je pokazano da HANS smanjuje tipične pokrete glave tokom udesa za 44%, pritisak na vrat za 86% i ubrzanje kojem je izložena glava za 68% – svodeći relevantne vrednosti čak i u slučaju ozbiljnih udesa ispod nivoa „praga povrede“.

Strategija

Delom nauka, delom umetnost – dobra strategija je ključni faktor za uspeh na trkama ili, isto tako, za neuspeh. Osnovni elementi jednačine su prilično jednostavni: količina goriva i otpornost guma. A onda stvari postaju komplikovanije.

Nezavisno od pravila, postoje određeni faktori koji se moraju uzeti u obzir. Podaci kao vremenska prognoza, verovatnoća preticanja na određenom mestu na stazi, dužina stop staze, pa čak i verovatnoća udesa koji bi zahtevao korišćenje bezbednosnog vozila svi utiču na kreiranje strategije. Naravno, jedan od najvažnijih faktora je, kao i u svemu drugom, sreća.

Kontrola

Svakoj Gran Pri trci prisustvuje sedam glavnih zvaničnika koji prate i kontrolišu aktivnosti stjuarta i maršala kako bi se obezbedilo nesmetano i bezbedno odvijanje trka u skladu sa pravilima FIA.

Sredstva i objekti mogu varirati u zavisnosti od staze ali svaka trka mora u tom pogledu zadovoljiti nekoliko osnovnih uslova koji će omogućiti FIA direktoru trke i njegovoj ekipi da donose ispravne odluke u vezi sa bezbednošću, pravnom regulativom i rasporedom.

Ekrani prikazuju sve delove staze koja je pokrivena posebnim zatvorenim televizijskim sistemom (CCTV). To omogućava brzo lociranje problema i preduzimanje odgovarajućih mera.

Postoji takođe i telefonski i radio kontakt sa glavnim punktovima na kojima se nalaze maršali, bezbednosno vozilo, vozilo za medicinsku pomoć i medicinski centar, tako da u slučaju većih problema direktor trke može da bude u vezi sa odgovarajućim ljudima.

Logistika

Za trkačke timove Formule 1, jedan od najvećih izazova trke ili testiranja završiće se pre nego što se ijedan automobil pokrene: radi se o ogromnom logističkom poslu koji se mora obaviti kako bi se oprema tima dopremila na stazu. Interesantno je znati da svaki tim koji učestvuje na FIA svetskom prvenstvu Formule 1 sada pređe oko 160.000 kilometara godišnje putujući između lokacija na kojima se održavaju trke i testiranja.

Logistika se ne svodi na puko prebacivanje ljudi i opreme na određeno mesto. Mora se pronaći i rezervisati hotelski smeštaj (jednom timu može biti potrebno i do 100 soba), kao i rent a car usluge, a treba dopremiti i svu opremu i sredstva tima na stazu – od opreme za garažu na stopu do prikolica za vozače i jedinica za odmor i osveženje, sve mora biti dopremljeno i postavljeno na svoje mesto.

Skoro podjednako važnu ulogu, u ovom digitalnom dobu, igraju sigurne telekomunikacione veze koje povezuju tim i njegovu bazu i omogućavaju brz prenos podataka sa staze (dajući mogućnost inženjerima da brzo analiziraju problem, često dok je trka još u toku). Sve u svemu, ogroman posao.

Za trke koje se odvijaju u Evropi u okviru svetskog prvenstva veći deo opreme tima prevozi se drumom u karakterističnim kamionima koji se viđaju na trkama širom sveta. Sva oprema potrebna za trku koja se održava određenog vikenda biće utovarena na ove kamione: automobili, rezervni delovi i alat. Većina timova će “spakovati” tri automobila, jednu rezervnu šasiju i nekoliko rezervnih motora, kao i komplet drugih rezervnih delova. Točkove, gorivo i nešto od preostale opreme posebno dopremaju tehnički partneri i lokalni snabdevači.

Za „flyaway” trke koje se ne odvijaju u Evropi, logistički zahtevi još su složeniji (obzirom da su sedišta svih timovi Formule 1 trenutno u Evropi) pošto opremu treba prevesti vazdušnim putem avionima za prevoz robe. Radije nego da koriste uobičajene avionske kontejnere, timovi su napravili sopstvene posebno dizajnirane kontejnere, koji su tako napravljeni da popunjavaju celokupan prostor u avionu predviđen za prevoz robe.

Trenutno većina timova koristi teretne avione koje uzima u zakup rukovodstvo Formule 1 (FOM) i koji obavljaju prevoz iz Londona i Minhena ka svim mestima na kojima se trke održavaju. U slučaju sukcesivnih „flyaway” trka, vreme između njih nije dovoljno da bi se oprema tima vratila kući, što zahteva direktan tranzit između dve trke. To opet znači da još više komponenata mora biti spakovano i otpremljeno.

Obzirom da broj trka koje se održavaju izvan Evrope raste, uporedo će se razvijati i poslovi logistike neophodne za prevoz timova i njihove opreme.

S.G.